Izgubiti malu scenu i Purgatorije bio bi veliki korak nazad

Kao građanka Tivta i neko ko se više od dve decenije profesionalno bavi proučavanjem i zaštitom istorijske arhitekture i istorije Tivta i čitave Boke, osećam moralnu obavezu da reagujem na poslednja događanja vezana uz uklanjanje male scene iz letnjikovca Buća-Luković.

Uzburkale su se strasti, čula su se razna mišljenja, puno činjenica je iznešeno, tačnih i netačnih. Nakon pres konferencije od 13. januara, svi smo bili iznenađeni nastupom Opštine Tivat i JU Muzej i galerija Tivat, ali nismo umireni, jer nije izneseno dovoljno ubedljivih i razumnih argumenata za uklanjanje male scene. Naročito je ostalo nedorečeno šta se dalje planira za ovaj prostor.

Da li je konstrukcija scene u lošem stanju i nije bezbedna za posetioce? Jeste i treba je popraviti i upodobiti. Da li je upravljanje ovim prostorom bilo neadekvatno? Jeste i treba ga popraviti. Ali, postoji li bolja namena za ovaj prostor od umetničke scene? Smatram da ne postoji.

Posle ove konferencije nedvosmisleno je da Opština Tivat ima nameru da trajno ukloni scenu iz dvorišta letnjikovca. Ono što se nameće kao pitanje je šta će biti sa festivalom Purgatorije nakon uklanjanja male scene? Da li će se uklanjanjem scene promeniti dosadašnji karakter festivala Purgatorije?

Smatram da bi uklanjanje scene i izmeštanje Purgatorija iz ovog prostora značilo upravo to - gubitak karaktera, a možda čak i gašenje Purgatorija, ubrzo nakon toga.

Mala scena je jedna od najlepših scena koje su mnogi od nas ikada videli, iako ovakvih scena ima u skoro svim istorijskim gradovima na Mediteranu i u Evropi. Ovo je intimni mikro kosmos gde se sve doživljava na poseban način. U ovom prostoru, gledali smo nebrojene predstave i koncerte vrhunskog umetničkog dometa. Purgatorije u letnjikovcu Buća-Luković predstavljaju instituciju ovog grada i naš su civilizacijski doprinos kulturi. Izgubiti malu scenu i Purgatorije u susret kandidaturi za Prestonicu kulture 2028. godine bio bi veliki korak nazad u nizu unazada koje naša kultura doživljava već godinama. Izgubiti Purgatorije značilo bi izgubiti jedan od retkih preostalih svetionika kulture u moru šunda i diletantstva koji se serviraju kao kulturni turizam.

Srednjovekovna kula, kameni zidovi i crkva sv. Mihovila predstavljaju savršeni ambijent i scenografiju za umetnost svih medija. Kako se scena koristi samo 2-3 meseca godišnje, postoje načini da unutrašnji prostor letnjikovca bude u funkciji tokom čitave godine. Postoje načini. Sve se može, kad se hoće, ako postoji dobra volja. Opština Tivat, nažalost, u ovom slučaju nije pokazala dobru volju.

Svesni smo da se kod nas ništa ne događa bez političke pozadine, ali ovaj stav nema veze ni sa jednom političkom stranom, ni sa jednom interesnom grupom ili projektom. Zato me kao građanku Tivta boli ovo što se dešava i izgovara. Sigurna sam da većina ljudi koji ovih dana protestuju imaju isti iskreni sentiment i divljenje prema prostoru, objektima i sceni letnjikovca kao i ja.

Želim da napomenem da je u moru različitih mišljenja i diskusija, na mene utisak ostavilo pismo direktora CNP-a Marka Baćovića koji je rekao da bi se "dobrom koordinacijom našli načini da se zadovolji i muzejska i pozorišna djelatnost". Ovo pokazuje da ima i drugih ljudi koji smatraju da postoje načini. Postoji mnogo načina između sadašnjeg stanja i trajnog uklanjanja. Zato, podržavam način dijaloga, a ne način sile i nestručne argumentacije koje opravdavaju unapred definisan cilj.

Zalažem se da mala scena ostane gde je i sada, jer smatram da ima dovoljno prostora da se njen modus operandi uredi na bolji, domaćinski način.

Zalažem se za kulturu dijaloga i pravo građana Tivta i Boke na kulturu i umetnost, jer su u konzervatorskoj doktrini potrebe građana i korisnika podjednako važni kao i konkretne konzervatorske mere.

Predlažem da Opština Tivat još jednom preispita svoj stav o trajnom uklanjanju male scene, pokaže dobru volju i pozove sve relevantne strane da se u duhu otvorenog i konstruktivnog dijaloga nađe najbolje rešenje. Nadam se i da će se sve relevantne institucije odazvati pozivu predsjednika Opštine i dati doprinos rešenju ovog problema u korist našeg grada, građana i kulture u Crnoj Gori.

Autorka je konzervatorska savjetnica

( Katarina Nikolić Krasan )