Kako tehnologija utiče na upotrebu Brajeve azbuke
Razvoj tehnologije čini Brajevu azbuku pristupačnijom nego ikada prije
Brajeva azbuka je pismo koje omogućuje slepima i slabovidima da čitaju i pišu. Ona je skoro 200 godina stara i zasnovana je na sistemu reljefnih tačkica koje se „čitaju" vrhovima prstiju.
Prema Kraljevskom nacionalnom institutu slepih (RNIB) u Velikoj Britaniji ima oko 20.000 korisnika Brajeve azbuke.
To su uglavnom ljudi koji su vid izgubili od rođenja ili malih nogu.
Ali sada, zahvaljujući napretku tehnologije kao što su audio knjige i čitači ekrana, slepi i slabovidi imaju pristup stvarima kao što su internet stranice ili tekstovi, bez potrebe za Brajevom azbukom.
- Kako žive slepi u Srbiji tokom epidemije korona virusa
- Hrabrost slepog BBC novinara: Savladao pljačkaša koji je pokušao da mu ukrade telefon
- Protiv posttraumatskog stresa: Bokser koji se bori - potpuno slep
Želeli smo da saznamo više o Brajevoj azbuci i kako se njena upotreba promenila sa uvođenjem novih tehnologija.
Duga istorija
Sve je započelo sa desetogodišnjim dečakom u Francuskoj.
Pre 200 godina, Luj Braj, koji je izgubio vid u trećoj godini, poslat je u Kraljevsku ustanovu za slepu mladež u Parizu.
On se 1821. godine upoznao sa šifrovanim sistemom reljefnih slova i reči jednog kapetana iz Napoleonove vojske, koji je demonstrirao svoje „noćno pisanje" - sistem slanja i primanja poruka za vojnike bez pravljenja buke.
Do 1824, kada je imao 15 godina, Luj je već pronašao 63 načina da koristi ćeliju sa šest tačkica u rasponu koji nije veći od nokta.
Dve godine posle njegove smrti, njegova šifra, koju su ljudi sada zvali Brajevom azbukom, usvojena je kao zvanični sistem komunikacije za slepe u Francuskoj.
Sama šifra zasnovana je na šest reljefnih tačkica, složenih u dva reda od po tri tačkice, koje predstavljaju azbuku.
Postoje 63 moguće kombinacije.
Slabovidi čitaju sleva nadesno preko stranice pipkajući prstima.
Do današnjeg dana, Brajeva azbuka je ostala ključna u detinjstvu, jer, bez nje, može biti veoma teško za slepu decu da postanu pismena.
Ali 200 godina je prilično dug period.
Koliko se situacije u međuvremenu promenila za Brajevu azbuku i njene korisnike?
„Mešavina Brajeve azbuke i tehnologije"
Bivši ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije Dejvid Blanket zastupao je izbornu jedinicu Šefild Brajtsajd i Hilsboro 28 godina.
Slep od rođenja, bio je prvi slepi ministar vlade Velike Britanije, što je najviši položaj u britanskoj politici.
Pitali smo ga zašto je Brajeva azbuka i dalje toliko važna danas, kad se pristupačnost pisane reči toliko povećala sa razvojem audio uređaja.
„Zastanite samo na trenutak i zamislite da ne možete da pročitate pismo koje vam je neko ubacio u sanduče, da ne možete da pročitate dnevne novine ili ključni spisak obaveza koji ste zalepili za frižider.
„Brajeva azbuka otvara taj prozor za sve one koji ne vide", odgovorio je on.
„Bukvalno na vrhovima prstiju imate sve te ključne beleške za sastanke, spisak stvari koje morate da uradite i etikete na konzervama i pakovanjima da biste bili sigurni da nećete poslužiti pasulj sa sladoledom ili konzervu ribe sa voćnom salatom!"
On kaže da „mešavina Brajeve azbuke i tehnologije" omogućava onima koji ne vide da se „ravnopravno snalaze u svakodnevnom životu".
Koje su, dakle, te tehnološke inovacije i kakav je njihov uticaj na Brajevu azbuku?
Tehnički službenik za Brajevu azbuku pri RNIB-u Džejms Bouden pomogao nam je sa nekim od ovih pitanja.
Pitanje: Da li je tehnološki napredak uticao na to koliko ljudi koristi Brajevu azbuku?
Odgovor: Tehnološki napredak ima ogroman uticaj na Brajevu azbuku - i negativan i pozitivan.
Rast audio knjiga znači da mnogi ljudi - bez obzira na njihov vid - mogu da uživaju u romanima i drugim objavljenim delima samo putem zvuka.
Čitači ekrana, koji konvertuju tekst u sintetizovani govor, takođe su sada ugrađeni u mnoge postojeće modele pametnih telefona i kompjuterske uređaje.
To znači da slepi i slabovidi imaju momentalni pristup platformama kao što su internet stranice ili tekstovi bez ikakve potrebe za Brajem.
Međutim, razvoj tehnologije takođe čini Brajevu azbuku pristupačnijom nego ikada pre.
Prosečna knjiga ili roman staje u pet tomova Braja.
Najveća knjiga u RNIB-ovoj biblioteci je Vikingov vodič za operu sa 94 toma na Brajevoj azbuci, koji zauzimaju 2,5 metra na policama!
Ali Brajeva azbuka može da bude i elektronska, zahvaljujući napretku Brajevih displeja koji se stalno osvežavaju.
Ovi displeji podrazumevaju red pokretnih „iglica" koje čine Brajeve karaktere dok korisnik prelazi prstima preko njih (gotovo kao Brajeva verzija elektronske knjige).
Na kraju krajeva, izbor između audio snimka i Brajeve azbuke nije nužan.
Danas oni idu ruku pod ruku.
Mnoge tehnologije koje pretvaraju tekst u govor takođe ga konvertuju u oblik koji može da se čita na obnovljivom Brajevom displeju, čineći Brajevu azbuku pristupačnijom za one koji poseduju oba uređaja.
Brajeve azbuka poseduje fleksibilnost i svestranost koju nije posedovala nikada ranije.
P: Da li je moguće da upotreba Brajeve azbuke izumre?
O: Iako je tehnologija stvorila nove načine da slepi i slabovidi pristupe pisanoj informaciji, Brajeva azbuka i dalje igra neverovatno važnu ulogu.
Brajeva azbuka se ne koristi samo za knjige i dokumente - ima i niz upotrebnih vrednosti u svakodnevnom životu.
Možda ste primetili Brajevu azbuku u liftovima na dugmadi ili na kutijama za lekove iz apoteka - to su primeri Brajeve azbuke koja se upotrebljava u društvu za komunikaciju jednostavnim porukama onima koji mogu da ih pročitaju.
Iako je sastavljena od različitih kombinacija samo šest tačkica, Brajeva azbuka može da se koristi za predstavljanje svega, od osnovnih slova i brojeva do napredne matematika i muzike.
Bilo bi izuzetno teško za slepog matematičara da radi sa složenim formulama ili slepog muzičara da nauči složenu muzičku kompoziciju bez upotrebe Brajeve azbuke.
P: Koliko je važno da se nastavi učenje Brajeve azbuke?
O: Postoji očigledna potreba da se slepa i slabovida deca uče Brajevoj azbuci od malena da bi tu veštinu savladala za čitav život.
Bez Brajeve azbuke, slepoj deci je veoma teško da se opismene - što je ključna veština kojom bi sva deca trebalo da ovladaju.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )