Osjećam se kao da su mi kolonizovali tijelo - grenlandski skandal sa kontrolom rađanja

Kad je Bebijan imala 21 godinu, išla je da joj se stavi spirala - samo da bi čula šokantnu vijest da je već ima u sebi

27439 pregleda1 komentar(a)
Bebijan je saznala da joj je ugrađena kontraceptivna spirala u matericu, Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Hiljadama Grenlanđanki je šezdesetih i sedamdesetih ugrađena kontraceptivna spirala u matericu, često bez njihovog dobrovoljnog pristanka.

Ovim istorijskim skandalom baviće se specijalna istraga vlade, ali žene su za BBC govorile o mnogo skorijoj nedobrovoljnoj kontracepciji.

Hiljadama Grenlađanki, od kojih su neke imale svega 12 godina, u matericu je ugrađena kontraceptivna spirala - često bez njihovog pristanka - u sklopu danske kampanje kontrolisanja narastajućeg stanovništva grenlandskih Inuita šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Danska vlada je najavila nezavisnu istragu o ovoj takozvanoj „Kampanji spirale".

Ali BBC je sakupio svedočanstva žena o mnogo skorijoj nedobrovoljnoj kontracepciji, dok se čuju sve glasniji pozivi da se istraga proširi.

Kad je Bebijan imala 21 godinu, išla je da joj se stavi spirala - samo da bi čula šokantnu vest da je već ima u sebi.

„Sećam se kako su mi se suze slivale niz obraze i kako sam im govorila da ne shvatam kako već imam spiralu u sebi… Kako to da se ne sećam kad su mi je stavili?"

Bebijan smatra da je jedini put kad je spirala mogla da joj bude stavljena bez njenog znanja kad je imala abortus sa 16 godina, početkom 2000-ih.

Naredne četiri godine patila je od abnormalnih bolova u abdomenu koji su bili toliko jaki da ne bi mogla da se popne uz stepenice.

„Išla sam u bolnicu više puta i nisu znali šta nije u redu sa mnom… Bol bi se javljao kad bih dobila menstruaciju, ali bi dolazio i kad je nisam imala."

Želela je da zatrudni, ali nije uspela da začne ni posle godinu dana.

„Svaki put kad bih dobila menstruaciju, rasplakala bih se", kaže mi Bebijan.

Odlučila je da pauzira sa pokušajima na nekoliko meseci i da joj stave spiralu, kako su je savetovale prijateljice - pogrešno - jer će to navodno da joj pospeši plodnost.

I tada je otkrila da je već ima u sebi.

Tražila je da joj je izvade, odustala je od planova da joj se stavi nova i zatrudnela je u roku od nekoliko meseci.

Iskustvo Mire (nije joj pravo ime) još je skorijeg datuma.

Ona je 2019. saznala da joj je stavljena spirala kad ju je lekar otkrio tokom medicinskog pregleda.

„Bila sam šokirana", kaže ona.

Jedini put kad je mogla da joj se stavi bez njenog znanja, smatra Mira, bilo je tokom rutinske operacije na materici 2018.

Osećala je jake bolove još godinu dana posle operacije.

Ona kaže da je njen lekar to uporno odbacivao, sve dok nije otkrivena spirala tokom temeljnog pregleda.

Mira, koja danas ima 45 godina, kaže da joj je lekar rekao da joj je spirala probušila matericu.

Iscrpljena od zdravstvenog stanja za koje veruje da ga je izazvala spirala, odlučila se da joj u potpunosti odstrane matericu.

Ali ona kaže da operacija nije bila uspešna - više ne može da ima seks zato što svaki put kad ga ima to dovodi do obilnog krvarenja i neizdrživog bola.

BBC

Izgleda da spirala nije jedina sprava koja je ugrađivana u deo ženskog stanovništva Grenlanda bez njihovog znanja.

Anita (nije joj pravo ime) probudila se posle abortusa 2011. sa nečim što opisuje kao „tupi osećaj u ruci", za koju je videla da je umotana u zavoj.

Pošto je pitala danskog doktora za to, on joj je objasnio da je to kontraceptivni implantat - mala, fleksibilna plastična cevčica koja se stavlja pod kožu nadlaktice.

Anita, koja danas ima 31 godinu, kaže da joj je doktor objasnio da joj je implantat ugrađen zato što je to bio njen četvrti abortus.

„Bilo je jezivo… zaista je prešao svaku granicu", kaže mi ona.

„Osećala sam se kao da mi je narušen telesni integritet."

Ona je zahtevala da joj se to ukloni, što on nije bio voljan da učini.

Tek kad je počela da cepa zavoj, preteći da će sama izvaditi implantat, doktor je pristao da ga ukloni.

Pogledajte video:

Dvadesetosmogodišnja Sara, čije ime je takođe promenjeno, kaže da se i ona probudila posle operacije i da je došla do šokantnog otkrića.

Bilo je to 2014. i dobila je opštu anesteziju za rutinski zahvat posle pobačaja, ali se probudila na to da joj danska sestra ubrizgava kontraceptivno sredstvo Depo Provera.

„Nisam znala šta je to, a ona me nije pitala da li to želim", kaže mi Sara.

„Samo mi je rekla da treba da dolazim u bolnicu na svaka tri meseca da bih ga dobila."

Ona kaže da joj sestra nije čak ni rekla ime leka.

A čim je saznala kako se lek zove, morala je da ode na internet da bi saznala nešto više o njemu.

Sara je odučila da nastavi da ga koristi nekoliko godina, ali kaže da kad je prestala da ga uzima da bi ona i njen muž mogli da imaju bebu, trebalo joj je nekoliko godina da zatrudni.

Ona kaže da joj nije bilo rečeno da Depo Provera može da utiče na njenu menstruaciju i do 12 meseci posle poslednje injekcije.

U septembru su se Danska i Grenland dogovorili da pokrenu dvogodišnju istragu.

Njen cilj je da ustanovi šta se dešavalo do 1991, kad je Grenlad preuzeo kontrolu nad vlastitim zdravstvenim sistemom od Danske.

Ali žene sa kojima sam razgovarala kažu da njihova relativno skorašnja iskustva govore da je aktuelni domet istrage suviše ograničen.

„Volela bih da se istraga ne završava na 1991. godini i da se istraga o davanju kontracepcije ženama bez njihovog pristanka nastavi do današnjih dana", kaže Bebian.

Mira tvrdi da poznaje druge žene kojima se isto desilo.

Ministarka zdravlja Grenlanda Mimi Karlsen rekla je za BBC da nije znala za skorašnje slučajeve žena koje su dobile kontracepciju bez njihovog prethodnog znanja.

„Ako su pojedinci vršili takvu praksu… koja je u suprotnosti sa zakonom, opštom etikom i zdravstvenom negom, mi na to, naravno, moramo da reagujemo."

Da bi se odredilo šta tačno treba preduzeti, ona je rekla da će proslediti otkrića BBC-ja nacionalnom zdravstvenom odboru i glavnom medicinskom službeniku da izvrše kompletnu procenu slučajeva i razjasne da li je ovo široko rasprostranjena pojava i da li je povezana sa nekadašnjom politikom.

BBC

Naja Libet je jedna od žena kojoj je silom ugrađena spirala u sklopu danske Kampanje spirale - u njenom slučaju, 1975. godine.

„Imala sam oko 13 godina. Imala sam osećaj da me probadaju noževima."

Njena školska drugarica Holga, koja danas ima 62 godine, imala je 14 godina kad joj je stavljena spirala.

„Potisnula sam veći deo toga", kaže ona, „ali ću se uvek sećati bola. Jako me je bolelo dugo godina."

U kampanji je korišćena rana verzija spirale po imenu Lipes Lup.

Ona je pravljena isključivo za odrasle žene koje su se već porađale, ali je ugrađivana u devojčice koje su imale nekad i svega 12 godina.

„Ne mogu da zamislim bol koji biste osećali kad vam ugrade ovu stvar u taj mali otvor", kaže ginekološkinja Aviaja Zigstad, dok mi pokazuje model materice mlade žene pored Lipes Lupa.

Komplikacije koje su proistekle od ugrađivanja Lipes Lupa u devojčice i devojke varirale su od obilatog krvarenja, do infekcije, hroničnog bola i neplodnosti.

Još koliko sredinom devedesetih, doktorka Zigstad je pronalazila spiralu u pacijentkinjama koje su dolazile na procenu plodnosti.

„Nisu znale da je imaju", kaže ona.

„Pokušavale su da zatrudne 10 do 15 godina ne znajući u čemu je problem."

BBC

Naja Libet je jedna od žena kojoj je silom ugrađena spirala u sklopu danske Kampanje spirale - u njenom slučaju, 1975. godine.

„Imala sam oko 13 godina. Imala sam osećaj da me probadaju noževima."

Njena školska drugarica Holga, koja danas ima 62 godine, imala je 14 godina kad joj je stavljena spirala.

„Potisnula sam veći deo toga", kaže ona, „ali ću se uvek sećati bola. Jako me je bolelo dugo godina."

U kampanji je korišćena rana verzija spirale po imenu Lipes Lup.

Ona je pravljena isključivo za odrasle žene koje su se već porađale, ali je ugrađivana u devojčice koje su imale nekad i svega 12 godina.

„Ne mogu da zamislim bol koji biste osećali kad vam ugrade ovu stvar u taj mali otvor", kaže ginekološkinja Aviaja Zigstad, dok mi pokazuje model materice mlade žene pored Lipes Lupa.

Komplikacije koje su proistekle od ugrađivanja Lipes Lupa u devojčice i devojke varirale su od obilatog krvarenja, do infekcije, hroničnog bola i neplodnosti.

Još koliko sredinom devedesetih, doktorka Zigstad je pronalazila spiralu u pacijentkinjama koje su dolazile na procenu plodnosti.

„Nisu znale da je imaju", kaže ona.

„Pokušavale su da zatrudne 10 do 15 godina ne znajući u čemu je problem."

Naja, koja radi kao terapeutkinja za traume, kaže da je činjenica da je iskustvo ugrađivanja te spirale za neke bilo poražavajuće, uz odsustvo osnovnih informacija, znači da su mnoge žene poput nje potisnule to iskustvo iz sećanja.

„Ja sam samo jedna iz traumatizovane generacije žena.

„Posledice su bile suviše teške da bi se s njima izašlo na kraj. Kao da smo kolektivno zaboravila sve to."

Šta više, Naja - koja se nalazi na ovogodišnjoj BBC-jevoj listi 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta - kaže da se i sama suočila sa sećanjem na to kad je počela da radi sa ličnim traumama u sklopu vlastite obuke.

Počela je da se obraća drugim ženama preko Fejsbuka oko 2017. da bi otkrila ko je još imao takvo iskustvo.

Narednih godina, na njen upit se javilo dvestotinak žena iz čitavog Grenlanda da kažu da su proživele nešto slično.

Ona sada vodi kampanju za zaštitu prava drugih žena pogođenih ovim skandalom.

Ali razmere čitave kampanje otkrivene su tek posle emitovanja danskog podkasta početkom ove godine.

To je dovelo do sablažnjavanja čitave nacije.

Podkast Spiralkampagnen („Kampanja spirale"), pronašao je zapise koji ukazuju na to da je između 1966. i 1970. godine Lipes Lup ugrađen u oko 4.500 Grenlanđanki.

To je oko polovina od 9.000 žena sposobnih za rađanje koje su živele u zemlji u to vreme.

Cilj kampanje bio je da se kontroliše rast stanovništva na Grenlandu, koji je skočio od pedesetih - zahvaljujući modernizaciji i boljem zdravstvu.

Ovaj rast, pored sve veće stope tinejdžerskih trudnoća, zabrinuo je danske vlasti.

Godine 1970, kampanja se smatrala „uspešnom" zato što je stopa plodnosti drastično opala, mada je nastavila da pada još neko vreme posle toga.

U osam godina od početka kampanje, od 1966. sve do 1974. godine kada je smanjena, natalitet na Grenlandu strmoglavio se sa sedmoro dece po ženi na 2,3.

Magnus Honik, aktuelni danski ministar zdravlja, kaže da ne postoji evidencija o tome kad je kampanja tačno obustavljena, tako da je otkrivanje toga jedan od zadataka aktuelne istrage.

„Plašim se da je to moglo da traje decenijama", rekao mi je on.

Posle mnogo godina bola, Naji je uklonjena njena spirala kad je imala 17 godina.

Konačno je uspela da rodi dete u 35. godini, posle više godina pokušaja da začne.

Što se tiče njene prijateljice Helge, ona kaže da je išla kod lekara mnogo puta posle toga zbog bola i, kasnije, zato što je imala problema da zatrudni.

Ona kaže da je uporno bila uveravana da je sve u redu, ali nikada nije pregledana.

Ne može da se seti kada joj je tačno spirala otkrivena i uklonjena, ali nikad posle toga nije uspela da rodi dete.

Holgi je izvađena materica 2018. godine na savet njenog lekara, zbog raznih komplikacija koje su proistekle od Lipes Lupa.

BBC

Najšokantniji istorijski slučaj na koji sam naišla je onaj Suzane Kislen, koja danas ima 75 godina.

Posle rutinskog pregleda dok je bila u petom mesecu trudnoće sa drugim detetom, lekar joj je rekao da želi da abortira bebu zbog prethodne ginekološke komplikacije.

Ona kaže da je ta „komplikacija" rešena još pre trudnoća i da je ona bila savršeno zdrava.

Uprkos tome, oni su ipak pokrenuli prekid trudnoće - ona kaže da je to zahtevalo ni manje ni više nego 31 injekciju - ali beba nije umrla.

Konačno, u sedmom mesecu, ona je počela da se porađa i njena beba je umrla u roku od sat vremena od porođaja.

U roku od nekoliko sati, ona tvrdi da je četiri puta pokušana da joj se stavi spirala, pre nego što je konačno rekla lekaru da prestane sa tim.

Ona kaže da je dugo posle zamišljala kako čuje bebu, za koju je kasnije saznala da je bila dečak, kako plače u njenoj kući.

„Moja tuga me je potpuno ophrvala."

Ona kaže da zahteva izvinjenje danskih vlasti pre nego što bude bilo prekasno.

Fotografije i ilustracije Elejn Jang

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk