Skrivanje od Putinove mobilizacije u ledenim šumama odsječenim od svijeta

Kad je Vladimir Putin najavio delimičnu mobilizaciju Rusa u septembru prošle godine, Adamu Kaljininu - nije mu pravo ime - trebalo je nedelju dana da odluči da je najbolje što može da uradi da se preseli da živi u šumi.

IT stručnjak je bio protiv rata od samog početka, primivši novčanu kaznu i provevši dve nedelje u pritvoru zato što je okačio plakat sa tekstom „Ne ratu" na zid svoje stambene zgrade.

I zato kad je Rusija saopštila da će mobilisati 300.000 muškaraca kako bi pomogla da se preokrene situacija u ratu koji gubi, Kaljinin nije želeo da rizikuje da ga pošalju na front da ubija Ukrajince.

Ali, za razliku od stotine hiljada drugih, on nije želeo da napušta zemlju.

Tri stvari su ga zadržale u Rusiji: prijatelji, finansijska ograničenja i nelagoda zbog napuštanja okruženja koje poznaje.

„Odlazak bi bio težak izlazak iz moje zone konfora", kaže za BBC Kaljinin, koji je u tridesetim.

„Nije baš prijatno ni ovde, ali, ipak, psihološki, bilo bi mi veoma teško da odem."

• Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
• „Došli smo da ostanemo": Zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji
• „Priča se ne završava sa Putinom”: Kako žive Rusi koji su od rata pobegli u Kazahstan
• Otac ruskog vojnika: „Tukli su mi sina jer je odbijao da se bori u Ukrajini"

Preduzeo je neobičan korak, oprostio se od žene i otišao u šumu, gde živi u šatoru skoro četiri meseca.

Koristi antenu vezanu za drvo za pristup internetu i solarne panele za energiju.

Istrpeo je temperature i do -11 stepeni Celzijusa, a živi od zaliha hrane koje mu redovno donosi žena.

Potpuno se isključiti iz civilizovanog sveta, kaže on, najbolji je način koji mu pada na pamet da izbegne mobilizaciju.

Ako mu vlasti ne mogu lično uručiti poziv, onda ga ne mogu naterati da pođe u rat.

„Ako fizički ne mogu da me odvedu za ruku u odsek za regrutaciju, to je 99 odsto efikasna zaštita od mobilizacije ili bilo kakvog drugog uznemiravanja."

Na neki način, Kaljinin nastavlja da živi kao i pre.

I dalje radi osam sati dnevno na starom poslu, mada tokom zime - sa smanjenim periodima dnevnog svetla - nije imao dovoljno solarne energije da radi čitave radne dane tako da nedostajuće sate nadoknađuje vikendom.

Neke od njegovih kolega su sada u Kazahstanu, takođe napustivši Rusiju nakon što je počela mobilizacija, ali je njegova internet konekcija preko dalekometne antene vezane za bor dovoljno pouzdana da im komunikacija ne predstavlja problem.

On je takođe ljubitelj prirode i provodio je mnoge od prošlih praznika kampujući u južnoj Rusiji sa ženom.

Kad je doneo odluku da se za stalno preseli u divljinu, već je imao veći deo opreme koja mu je bila potrebna.

Njegova supruga, koja je posetila Kalininov kamp na par dana tokom novogodišnjih praznika, igra veliku ulogu u njegovom opstanku.

Ona mu donosi zalihe svake tri nedelje na dogovoreno mesto sastanka, gde mogu nakratko da se vide uživo.

On potom prenosi zalihe na bezbedno, mesto koje posećuje svakih nekoliko dana da se opskrbi.

Kuva na priručni šporet na drva.

„Imam ovas, heljdu, čaj, kafu, šećer. Nemam dovoljno svežeg voća i povrća, naravno, ali nije mi loše", kaže on.

Kaljininov novi dom je veliki šator od vrste koja se koristi za ribolov u ledu.

Kad je prvi put stigao u šumu, postavio je dva kampa na pet minuta jedan od drugog; jedan sa pristupom internetu gde je radio, drugi na skrovitijem mestu gde je spavao.

Kako se približavala zima i postajalo je sve hladnije, spojio je ta dva mesta da bi živeo i radio pod jednim platnom.

Nedavno se temperatura spustila na -11 stepeni, hladnije nego što je očekivao.

Ali sada, kako dani ponovo postaju sve duži i sneg počinje da se topi, planira da ostane tu gde je.

• Novi đaci iz Rusije i Ukrajine u srpskim školama: Privremeni dom za jedne, novi život za druge
• Ko su Rusi koji stižu u Beograd dan po objavi o delimičnoj mobilizaciji

Iako Kaljinin lično nije dobio poziv za mobilizaciju, on kaže da se situacija stalno menja i plaši se da bi u budućnost mogao da mu stigne poziv.

Zvanično su IT radnici poput Kaljinina izuzeti od mobilizacije, ali postoje brojni izveštaji u Rusiji da se slična izuzeća ignorišu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je objavio mobilizaciju 21. septembra, nedugo nakon što su ukrajinske hitre kontraofanzive u Harkovskoj oblasti povratile hiljade kvadratnih kilometara od ruskih trupa.

On je rekao da je mobilizacija neophodna da bi se Rusija zaštitila od Zapada.

Ali mnogi u zemlji su protestovali i bilo je haotičnih scena na ruskim granicama, gde su stotine hiljada ljudi pokušavale da pobegnu.

Poziv za mobilizaciju ostavio je dubokog traga na Rusiju.

Sve do tad, mnogi Rusi su mogli da nastavljaju sa životima isto kao i pre rata.

Istina, neki zapadni brendovi su nestali, a sankcije su otežale finansijske transakcije, ali direktni uticaj na društvo bio je uglavnom sveden.

Mobilizacija je dovela rat na sam prag mnogih ruskih porodica.

Odjednom su sinovi, očevi i braća regrutovani i slati na front od danas do sutra, često sa lošom opremom i minimum obuke.

Ako je ratni sukob ranije delovao daleko, sada ga je bilo praktično nemoguće ignorisati.

A opet, javni činovi protesta retki su u Rusiji - što je često predmet kritike u Ukrajini i na Zapadu.

Ali Kaljinin kaže da se ljudi s pravom plaše šta bi moglo da im se desi.

„Imamo totalitarnu državu koja je postala veoma moćna. Poslednjih šest meseci, zakoni su usvajani neverovatnom brzinom. Ako neko sada digne glas protiv rata, država će ga proganjati."

Kaljininov život u šumi mu je doneo određeni stepen popularnosti na internetu - njegove skoro svakodnevne objave na kanalu Telegram prati 17.000 ljudi.

On objavljuje snimke i fotografije okruženja, piše o svakodnevnoj rutini i o tome kako je njegov kamp organizovan.

Česta tema je sečenje drva.

Kaljinin tvrdi da mu ne nedostaje mnogo toga iz prethodnog života.

On sebe naziva introvertom kome ne smeta da bude sam, mada mu nedostaje žena i voleo bi da je viđa češće.

Međutim, on ističe da je njegova aktuelna situacija i dalje mnogo bolja nego da ga pošalju na front ili u zatvor.

„Toliko sam se promenio da su stvari koje bi mi možda nekada nedostajale sada postale nebitne", kaže on.

„Stvari koje su ranije izgledale važno nemaju više snagu. Ima ljudi koji su u mnogo gorem položaju od nas."

---

Pogledajte video:

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )