Zeleni i ugalj: Partija na meti kritika
Njemačka stranka Zelenih pristala je da se na zapadu zemlje kopa Lignit i u to ime sruši seoce Licerat. To je razočaralo mnoge aktiviste i članove, ali izgleda da Zeleni u biračkom tijelu neće izgubiti.
Izdani i prodati, posebno od strane Zelenih – tako se osjećaju brojni klimatski aktivisti nakon što ih je policija protjerala iz zaseoka Licerat na zapadu Njemačke. Kuće će biti srušene, i tu će se uskoro kopati ugalj.
„Ne znam da li je rukovodstvo Zelenih svjesno šta su tamo uradili“, rekla je Luiza Nojbauer, najpoznatije lice pokreta Fridays for Future u Njemačkoj. I ona sama je članica Zelenih.
Zeleni su, naime, u saveznoj državi Sjevernoj Rajni-Vestfaliji, u kojoj su na vlasti zajedno sa Demohrišćanima, pristali na kompromis sa energetskom kompanijom RWE: Pet sela je pošteđeno, ali je zato Licerat platio cijenu. Zauzvrat, potpuno odustajanje od uglja će doći ranije nego što je planirano, već 2030. godine.
Prema vicekancelaru Robertu Habeku, jednom od vodećih lica Zelenih, lignit mora da se kopa još neko vrijeme zbog energetske krize i prestanka nabavke ruskih energenata. No, i on je svjestan da Zeleni teško mogu da se pravdaju kad dignu ruku da se neko selo sruši zarad uglja.
„Zeleni mogu da pretrpe ogromnu štetu“
To bi mogao da postane ključni test za stranku širom zemlje, kaže Timon Džinus, predsjednik omladine Zelenih.
On se poziva na aktuelnu ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, koja je bila kandidatkinja Zelenih za kancelarku. „Berbok je tokom predizborne kampanje ponavljala da je ovo posljednja vlada koja još uvijek može da utiče na klimatsku krizu. Ona je tako visoko podigla ljestvicu. Dakle, ako ova vlada ne uspije da ispuni klimatske ciljeve i ograniči emisije štetnih gasova u svim sektorima, Zeleni mogu da pretrpe ogromnu štetu“, rekao je Džinus za nedjeljnik Cajt .
Oko dve hiljade članova Zelenih potpisalo je otvoreno pismo ministarki ekonomije Sjeverne Rajne-Vestfalije Moni Nojbaur i saveznom ministru ekonomije Robertu Habeku. Od oboje se u pismu tražilo da odmah zaustave evakuaciju Licerata.
„Dogovor sa energetskim koncernom RWE preti da raskine sa osnovnim principima naše stranke“, navodi se u saopštenju. „I ne samo to, raskidamo i sa Pariskim klimatskim sporazumom, koalicionim sporazumom i posljednjim povjerenjem pokreta za klimatsku pravdu.“
Zvuči dramatično. U svakom slučaju, bilo je toliko dramatično da je liderka Zelenih Rikarda Lang još jednom javno branila sporazum vlade sa energetskom kompanijom: „Ako ne bismo pravili kompromise, ništa se ne bi desilo u pogledu zaštite klime. Vrlo malo drugih partija imaju ozbiljan interes za to.“
„Zeleni ostaju stranka sa najvećom reputacijom za zaštitu klime“
Politikolog Gero Nojgebauer se slaže. U intervjuu za DW, on kaže da čak i nakon bolnih odluka kao što je slučaj Licerat, „Zeleni ostaju stranka sa najvećom reputacijom za zaštitu klime i životne sredine u Njemačkoj“.
Nojgebauer ne vjeruje da kontroverza oko Licerata zaista šteti stranci. Jer kritička grupa unutar stranke nije imala istaknuto lice i podršku, uprkos pomenutom otvorenom pismu.
U stvari, čak i poslije Licerata, Zeleni se prema anketama kreću između 18 i 20 odsto podrške birača. Prema Nojgebaueru, to ima veze sa činjenicom da u stranci ne postoje razmimoilaženja: ni oko Licerata, ni oko zagovaranja naoružavanja Ukrajine.
Ali, iznad svega, kaže politikolog, mnogi mladi članovi stranke „zelene doživljavaju kao pragmatičnu stranku sa državnom odgovornošću, koja je ujedno i jedina stranka koja zastupa ciljeve ekološke i klimatske politike“.
Između 2015. i kraja 2021. broj članova Zelenih se više udvostručio na 125.000, a većina novih članova su mladi. Većina ekoloških aktivista poput onih u Liceratu, kaže Nojgebauer, ne bi se pridružila nijednoj stranci, bilo Zelenima ili drugim grupama.
„Male partije bi mogle da naškode Zelenima“
Politikolog iz Manhajma Mark Debi vidi stvari drugačije. On se u intervjuu za javni servis WDR osvrnuo na male stranke poput „Klimatske liste“ koja je na posljednjim pokrajinskim izborima u Baden-Virtembergu i Porajnju-Palatinatu dobila skoro jedan odsto glasova.
„Oni ne uspijevaju da uđu u parlamente, ali mogu da odnesu nekoliko odlučujućih procentnih poena Zelenima na tijesnim izborima“, rekao je Debi, ali takođe navodi da bi kontroverza oko Licerata mogla da bude i prilika za Zelene. Sve prema devizi – oni koji se ponašaju realpolitički pokazuju biračima da su bili voljni da preuzmu odgovornost.
„Tako možete postati privlačni umjereno orijentisanim biračima i eventualno tamo osvojiti glasove koje gubite negdje drugdje.“
( Deutsche Welle )