Rat u Ukrajini: Pet ključnih pitanja koja analiziraju šta bi moglo da se desi 2023.

Sukobi u Ukrajini obilježiće prvu godišnjicu u februaru

7502 pregleda2 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Hoće li 2023. biti godina eskalacije, razrešenja ili brutalne pat-pozicije u ratu koji će obeležiti prvu godišnjicu u februaru?

BBC-jev urednik za Rusiju Stiv Rozenberg i međunarodni urednik Džeremi Bouen podelili su njihove analize.

Posle više meseci iscrpljujućih borbi i katastrofalnih gubitaka sa obe strane, ima li znakova da se ruski predsednik Vladimir Putin umorio od borbe?

Stiv Rozenberg: Nema umora, ne - nema znakova za to.

Na osnovu novogodišnjeg obraćanja ruskog predsednika, imamo prilično jasnu predstavu o tome koji su stavovi Vladimira Putina u ovom trenutku, o čemu razmišlja i gde želi da odvede Rusiju 2023. godine.

Getty Images

Ako ostavimo malo po strani šta je tačno govorio, mislim da su vizuelni elementi rekli sve, zapravo, zato što dok je držao govor, iza njega su stajali prilično smrknuti muškarci i žene u uniformi.

Bila je to sasvim upečatljiva slika koja je poručila naciji: 'Ovo je sada vaša zemlja. Ovo je Rusija 2023. godine - to je zemlja u ratu.'

Iako on to i dalje ne zove ratom, to je zemlja u kojoj je sve podređeno vojnoj pobedi nad Ukrajinom, nad NATO-om, nad Zapadom, i gde se od svih očekuje da podrže te ciljeve i da budu spremni da podnesu najveću žrtvu - nema priče, nema rasprave o tome, okupite se svi pod jednom zastavom, okupite se oko mene, vašeg vođe.

To su bile samo vizuelne poruke a kad slušate šta je zapravo govorio - tu nije bilo nikakvih maslinovih grančica, nije bilo nagoveštaja kompromisa, nije bilo govora 'ajde da se izvučemo iz čitave ove zbrke'.

To je predsednik odlučan da izvojuje pobedu, ili zato što istinski veruje da je ta pobeda moguća, ili zato što zna da se zaglibio toliko duboko da za njega više nema povratka i da je njegova jedina opcija da nastavi da gura dalje u nadi da će se nešto promeniti u njegov u korist.

Šta je sa Ukrajincima? Hoće li oni nastaviti da guraju dalje?

Reuters

Džeremi Bouen: „Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govori o vraćanju njihove izgubljene teritorije - a pod tim on misli na Krim, veliku pokrajinu koju su izgubili 2014. godine.

E sad, Zelenski se pokazao kao zaista izvanredan ratni vođa, ali pitanje šta oni mogu da postignu u vojnom smislu zavisi od podrške NATO i naročito od onoga što dobiju od SAD - sofisticirano oružje koje su imali kao što su raketni sistem Himars načinio je veliku štetu.

Ali predsednik Bajden u Vašingtonu pažljivo je balansirao na putu koji se praktično svodi na to da Ukrajini ne sme da se dozvoli da izgubi i mora da se podrži da bi nastavila da pobeđuje, ali ne smete ni da saterate Rusiju u takav ćošak da se ostvare njene nuklearne pretnje.

E sad, Ukrajinci su svesni, da bi povratili svoju zemlju, potrebna im je mnogo veća udarna moć.

Kad sam bio u Ukrajini poslednji put u vreme kad su se Rusi povlačili iz južnog grada Hersona, svi komandanti u toj oblasti sa kojima sam razgovarao rekli su da im je, po njihovom mišljenju, da bi dobili rat onako kako oni žele, potrebno mnogo više udarne moći u pogledu modernih tenkova, u pogledu aviona, a te stvari ne dobijaju."

Hoće li podrška Ukrajini iz inostranstva oslabiti?

Reuters

Rozenberg: Mislim da je to deo Putinove računice, jer koliko god da je sve išlo loše po njega od 24. februara prošle godine, on i dalje veruje da ima jake adute u rukama i mislim da veruje da će se Zapad umoriti od ovog rata i smanjiti podršku Ukrajini.

Ovde kolaju razne glasine i spekulacije da bi moglo da dođe do novog talasa mobilizacije u Rusiji, govori se o mogućoj prolećnoj ofanzivi ruske vojske.

Vlast je i dalje optimistična i govori o pobedi.

Bouen: U novembru je ni manje ni više nego načelnik Združenih generalštabova Američke vojske general Mark Mili rekao da bi ponovno osvajanje Krima bilo teško i mislim da je možda želeo da poruči da ono nije čak ni poželjno. U međuvremenu je vrlo brzo povukao te komentare, ali ostaje činjenica da ih je izgovorio.

Šta je sa podrškom u samoj Rusiji?

Rozenberg: U ovom trenutku postoji veliki raskorak između poruka iz Kremlja i realnosti na terenu.

S jedne strane, imate Putina koji želi da ujedini narod u svom novogodišnjem obraćanju, najavljujući dalji napredak ka pobedi, a svega nekoliko minuta kasnije - bukvalno - imate Ukrajinu koja vrši razorni raketni napad na kasarnu u Makejevki.

Reuters

Govorim o raskoraku, ali ono čemu zapravo svedočimo je paralelna stvarnost o kojoj govorimo već skoro godinu dana.

Ako želite da znate kakva je Rusija 2023. godine, ukrstite Džordža Orvela sa Luisom Kerolom i možda ćete steći neku jasniju sliku.

To je veoma čudna mešavina 1984 i Alise sa druge strane ogledala, gde je sve okrenuto naglavačke i uzduž i popreko: rat je mir, a neznanje je snaga.

Kremlj je stvorio neku vrstu alternativne stvarnosti koju promoviše i gura od jutra do mraka na državnim medijima, u kojoj se Rusija predstavlja kao žrtva. a Ukrajina i Zapad su agresori koji su započeli rat.

Da li je bilo koja strana spremna da počne da traži dogovor?

Bouen: Da li u ovom trenutku postoji bilo kakvo plodno tle za pregovore? Ne, ne verujem, zato što Putin ili veruje da može da pobedi ili veruje da u svakom slučaju mora da nastavi dalje.

Getty Images

A Ukrajinci veruju da mogu da pobede i pošto su prolili toliko mnogo krvi i pretrpeli toliko mnogo štete, neće pristati da budu primorani na ustupke koje ne žele.

Ton Zelenskog se promenio od početka rata. U martu, u onih prvih nekoliko nedelja kad je prestonica izgledala istinski ugrožena od Rusa, govorio je stvari kao što su: 'Životi su važni, možda važniji od ove teritorije'.

Oni sada govore da žele da povrate svaki pedalj zemlje i ako žele da pregovaraju, onda Rusi moraju da napuste njihovu teritoriju.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk