Vratiti popularnost bioskopima i pomoći im da opet steknu publiku

Crnogorska kinematografija je na dobrom putu, ali je potrebno pronaći i dodatno ohrabriti nove, mlade autore čije je glasove neophodno čuti i koji predstavljaju budućnost domaće i evropske filmske industrije, istakla je u razgovoru za “Vijesti” izvršna direktorka Eurimaža, fonda Savjeta Evrope za podršku filmskoj industriji Suzan Njuman Baudais.

Ona je stupila na ovu važnu funkciju u aprilu prošle godine, a već u septembru posjetila je Crnu Goru kada je u Budvi priređena konferencija o evropskom filmu i finansiranju filmskih projekata “Focal MEDICI: The Film Funding Journey 2022” (Mediči) i tom prilikom je zvanično upoznala saradnike iz Filmskog centra Crne Gore.

Pored utisaka iz Crne Gore, ona komentariše i upoređuje evropsku i američku kinematografiju ističući da bi bioskopski repertoari trebalo da budu usmjereni na domaće i filmove iz Evrope. Među ciljevima Eurimaža tokom njenog mandata izdvaja postizanje rodne ravnopravnosti, promovisanje različitosti, ohrabrivanje mladih autora, pomoć bioskopima, ali i ekološki, to jest zeleni i održivi pristup filmskoj industriji...

Uz sve to ističe da je neophodno preispitati gdje se trenutno nalazimo, kojim putem želimo dalje i na koji način...

Holivudski tipovi blokbastera nijesu ono za šta bi trebalo potencijalni gledalac da se opredijeli, već mislimda je evropski film putokaz koji treba da slijedimo kako bismo promovisali otvorenost, saradnju, diskusiju i dijalog", poručuje izvršna direktorka Eurimaža

U septembru 2022. bili ste u Crnoj Gori, odnosno u Budvi gdje je upriličena konferencija o evropskom filmu i finansiranju filmskih projekata “Focal MEDICI: The Film Funding Journey 2022” (Mediči). Kakve su bile prvobitne impresije nakon saradnje sa Filmskim centrom Crne Gore?

To je bio moj prvi put da sam u Crnoj Gori, ujedno i prva prilika da učestvujem na događaju “Mediči”. S obzirom na to da sam izvršna direktorka Eurimaža, i ranije sam imala priliku da sarađujem sa Filmskim centrom Crne Gore, ali u drugačijem kontekstu, tako da je bilo zaista lijepo nastaviti tu saradnju u Crnoj Gori. Divno je što su svi dobili priliku da dođu u Crnu Goru i da baš kod vas dijele svoja iskustva i pričaju o filmu i toj industriji. Osjećam da nam je pružena prilika da vidimo vašu zemlju, da budemo produktivni, a takođe, kao što je i cilj Medičija, bila je to i prilika za umrežavanje, ali i za upoznavanje sa menadžmentom FCCG. Nakon niza raznih onlajn događaja tokom pandemije, drago mi je da nas je konferencija okupila baš u Crnoj Gori, i to u velikom broju. Sigurna sam da je to i jedna od preporuka vaše zemlje, ali i značajan doprinos imidžu Budve.

Koje ste sve teme otvorili tokom konferencije i postoje li možda neki (opšti) zaključci koje ste donijeli ili vidljivi rezultati?

Teško je iznijeti konkretne zaključke, zato što je konferencija bila prilično opširna i opsežna, a takoreći smo bili bombardovani mnoštvom različitih primjera i ideja... Potrebno je neko vrijeme da se sve procesuira i primijeni, a sigurna sam da su neki učesnici ponešto od toga već i uradili. Tema koja je bila posebno interesantna i značajna za sve filmske industrije širom Evrope, možda ponajviše za manje države poput Crne Gore, jeste pitanje kako pronaći nove filmske glasove, otkriti hrabre glasove sjutrašnjice, one mlade stvaraoce koje želimo da podržimo da ispričaju svoje priče na svoj način, bez obzira koji će to način biti, da li umjetnički, zadovoljavajući za njih i regiju ili ne... Druga tema koju bih istakla je i kako dalje da iznesemo te priče pred javnost, kako da što više ljudi čuje njihove glasove i kako da plasiramo nove filmove, ali i ostvarenja mladih autora... A upravo je to budućnost naše industrije - novi filmski stvaraoci koje tek treba da pronađemo i identifikujemo se sa njima, čije teme treba da shvatimo i prihvatimo, a teme koje oni pokreću su pitanja današnjice. Moramo razmišljati o načinima na koje to možemo postići i o tome kako te mlade ljude podstaći da budu sigurni u sebe. Među nama su u Budvi bili uglavnom renomirani filmski djelatnici i od ranije poznati predstavnici raznih filmskih fondova, a svi oni su bili ujedinjeni u idejama i željama čiji je cilj da postanemo sigurni da će nas establišment iznijeti nove načine za realizaciju i produkciju filmova mladih autora, dati im više slobode da rade na svoj način, da stvaraju, kreiraju i budu slobodni, da unapređuju sopstvene vidike, a da ih pritom ne sputavamo putem birokratije, okova tradicije ili bilo čega sličnog...

Koliko ste (bili) upoznati sa filmskom industrijom u Crnoj Gori i postoje li neki segmenti koje bi trebalo unaprijediti?

Iskreno, ne bih se usudila da govorim o tome kako je potrebno poboljšati kvalitet filma u Crnoj Gori, jer Crna Gora već ima dosta dobru produkciju i fond za proizvodnju filmova. Kvalitet svih ostvarenja koja dolaze kao većinska ili manjinska crnogorska produkcija, nastala samostalno ili u partnerstvu, do sada je bila veoma visoka. Rekla bih da već imamo i priličan broj filmova koji su podržani kao crnogorski ili manjinski projekti, pa zbog svega toga mislim i da nema potrebe da govorim kako da budete uspješniji. Ono što mislim da je zaista značajno jeste to što je Crna Gora postala (važan) član Eurimaža, a činjenica je da to doprinosi i imidžu crnogorske kinematografije, ali i Eurimažu koji je uvijek kroz svoje postojanje otvarao vrata novih saradnji, bilo da su u pitanju veliki producenti ili oni koji nemaju mnogo iskustva, pa do širih koprodukcija koje koriste svim učesnicima. Tako svi članovi Eurimaža, pa i Filmski centar Crne Gore, rade zajedno, što garantuje razmjenu iskustva i poboljšavanje vještina svih angažovanih u filmskom sektoru. Eurimaž želi i dodatno da podstakne posezanje za novim partnerstvima i stvaranje novih saradnji, čemu doprinose i nagrade koje se dodjeljuju za projekte koji su u fazi razvoja ili za umrežavanje produkcija, što je nekada neophodno radi pripreme projekta, pronalaska dodatnih finansija i iznošenja projekta u cjelini, a onda i distribucije. Mi to olakšavamo, kao primjer mogu navesti mnoge crnogorske projekte, a izdvojiću jedan veoma značajni dokumentarni film, a to je “Poslednji nomad”, koprodukcija Srbije i Crne Gore.

Iako smo stanovnici starog kontinenta holivudska kinematografija je najčešća na repertoaru naših bioskopa, dok je evropski film neka vrsta takozvane alternative... Šta vi mislite o tome, a u kontekstu popularnosti i kvaliteta?

Posmatrajući tu, nazovimo problematiku, zaključujem da postoje dva različita aspekta gledanja na to. Prvi je više vezan za priču koja se priča i za to koji je cilj da se baš ta priča ispriča priča u filmu. Ja mislim da je to suština. Mislim da ćemo se svi složiti da je neophodno nastaviti sa pružanjem podrške evropskoj kinematografiji i filmovima u kojima evropski stvaraoci pričaju naše, evropske, domaće, bliske priče koje na platnu, odnosno ekranu, reflektuju život svih nas. Smatram da je potreban kritički osvrt na naš identitet, na nas kao ljude, kao zasebne države, nacije, političke sisteme... Neophodno je da vidimo naše priče na velikom ekranu, i to iz neke određene kritičke percepcije, kakve evropski film nudi. Holivudska produkcija je drugačija. Ipak, moram istaći i da imamo mnogo poteškoća u procesu stvaranja i distribucije filmova, bez obzira o kakvim ili čijim ostvarenjima je riječ. Na primjer, Eurimaž svake godine pruža podršku za više stotina filmova i projekata, a onda kasnije dolazi do poteškoća da se sve to predstavi i plasira publici, a tek je posebna problematika pitanje kako da zainteresujemo ljude da pogledaju bilo koji od tih filmova, s obzirom na ostatak repertoara ili popularnost Holivuda. Preostaju festivali kao jedan od načina povezivanja gledalaca sa evropskom kinematigrafijom...

Koji je druga percepcija posmatranja evropske i američke filmske industrije?

Da, sa druge strane, holivudski filmovi imaju enormne budžete koji su mnogo veći nego kompletni iznosi nekih produkcijskih tržišta, tako da se ne možemo takmičiti sa tim. Ostaje nam da budemo pametniji, smislimo bolje načine da realizujemo filmove i budemo ekonomični. Takođe, mislim da moramo mnogo više da razmišljamo o tome kako da dopremo do naše mlađe publike koja je prisutna na društvenim mrežama i kako da društvene mreže i druge načine (njihove) komunikacije iskoristimo kao potencijalni medij kojim ćemo prenijeti neku poruku. Neophodno je da se povežemo sa mladom publikom, a onda i sa mlađim filmskim stvaraocima koji već imaju svoju bazu fanova i ljude koji ih prate i zanima ih šta rade i tako dopremo do njih. Dakle, treba da budemo mnogo pametniji i da razmišljamo unaprijed. To je takođe bila još jedna od tema o kojoj smo pričali na Mediči konferenciji, jer smo zajedno željeli da razmislimo o tome. Potrebno je da imamo ljude, za početak, a onda da zajedno sa tim ljudima zainteresujemo publiku.

Svakako, možda treba više razmišljati i o tome kako pomoći evropske bioskope. O tome se malo govori, ali i bioskopi se godinama muče zbog pandemije i raznih globalnih problema, dodatno jer su se navike ljudi tokom pandemije promijenile, a razne striming platforme postale popularnije. Čak i ljudi mojih godina su preuzeli obrazac gledanja filmova onlajn. To je još jedan od naših zadataka - vratiti popularnost bioskopima i pomoći im da vrate i steknu publiku. Filmovi se snimaju da bi se gledali u bioskopima i na velikim ekranima i svakako nije isto gledati film na platnu ili telefonu, nije ista umetnička vizija, a čak i priča biva drugačija. Moramo naći načine da povežemo sve te stvari i riješimo probleme...

Postali ste izvršna direktorka Eurimaža prošle godine i u jednom od intervjua ste naveli da su neki od vaših ciljeva podsticanje ravnopravnosti polova, ali i takozvani zeleni akcioni planovi, razvoj ekološkog pristupa filmskoj industriji, samoodrživost i slično... Kakva je situacija sa svime?

O održivosti i zelenim aspektima filmske produkcije se mnogo govori na profesionalnom nivou, ali je jasno da iz spoljašnje perspektive rezultati još nijesu mnogo vidljivi, iako se progres dešava. Podstaknuti potrebom za nečim, a dodatno podstaknuti pandemijom, mislim da je neophodno za društvo da dosegnemo ravnopravnost polova, ekološki pristup filmu, samoodrživost industrije...

S obzirom na to da se Eurimaž finansira iz zvaničnog fonda Evropske unije i pokriva filmsku industriju širom Evrope, brzina rješavanja problema unutar tih država je različita, što je normalno. U nekim zemljama takozvani zeleni pristup napreduje i sistem već ima postavljena pravila koja treba ispoštovati prilikom procesa, dok ima i onih koji tek razmišljaju i počinju sa tim održivim pristupom, tako da moramo biti veoma pažljivi. Potrebno je da sve članove Eurimaža ohrabrimo na to, dodatno koristeći iskustvo drugih zemalja, na čemu vrijedno radimo. Postoji takozvana studijska grupa koju čine stručnjaci iz svih krajeva Evrope a koje često konsultujemo o tome šta možemo da uradimo i kako da utičemo pa da ohrabrimo filmske radnike... U planu je da od ove godine koristimo niz mjera kojima bismo ohrabrili i osnažili ljude u filmskom sektoru, bilo kada je u pitanju ekologija ili rodna ravnopravnost. Pokušavamo da razvijemo jedinstvenu ekspertizu i stavimo je u službu zemalja koje nemaju veliki budžet i kapacitet da razvijaju sopstvene mjere u tom kontekstu, ali će postojećim resurima, zahvaljujući tim predlozima, odnosno ekspertizi, moći da napreduju na ovim poljima.

Imate li neke planove za dalje i ciljeve koje želite da realizujete u budućem periodu?

Naravno, ali o našoj strategiji i unutrašnjoj politici i programima odlučuje Upravni odbor Eurimaža koji čine predstavnici svih zemalja koje su naše članice, tako da je na njima da odlučuju o tim stvarima. Naravno, ja znam kakvom napretku oni teže. Prošle godine smo napravili veoma važnu promjenu u onome što predstavlja našu glavnu funkciju, a to je podrška projektima i to kako odlučujemo koji projekat će dobiti podršku. Jedna od stvari koja će zabrinjavati Odbor u narednom periodu je upravo obezbjeđivanje podrške projektima, odnosno koliko kojem projektu udijeliti sredstava, a u skladu sa strategijom čiji je cilj da imamo raznolik portfolio filmova koji se kreću od niskobudžetnih do visokobudžetnih, od dokumentarnih ili animiranih do igranih, pazeći da imamo sve pristupe, od nekonvencionalniih ili drugim riječima kreativnih i umjetničkih projekata do popularnih, a sve vrijeme pazeći da imamo i dobru zastupljenost režisera debitanata koje takođe ohrabrujemo da budu kreativni i slobodni... Želimo da budemo sigurni u kvalitet i raznovrsnost, ali takođe želimo da budemo sigurni i da imamo ravnotežu polova i da se postaramo da ljudi počnu da budu inkluzivniji i da više podržavaju različitosti... Želimo i da vratimo podršku i popularnost koju je evropski film imao u prošlosti, a kojim preispitujemo našu današnjicu zarad bolje budućnosti, uz to i da pružimo doprinos svemu o čemu smo razgovarali, a između ostalog da poboljšamo načine distribucije filmova i plasiranja publici, osnažimo ekološki osviješćen pristup filmskoj industriji, kao i nove koprodukcije... Želimo da preispitamo gdje se trenutno nalazimo i kojim putem želimo da nastavimo i na koji način... Imamo i program podrške bioskopima u okviru kojeg želimo da preispitamo i uvedemo zastupljenost filmova koje smo podržali...

Evropski film je putokaz koji treba da slijedimo

Često govorimo o važnosti filmova, kakav je položaj i značaj filma danas?

To je uvijek super interesantno i bitno pitanje na koje volim da odgovorim, ali je takođe veoma teško odgovoriti kratko i koncizno... Eurimaž je dio velike organizacije koja se zove Savjet Evrope, odnosno onog segmenta Savjeta Evrope čiji je cilj usmjeren na promociju ljudskih prava, demokratije i vladavine prave, što zvuči vrlo apstraktno... Zapravo mislim da je to neki viši nivo, a da je primaran cilj Eurimaža zapravo pravljenje filmova i podržavanje filmskih projekata koji predstavljaju individualne glasove... Filmovi izazivaju i stimulišu, često nas zabavljaju, a ima i onih za koje smatramo da se trenutno ne gledaju onoliko koliko bi trebalo, jer su možda odbojni interesima pojedinih grupa. Mislim da sve to doprinosi zdravom društvu, ali ne i državama, jer često imamo filmove o kojima ljudi pričaju i stimulišu jedni druge možda i na neku akciju kasnije ili pak otvara oči, nudi pogled kroz oči različitih Evropljana... Zato mislim da holivudski tipovi blokbastera nijesu ono za šta bi trebalo potencijalni gledalac da se opredijeli, već da je evropski film putokaz koji treba da slijedimo kako bismo promovisali otvorenost, saradnju, diskusiju i dijalog...

( Jelena Kontić )