Predloženo je da jednokratnu pomoć od 150 eura dobiju korisnici najniže penzije, privremene nakanade kod Fonda PIO i materijalnog obezbjeđenja boraca, što čini 42.000 ljudi, dok će korisnici materijalnog obezbjeđenja dobiti po 350 eura. Razmatra se i mogućnost davanja pomoći nezaposlenima
Evropska unija je obezbijedila 30 miliona eura bespovratnih sredstava Crnoj Gori za podršku energetici, od čega će osam i po miliona eura biti dodijeljeno socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, i u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalnog staranja definisan je obuhvat od 60.000 građana.
To je u Bojama jutra rekao državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija Admir Šahmanović.
Ministar rada i socijalnog staranja Admir Adrović rekao je da je predloženo da jednokratnu pomoć od 150 eura dobiju korisnici najniže penzije, privremene nakanade kod Fonda PIO i materijalnog obezbjeđenja boraca, što čini 42.000 ljudi, dok će korisnici materijalnog obezbjeđenja dobiti po 350 eura.
"U prethodnom periodu imali smo intenzivnu saradnju sa kolegama iz Evropske komisije. Akcioni plan koji definiše ovu podršku za naredni period je usvojen na prethodnoj sjednici Vlade i rezulat je pregovora koji su inicirani u oktobru mjesecu na sastanku između ministra Ervina Ibrahimovića i komesara za proširenje Olivera Varheljija", rekao je Šahmanović.
Crna Gora je inicijalno tražila 52 miliona eura pomoći.
"Akcioni plan je koncipiran na sljedeći način. Fokus smo stavili stavili na socijalno ugrožene kategorije stanovništva i u saradnji sa kolegam iz Ministarstva rada definisali taj obuhvat na 60 hiljada ljudi. Bili smo pozitivno kritikovani od strane nezaposlenih da je i njih trebalo da uvrstimo, pa smo uputili zahtjev Ministarstvu da se razmotri i ova kategorija, da pokušamo da proširimo obuhvat", objasnio je Šahmanović.
Dodaje da su planirana određena sredstva za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima.
"Želimo da podstaknemo implementaciju tehnologije koja podrazumijeva energetsku efikasnost u samim domaćinstvima, da subvencionišemo nabavku toplotnih panela i solarnih pumpi do 50 odsto. Planiramo i izradu studije opravdanosti termoelektrane Pljevlja , da se stavi fokus na socio-ekonomski aspekt građana Pljevalja kao i na kakav uticaj ima na ostatak države", rekao je Šahmanović.
Državni sekretar navodi da u Crnoj Gori nije došlo do poskupljenja električne energije, da nas je tu kriza samo "okrznula".
"Ali se prelila, uticala je na inflaciju, poskupljenje svih životnih namirnica i na taj način smo htjeli da obratimo pažnju na ugrožene kategorije".
( A.B. )