Novi front rata u Ukrajini: učionica

Kada su Rusi prvi put došli u školu na jugoistoku Ukrajine, u kojoj je Larisa predavala istoriju, tražili su sve udžbenike istorije i ukrajinskog jezika. Direktor je odbio da ih preda. Škola je zatvorena, ali je ponovo otvorena, virtuelno, 1. septembra, a gotovo 80 odsto od ukupno 700 učenika pohađa je onlajn. Više od polovine njih ostalo je u okupiranom Berdjansku u Zaporoškoj oblasti, kazala je za portal “Politiko” učiteljica Larisa koja je u aprilu otišla u Odesu.

”Neki idu u rusku školu i rade domaći sa nama. Činimo sve što možemo da to bude anonimno. Izbrisali smo sve elektronske spiskove, nikada nismo postavljali fotografije ili snimke ekrana, niti pisali imena’, objasnila je Larisa. Ona iz bezbjednosnih razloga nije navela svoje prezime niti ime škole. Polovina njenih kolega je i dalje na okupiranoj teritoriji i predaje onlajn rizikujući zatvor ili nešto gore od okupatorskih snaga. Dvoje je već privedeno pa oslobođeno u septembru, piše briselski portal.

Ukrajinske škole su uglavnom imale onlajn nastavu tokom pandemije i ponovo su prešle na taj način rada nakon ruske invazije u februaru. Međutim, zbog bombi, nestanaka struje, rasljavanja i okupacije, milioni ukrajinske djece i mladih nemaju redovnu nastavu, pri čemu se nastavnici bore da rade u ekstremnih uslovima.

Od početka invazije, više od 3000 obrazovnih ustanova u Ukrajini - 10 odsto od ukupnog broja - oštećeno je ili uništeno, prema podacima ministarstva obrazovanja. Školske zgrade su izložene riziku od granatiranja ili nedostataka grijanja usljed ogromnne štete nanesene infrastrukturi Ukrajine dok nestanci struje i prekidi internet veza otežavanju učenje kod kuće.

Hiljade učenika i nastavnika na okupiranim područjima suočavaju se sa pritiskom da pređu na ruski obrazovni sistem. Obrazovanje, sa propagandnim potencijalom da utiče na mlada srca i umove, postalo je linija fronta u ratu, piše “Politiko”.

Od početka invazije, više od 3.000 obrazovnih ustanova u Ukrajini - 10 odsto od ukupnog broja - oštećeno je ili uništeno

Krim, koji je pod ruskom kontrolom duže od osam godina, je primjer kao rusko obrazovanje na okupiranim teritorijama namjerava da izbriše ukrajinski identitet i militarizuje djecu, ističe “Politiko”. Tamošnje lekcije iz istorije tvrde da je Ukrajina uvijek bila dio Rusije, a kurseve i časove za vojne kadete pohađaju djeca već od šest godina, kaže Marija Suljanina iz Krimske grupe za ljudska prava. ‘Vidimo da su ta djeca koja su bila mala kad je počela okupacija, nakon osam godina pretvorena u Ruse’, dodala je.

U međuvremenu, ruski jezik u ukrajinskim školama prebačen je među strane jezike, ruska književnost je sada dio studija svjetske književnosti, a nastava istorije uključuje događaje poput Holodomora, velike gladi koja je 1930-ih usmrtila milione Ukrajinaca pod sovjetskim režimom.

”Politiko” piše da se od septembra roditeljima na nedavno okupiranim teritorijama jednokratno isplaćuje 10.000 rubalja (145 eura) da šalju djecu u rusku školu, plus 4.000 mjesečno ako ostanu - mnoge porodice se drže ukrajinskog obrazovanja za svoju djecu, a nastavnici ga i dalje predaju.

Kada su Rusi okupirali Kupjansk u Harkovskoj oblasti, stručna saobraćajna škola u kojoj je predavala Viktorija Šerbakova, bila je pod pritiskom da pređe na ruski sistem, a kasnije je oštećena i opljačkana. Njena učionica i kancelarija sada je kuhinjski sto u malom unajmljenom stanu koji dijeli sa svoje dvoje djece i roditeljima u izbjeglištvu u Kijevu.

Ruski jezik u ukrajinskim školama prebačen je među strane jezike, a ruska književnost je sada dio studija svjetske književnosti

U oktobru je bilo oko 1.300 škola na ukrajinskim teritorijama koje je okupirala Rusija. Nastavnici su bili na na udaru zbog kolaboracionizma, maltretirani i privođeni. Osoblje je poslato u Rusiju ili na Krim na prekvalifikaciju u ruskom obrazovnom sistemu ili im je rečeno da će ih zamijeniti nastavnici iz Rusije ako odbiju da rade.

Na kraju ljetnjeg raspusta, postalo je jasno da će osoblje biti prisiljeno da odluči da ode ili da narednu godinu počne po ruskom sistemu, prema pisanju “Politika”.

”Ako biste otvoreno rekli da ih ne podržavate, završili biste u zatvorima ili podrumima,” rekla je Šerbakova o okupatorima.

Jedna direktorica u Kupjansku, koja je odbila da otvori školu nakon okupacije, provela je gotovo mjesec dana zatočena u podrumu policijske stanice. Od gotovo 50 zaposlenih u stručnoj školi, samo ih je sedam odbilo da radi sa ruskim okupacionim vlastima, prema riječima Šerbakove.

”Stidim se svoje škole,” kazala je.

Ona i njena djeca su uspjeli da iz Kupjanska pređu na oslobođenu ukrajinsku teritoriju početkom juna. Škola je prešla na virtuelni rad a ona je postala v.d. direktora. Sa koleginicom je štampala diplome za dostupne maturante, njih 35 od 53, te napravila novi nastavni plan. Ali kad su počele da zovu učenike, saznale su da su oni upisali školsku godinu u Kupjansku, po ruskom sistemu.

Paralelna nastava je počela prvog septembra, a osam dana kasnije ukrajinske snage su oslobodile Kupjansk.

Kad se Šerbakova vratila u grad, otkrila je da je opljačkana sva oprema škole i vozila za obuku, ali da je biblioteka puna netaknutih ruskih udžbenika. Dio osoblja je pobjegao u Rusiju, a ostali su pitali Šerbakovu da li mogu da rade sa njom.

”Prvo nisam znala šta da im kažem. Nisam SBU (ukrajinska služba bezbjednosti), ne mogu da im sudim”, rekla je.

Neki su osumnjičeni za kolaboraciju. Kasnije je ministarstvo obrazovanja pojasnilo da je zabranjen rad nastavnicima koji su sarađivali s okupatorom ili uveli ruski obrazovni sistem. Prema ukrajinskom zakonu o kolaboraciji koji je usvojen u septembru, nastavnici koji šire rusku propagandu u školama mogu biti osuđeni na zatvorske kazne.

Šerbakova u Kijevu drži onlajn časove uz svakodnevne nestašice struje. Njeni učenici, raštrkani širom zemlje, takođe su suočeni sa nestankom struje. Drugi, raseljeni u inostranstvu, pokušavaju da se prilagode sistemu obrazovanja u tim zemljama. Neki su ostali u Kupjansku, gdje nema interneta, a grad je svakodnevno pod ruskim granatiranjem.

”Njih samo mogu da pozovem i pitam: ‘Jeste li živi? Kako je prošla noć? Ovo je tvoje pitanje za ocjenu, samo mi reci nešto, čega god se sjetiš’”, rekla je Šerbakova.

”Naravno, ne mogu im dati dobre ocjene. Ali ih ne mogu napustiti.”

Izgubljena generacija

Fizički izazovi rata i ideološka borba dok Rusija nastoji da nametne svoj obrazovni sistem ugrožavaju samu osnovu obrazovanja u Ukrajini - a to je učešće, piše “Politiko”.

Šerbakova kaže da njeni učenici, od kojih mnogi potiču iz porodica sa niskim primanjima, napuštaju onlajn nastavu. “Oni moraju preživjeti. Ostavii su sve da bi našli posao”, kazala je.

”Mnogi su morali da napuste svoje domove, moraju da žive od nečega.”

I učitelji napuštaju profesiju - zbog migracija, odlaska u penziju, niskih plata te stresova i zabrana povezanih sa ratom. Harkovska oblast je izgubila gotovo 3.000 od 21.500 učitelja od februara, prema podacima tamošnjeg ministarstva obrazovanja.

U Kupjansku, kao i u mnogim oslobođenim gradovima i selima, volju za učenjem suzbija nedostatak struje, interneta i nastavnika. Djeca se mogu obrazovati samo ako se kreću.

”Ne želimo da odemo. Ovo je naša zemlja i želimo da živimo ovdje,” rekla je Irina Protsenko, koja je nedavno prikupljala humanitarnu pomoć u Kupjansku da šestogodišnjom ćerkom Zlatom. Ona je kazala da strahuju da će zbog škole morati da napuste grad.

Ukrajinska djeca su i zbog kovid restrikcija bila lišena interakcije uživo. Onlajn nastava, prekid svakodnevne rutine i bezbjednosna ograničenja rata, nameću dodatni stres.

’Nije toliko važan kvalitet obrazovanja koliko komunikacija. Gube socijalizaciju’, upozorava učiteljica Larisa iz Berdjanska.

Neki roditelji upoređuju situaciju sa onom svojih baba i djedova, koji su propustili godine obrazovanja tokom Drugog svjetskog rata. Kad se rat završio, morali su da uče sa mnogo mlađom djecom, zbog čega su ih nazvali ‘pererostki’ ili ‘prerasli’.

”Mislim da će biti kao sa mojom babom’, rekla je Marija Varenikova, novinarka koja živi u Kijevu sa 11-godišnjim sinom Nazarom.

”Nešto će morati da se smisli u Ukrajini, s obzirom da godinama djeca nemaju obrazovanje zbog kovida, a sada i rata.”

Nazarova škola je otvorena u septembu i radi uz generatore, flaširanu vodu i podrumsko sklonište. Ali Nazar ponavlja uveliko izgubljenu prethodnu školsku godinu.

Sin Viktorije Šerbakove, povrh traume zbog bjekstva iz rodnog Kupjanska, morao je veći dio prošle školske godine da sabije u dodatnu nastavu preko ljeta kako bi prešao u sljedeći razred u Kijevu.

”Puno se trude i brinu”, rekla je Šerbakova i dodala: "Oni su izgubljena djeca."

( A. Šofranac )