Crnogorski mediji pate od postkovid sindroma
Država je pokušala, ali nije dovoljno učinila, da medijski sektor oporavi nakon globalne koronakrize i time doprinese slobodi medija
Koronavirus: nepoznata bolest, svaka informacija je važna, ali svaka nije tačna, građani očekuju nove izvještaje, a među novinarima panika - strah da sa terena ne donesu bolest svojim najbližima, a ekonomska nestabilnost svih sektora može ugroziti i njihova radna mjesta.
Direktor Medijske asocijacije jugoistočne Evrope (MAJE) Vuk Maraš za “Vijesti” kaže da je pandemija pokazala da je tokom kriznih situacija konzumacija medijskog sadržaja bila najveća, pogotovo medija koji su bili dostupni - televizije, portali, radio-stanice.
”Kad su štampani mediji u pitanju, nažalost, iako su jedan od najuticajnijih oblika informisanja u Crnoj Gori, imali smo problem restrikcije slobode kretanja, pa time i mogućnosti da se dođe do primjerka novina. Sa druge strane, materijalni položaj građana je bio takav da su jedva mogli da priušte sebi i osnovne životne namirnice. To je dovelo do toga da se medijsko tržište dodatno uruši, jer smo imali povećanu potrebu građana za informisanjem, a sa druge nemogućnost medija da generišu osnovne prihode kako bi nastavili da vrše tu svoju funkciju”, kazao je Maraš.
Prema njegovim riječima, upravo je kovid kriza doprinijela tome da su, u nekim zemljama, čak i u okruženju, recimo na Kosovu, prestali da izlaze štampani mediji. “I u mnogim zemljama svijeta su se desili ogromni šokovi - otpuštanja novinara, otežani uslov za rad medija. Čak i sada, kada je pandemija skoro za nama, zbog mnogih negativnih posljedica po medije, država mora naći dodatan senzibilitet da medije pomogne i da obezbijedi da mogu da rade na adekvatan način”, poručio je Maraš.
Ističe da je pandemija koronavirusa imala ogroman uticaj na medijsku scenu globalno, a time i u Crnoj Gori.
”To posebno jer je medijska scena u Crnoj Gori jako malo marketinško tržište i mediji jedva preživljavaju i u normalnim uslovima. Pandemija je imala negativan uticaj na ekonomsko stanje u državi, a time i na uslove za život i rad građana, a tu je i gašenje cijelih industrija, što je dovelo do toga da su drastično smanjeni prihodi svih medija, pa su u doba kovid-19 jedva preživljavali”, navodi Maraš.
Prema njegovim riječima, upravo iz tog razloga bila je neophodna pomoć države, koja je to u jednom trenutku prepoznala, pa je obezbijedila skromna sredstva podrške za štampane medije i portale.
”Odnosno, kroz određene aktivnosti regulatora su se pomogli i elektronski mediji i smanjio se koliko-toliko negativan uticaj na medije, iako su i dalje bili u fazi preživljavanja, a istovremeno su bili najvažniji instrument u doba borbe protiv koronavirusa. Mediji su jedini komunikacioni kanal koji je suštinski edukovao građane kako treba da se ponašaju i davao sve bitne informacije u doba pandemije”, objašnjava Maraš.
Nažalost, naglašava, država nije dovoljno prepoznala potrebu da podrži medijski sektor, iako je neke vrste pomoći obezbijedila.
”...U tom trenutku najvažnije za građane bilo je da im se pruže objektivne, tačne i pravovremene informacije, pa je država morala mnogo više uložiti u medijski sektor i mehanizme da se nakon pandemije koronavirusa oporavi, kako bi mediji mogli da vrše svoju ulogu i u postkovid periodu. U međuvremenu je počeo sa radom i Fond za podsticanje medijskog pluralizma, koji je trebalo da pruži medijima dodatnu vrstu pomoći. Međutim, ni sredstva opredijeljena iz tog Fonda nijesu dovoljna da pomognu medijima na adekvatan način”, zaključio je Maraš.
Komitet ministara Savjeta Evrope preporučio je ove godine vlastima država članica da “osiguraju finansijsku održivost kvalitetnog novinarstva”, jer se radi o “osnovi za razvijanje adekvatnog okvira za slobodu izražavanja, koju države moraju garantovati i kroz zakone i u praksi”.
”Ovo posebno iz razloga što su se biznis modeli i okolnosti za tradicionalno novinarstvo radikalno promijenili zbog nove ekonomske stvarnosti i digitalne evolucije”, poručuje Komitet ministara SE.
Prema njihovim preporukama, države bi trebalo da ohrabre proaktivne mjere, zakonske i regulatorne, kao i da preduzmu korake kako bi osigurale finansijsku održivost medija.
”Svaka proaktivna ili korektivna mjera države treba da se odnosi na kvalitet novinarstva različitih medijskih činilaca, uključujući komercijalne medije, javne servise, nezavisne novinare, bez obzira na to da li se radi o tradiconalnim ili digitalnim medijima, odnosno tradicionalno-digitalnim…”, stoji u preporukama Komiteta ministara SE.
( Ana Komatina )