Objavljeno hiljade novih dokumenata u vezi sa ubistvom Kenedija, CIA negira da je angažovala navodnog ubicu
Dugogodišnji istraživači ubistva Kenedija i istoričari nadaju se da će najnovija dokumenta otkriti više informacija o Osvaldovim aktivnostima u Meksiko Sitiju, gdje je sreo oficira sovjetskog KGB-a u oktobru 1963
Vlasti u Americi naložile su, prvi put, da u celosti bude objavljeno hiljade dokumenata o ubistvu američkog predsednika Džona Kenedija.
Objavljivanjem 13.173 dokumenata koji se mogu pronaći na internetu, Bela kuća je saopštila da je sada javno dostupno više od 97 odsto zapisa.
Ne očekuju se velika otkrića iz novoobjavljenih dokumenata, ali istoričari se nadaju da će saznati više o navodnom atentatoru.
Kenedi je ubijen tokom posete Dalasu u Teksasu 22. novembra 1963.
Zakon iz 1992. nalagao je vladi da objavi sve dokumente o atentatu do oktobra 2017. godine.
Američki predsednik Džozef Bajden je u četvrtak naredio da se dozvoli da nova dokumenta budu objavljena.
Ali je dodao da će se neki dosijei čuvati u tajnosti do juna 2023. kako bi se zaštitili od moguće „štete".
Američki nacionalni arhiv saopštio je da će 515 dokumenata ostati tajni, a sadržaj još 2.545 dokumenata će biti delimično objavljen.
Ubistvo Kenedija - teorije zavere i pitanja bez odgovoraŠarm, smirenost i prsti u piramidi - šta su srpski političari naučili od Kenedija Ko je otkrio vezu Džeki Kenedi i Aristotela Onazisa
Prema istrazi Vorenova komisija 1964. godine, Kenedija ubio Li Harvi Osvald, američki državljanin koji je ranije živeo u Sovjetskom Savezu, i da je delovao sam.
Ubijen je u podrumu policijske stanice u Dalasu dva dana posle hapšenja.
Smrt Džona Kenedija decenijama izaziva sumnje i razne teorije.
Jedna od njih je da iza ubistva stoji američka špijunska služba CIA (Centralna informativna agencija) koja je u četvrtak saopštila da „nije angažovala" Osvalda i da od policijskih istražitelja nije krila informacije o njemu.
Dugogodišnji istraživači ubistva Kenedija i istoričari nadaju se da će najnovija dokumenta otkriti više informacija o Osvaldovim aktivnostima u Meksiko Sitiju, gde je sreo oficira sovjetskog KGB-a u oktobru 1963.
U saopštenju, CIA je saopštila da su sve informacije koje poseduje agencija u vezi sa njegovim putovanjem u Meksiko Siti već ranije objavljene, dodajući: „Nema novih informacija o ovoj temi".
Ali istraživači iz Fondacije Meri Ferel, neprofitne organizacije koja je tužila vladu jer je prekoračila rok za objavljivanje dokumenata, rekli su da CIA skriva informacije o Osvaldovom boravku u Meksiku.
Fondacija je saopštila da neki zapisi CIA nikada nisu dostavljeni u arhivu i da stoga nisu deo serije dokumenata koje su upravo objavljene.
Jedan novootkriveni dokument pokazuje da je predsednik Meksika pomogao SAD da prisluškuju sovjetsku ambasadu u Meksiku bez znanja drugih zvaničnika u meksičkoj vladi.
Ovaj vredna informacija je u prethodno objavljenoj verziji bila prikrivena redigovanjem trksta, izveštava BBC-jev američki partner CBS Njuz.
Bela kuća je saopštila da će objavljivanje dosijea pružiti bolje razumevanje istrage o atentatu.
Bajden je napisao da su „agencije preduzele sveobuhvatne napore da pregledaju kompletan set od skoro 16.000 zapisa koji su prethodno bili objavljeni u redigovanom obliku i utvrdili da bi više od 70 odsto tih zapisa sada moglo biti objavljeno u potpunosti".
Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa je objavila hiljade stranica tokom njegovog mandata, ali je zatajila druge pozivajući se na nacionalnu bezbednost, uprkos zakonu iz 1992. koji je naložio da svi dokumenti budu objavljeni do 2017. godine.
U oktobru 2021. godine, Bajdenova administracija je objavila oko 1.500 dokumenata, ali je dodala da ostale čuva zapečaćene.
Filip Šenon, bivši reporter Njujork tajmsa i autor knjige Okrutni i šokantni čin: Tajna istorija ubistva Kenedija, kaže da bi novi dosijei mogli da rasvetle da li je vlada možda znala za Osvaldove namere.
„Sumnjam da u ovim dokumentima ima informacija koje sugerišu da su drugi ljudi znali pre ubistva Kenedija da je Li Harvi Osvald opasan i da je možda otvoreno govorio o nameri da ubije predsednika", kaže on za BBC.
„I uvek se postavljalo pitanje da li su vladine agencije, CIA i FBI, imale osećaj da je taj čovek opasan po Kenedija, i da su postupili na osnovu te informacije da li su mogli da spasu predsednika?".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )