Evropa sad za petama DPS-u
URA nije kapitalizovala poziciju u Vladi da pojača podršku birača. DPS stoji na rezultatu nakon pada sa vlasti... Protesti, koje podržavaju, nijesu dali neki bitniji rezultat u cilju povećanja podrške, rekla je Milena Bešić
Demokratska partija socijalista (DPS), iako u blagom padu, i dalje ima pojedinačno najveću podršku glasača, dok najveći rast biračkog tijela bilježi Pokret Evropa sad (PES), pokazuje najnovije istraživanje CEDEM-a.
Predsjednik i zamjenik PES-a Milojko Spajić i Jakov Milatović su i najbolje ocijenjeni političari, dok su se u “top 10” našla samo dva opoziciona političara, lider DPS-a Milo Đukanović i odlazeći gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković.
Istraživanje je sprovedeno od 2. do 17. decembra, a u njemu je učestvovalo 1.019 ispitanika.
Izvršna direktorica CEDEM-a Milena Bešić rekla je na prezentaciji rezultata istraživanja, da kada je rejting političkih partija u pitanju nema znatnijih odstupanja u odnosu na istraživanje sprovedeno u junu, jedino se uočava rast kada je u pitanju PES.
Ako bi se u nedjelju održali parlamentarni izbori a na birališta izašlo 75,5 odsto birača, DPS bi osvojio 27,7 odsto, što je blagi pad u odnosu na junsko istraživanje (28,2), pokazuju isti podaci.
Pokret Evropa sad je na drugom mjestu i bilježi rast sa junskih 10,9 odsto na 15,2 odsto, a DF blagi rast sa 14 na 14,2 odsto.
Demokrate su zabilježile pad sa junskih 14,9 odsto na 13,1 odsto u decembru.
Da su vanredni parlamentarni izbori rješenje za izlazak iz trenutne političke krize smatra 31,8 odsto građana. Građani, njih 21,4 odsto, smatraju da je rješenje održavanje parlamentarnih izbora sa predsjedničkim u aprilu ili maju 2023. godine.
Bešić je rekla da se može zaključiti da je dio birača Demokrata dao povjerenje Evropi sad, imajući u vidu programske sličnosti.
Građanski pokret (GP) URA trenutno ima podršku 4,9 odsto građana, što je blagi rast u odnosu na junskih 4,8 odsto.
”Uprkos tome što ima poziciju u Vladi, URA nije kapitalizovala tu poziciju da pojača podršku birača. Takođe, DPS stoji na rezultatu nakon pada sa vlasti... Vidimo da oni (DPS), ako im je cilj da zadrže ovo biračko tijelo, onda idu u dobrom pravcu, međutim, ako im je interes da im raste biračko tijelo, nešto bi morali da promijene u toj strategiji. Protesti, koje podržavaju, nijesu dali neki bitniji rezultat u cilju povećanja podrške”, rekla je Bešić.
Bošnjačka stranka (BS) bilježi rast sa 3,3 odsto na 4,1 odsto, a Socijaldemokratska partija (SDP) sa 3,4 na 3,3 odsto. Socijalistička narodna partija (SNP) pad sa 3,8 na 3,2 odsto, a Socijaldemokrate (SD) rast sa 2,6 na 2,9 odsto, ali i dalje su ispod cenzusa.
Novoosnovana Demohrišćanska partija bivšeg premijera Zdravka Krivokapića i bivšeg direktora ANB Dejana Vukšića osvojila bi 2,2 odsto, pokazuje istraživanje.
Albanska alternativa bilježi pad sa junskih 2,3 odsto na 1,3 odsto, a DUA sa 1,8 na 1,7 odsto.
Kada je rejting političara u pitanju, ocjene su približno iste kao u junu. Spajić ima 2,6, Milatović 2,51, lider Demokrata Aleksa Bečić 2,41, Đukanović 2,35, lider GP URA i premijer Dritan Abazović 2,19, a Milan Knežević (DF) 2,13.
Najgore prosječne ocjene imaju predsjednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković (1,63), član Građanske inicijative “21. maj” Miodrag Živković (1,61) i poslanik CIVIS-a Srđan Pavićević (1,6).
Milena Bešić je rekla da udio najveće ocjene u prosjeku, petice, uvijek ima Đukanović.
”To je političar koji dobija ili petice ili jedinice. To nam govori da su jako izraženi stavovi kada je u pitanju Đukanović”, objasnila je Bešić.
Građani, kad je riječ o institucijama, imaju najviše povjerenje u sistem obrazovanja, gdje je zabilježn rast povjerenja sa junskih 52,8 odsto na 62 odsto.
Povjerenje u policiju poraslo je sa 43,8 na 55 odsto, Delegaciju EU sa 43,2 na 54,6 odsto, Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) sa 45,7 na 54 odsto, zdravstveni sistem sa 45,7 na 53,4 odsto.
Građani najmanje povjerenja imaju u Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC), 14,2 odsto, političke partije 24 odsto, Vladu 31,8 odsto.
Istraživanje je pokazalo, da ako bi popis bio održan sad na njemu bi se 48,3 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, 32,7 odsto kao Srbi, Bošnjaci 8,3 odsto, Albanci 4,5, a Muslimani 3,9 odsto.
Da govori srpskim jezikom izjasnilo se 48,6 odsto građana, a crnogorskim 36,1 građana. Ispitanici, njih 1,4 odsto, se izjasnilo za neku od kombinacija regionalnih slovenskih jezika.
Ako bi se aktuelni predsjednik Crne Gore Milo Đukanović opet kandidovao za tu funkciju, na izborima za njega ne bi glasalo najmanje oko 46 odsto građana, a sigrno bi ga glasalo 24,4 odsto.
Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) podržava 75 odsto građana, a u NATO 44 odsto.
Ocjenjujući rad svih vlasti nakon smjene DPS-a, 10,2 odsto ispitanih smatra da je dobar, dok 31,5 odsto građana smatra da nijesu sjajni, ali da je bolje nego kad je vladao DPS.
Što se tiče zadovoljstva Vladom Dritana Abazovića, većina građana je, prema istraživanju, nezadovoljna njenim radom.
( Biljana Matijašević )