Zdravlje zuba: Koji je najbolji način pranja i gdje stalno grešimo

Pranje zuba u periodima od po najmanje dva minuta, dvaput dnevno, preporuka je Američkog zubarskog udruženja, NHS-a, Indijskog zubarskog udruženja i Australijskog zubarskog udruženja, kao i mnogih drugih nacionalnih zdravstvenih organizacija

9003 pregleda0 komentar(a)
Foto: Alamy
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Za rutinu koju većina nas obavlja još od vremena pre nego što smo bili dovoljno visoki da se vidimo u kupatilskom ogledalu, izuzetno smo loši u pranju zuba.

U Švedskoj je jedna studija pokazala da tek svaki deseti čovek primenjuje najbolju tehniku pranja zuba.

Britansko zdravstveno osiguranje Bupa otkrilo je da skoro polovina ispitanika nije znala kako se pravilno peru zubi u anketi sprovedenoj na 2.000 ljudi u Velikoj Britaniji.

„Vrlo je verovatno da svako ko nije dobio formalna uputstva od zubara ili higijeničara pere zube nepravilno", kaže Džozefin Hiršfild, vanredna profesorka i specijalistkinja za restorativnu stomatologiju pri Univerzitetu u Birmingemu, u Velikoj Britaniji.

„Prema mom iskustvu, to je ogromna većina populacije u svakoj zemlji."

To možda i ne iznenađuje, imajući u vidu bombardovanje raznim informacijama o tome kako treba da perete zube.

Jedna studija je pokazala da postoji najmanje 66 različitih, ponekad sučeljenih, stručnih saveta.

„Mislim da je to veoma zbunjujuće za potrošača", kaže Najdžel Karter, generalni direktor Fondacije za oralno zdravlje u Velikoj Britaniji.

Ta zbunjenost pojačava se nizom dentalnih proizvoda koji su dostupni za kupovinu, od strugača jezika do aparata za ispiranje zuba i desni.

Šta, dakle, većina nas radi pogrešno i kako možemo da izmenimo našu rutinu da bismo bili sigurni da efikasno peremo zube?

Koji je najbolji metod?

„Većina pacijenata je svesno da je najvažnije da uklone ostatke hrane", kaže Hiršfild.

„To je samo delimično tačno. Mnogo je važnije da se uklone bakterije sa zuba."

Te bakterije i drugi mikroorganizmi rastu unutar svačijih usta i formiraju lepljivi biofilm poznat kao zubni plak.

Njega čini oko 700 različitih vrsta bakterija, drugi najveći diverzitet u ljudskom telu posle creva, kao i pregršt gljiva i virusa.

„One žive u lepljivoj naslazi na zubima kao i u mekom tkivu", kaže Hiršfild.

„Ta lepljiva naslaga ne može lako da se spere - ona zaista mora ručno da se očisti."

Najvažnije mesto sa kog mora da se ukloni zapravo nisu zubi, već spoj desni.

Ovde mikrobi najbolje mogu da se infiltriraju u tkivo desni i izazovu zapaljenje, i, na kraju, stanja kao što je periodontitis.

Štaviše, „pranje zuba" zapravo je neka vrsta pogrešnog naziva.

„Razmišljajte o pranju spoja vaših desni umesto samih zuba", kaže Hiršfild.

„Zubi će tada biti automatski oprani", dodaje ona.

Koji je, dakle, najbolji način da se to učini?

Jedan od najefikasnijih načina da se očisti biofilm poznat je kao „modifikovana Basova tehnika".

Ona zahteva mnogo veću manuelnu spretnost od neodređenog metoda „strpaj četkicu u usta i izgledaj kao da nešto radiš" koji mnogi koriste, kao što sam vrlo brzo i sama otkrila.

U vlastitom kupatilu, naoružana ručnom četkicom sa drškom od bambusa i najlonskim vlaknima, spremam se da primenim modifikovanog Basa.

Zalepljen za moje ogledalo je moj novi minijaturni peščani sat koji meri dva minuta (više o tome kasnije).

Preokrećem ga i počinjem.

Modifikovana Basova tehnika uključuje postavljanje četkice pod uglom od 45 stepeni u odnosu na prednju stranu zuba (nagnuta prema dole za donju vilicu i nagore za gornju, kao da maltene pokušavate da zavučete vlakna ispod desni).

Potom pravite male vibrirajuće pokrete napred-nazad na spoju sa desnima.

Nakon što sam pažljivo proučila nekoliko videa, isprobavam tehniku.

Nekoliko trenutaka kasnije, moje ogledalo je poprskano belim mrljama paste a moja četkica se nalazi na podu.

U svom preteranom entuzijazmu nekako sam spetljala četkicu, ogrebala desni čvrstom glavicom od bambusa i ispustila je iz ruke.

Nepokolebana, žustro ispiram četkicu pod vodom i pokušavam ponovo, ovaj put pažljivije.

Mali, žustri ali nežni pokreti koje mi je Hiršfild detaljno opisala iznenađujuće je teško podražavati.

Kao dešnjakinja, imam osećaj kao da pokušavam da pišem uredan kurziv levom rukom.

Dok sam minuciozno prelazila preko čitavih desni - gornjih, donjih, unutrašnjih, spoljašnjih - pokušajem modifikovanog Basa, bacam pogled na svoj mali zeleni peščani sat.

Moja dva minuta su prošla, ko zna otkad, a još uvek nisam počela ni da koristim konac.

Postoje druge tehnike pored modifikovanog Basa koje uspešno uklanjaju biofilm.

Jednom drugom prilikom, isprobavam modifikovanog Stilmana - sličan je modifikovanom Basu, uz dodatak povremenog prijatnog brišućeg pokreta od desni, tokom kog zamišljam kako biofilm od mikropskog gliba nestaje u penastom zaboravu.

Nakon nedelju dana eksperimentisanja i sve manje količine mrlja od paste na ogledalu dok osećam kako ovladavam tehnikom, moje desni počinju malko da me bole.

Ispostavlja se da sam u svom preteranom entuzijazmu vršila prevelik pritisak.

Pritisak koji se vrši ne sme da bude veći od 150-400 grama, kaže Hiršfild, a optimalni pritisak još je predmet rasprave.

Prejako trljanje, naročito četkicom sa tvrđim vlaknima, može da povredi desni.

Male poderotine u mekom tkivu koje izaziva preterano posvećeno trljanje četkicom prilika je za bakterije da uđu direktno u krvotok.

A prejako žuljanje vlakana četkice preko gleđi može da izliže minijaturne žlebove u zubu, što vremenom dovede do njegove značajne erozije.

Ljudi koji koriste ručnu četkicu za zube često pritiskaju jače od onih koji koriste električnu četkicu, od kojih mnoge imaju senzore koji upozoravaju kad je pritisak prejak.

Nekoliko dana isprobavam drugačiju tehniku, namenjenu deci i ljudima sa slabijom pokretljivošću ruku.

Fonsov metod uključuje držanje četkice pod uglom od 90 stepeni i pravljenje kružnih pokreta preko zuba, prelazeći preko spoja sa desnima.

Svakako ga je lakše primenjivati dok eksperimentišem sa isprobavanjem pravog pritiska.

Ali čvrsto sam rešena da ovladam modifikovanim Basom jednom kad mi se desni oporave od moje prevelike posvećenosti.

„Modifikovana Basova tehnika jedna je od najboljih. Ona čisti zube na najbolji mogući način, usput ne oštećujući zube i desni", kaže Hiršfild.

Ali Najdžel Karter iz Fondacije za oralno zdravlje ističe, umirujući, da nije uvek najvažnije postići pravu verziju iz udžbenika.

„Ono što zubari i higijeničari obično preporučuju danas je da se pogleda šta ta osoba inače radi i da se izvrše modifikacije na njenoj postojećoj tehnici kako bi se unapredila", kaže on.

Koliko dugo?

Pranje zuba u periodima od po najmanje dva minuta, dvaput dnevno, preporuka je Američkog zubarskog udruženja, NHS-a, Indijskog zubarskog udruženja i Australijskog zubarskog udruženja, kao i mnogih drugih nacionalnih zdravstvenih organizacija.

Problem je u tome što je većina nas veoma loša u proceni koliko je stvarno dva minuta.

Prosečno vreme tokom kog zapravo peremo zube umnogome varira, od 33 sekunde, 45 sekundi, 46 sekundi, do 97 sekundi, prema različitim studijama.

Svega oko 25 odsto ljudi pere zube dovoljno dugo, uz pravilan pritisak i pokrete, prema jednoj studiji koju je vodila Karolina Gans, profesorka katedre za konzervativnu i preventivnu stomatologiju na Univerzitetu Justus-Libig Gesenu, u Nemačkoj.

Srećom, postoje laka rešenja kao što je korišćenje aplikacije na vašem telefonu, minijaturnog peščanog sata zakačenog za zid vašeg kupatila (kao što sam ja odabrala) ili električne četkice koja već ima ugrađen tajmer.

Uopšteno gledano, što duže vremena provedete u pranju zuba, veću ćete količinu biofilma ukloniti, kaže Karter, ali smatra se da je oko dva minuta ono vreme koje je potrebno da se pređe preko svih površina zuba i sastava sa desnima.

Za ljude koji imaju bolesne desni ili druge probleme sa oralnim zdravljem, međutim, možda treba više vremena da biste bili sigurni da je biofilm temeljno uklonjen.

„Štaviše, optimalno vreme pranja izuzetno zavisi od individualne situacije", kaže Hiršfild.

„U stvari nije definisano i ne može biti definisano, zato što je svačija zubna i oralna situacija drugačija. Važno je da su svi zubi očišćeni, sve površine svakog zuba, uključujući i delove do kojih je teško dospeti - a to lako može da potraje duže od dva minuta."

Koliko često?

Savet u zemljama kao što su SAD, Velika Britanija i Australija je da pažljivo tempiranu, predanu tehniku pranja zuba obavljate dvaput dnevno.

Indijko zubarsko udruženje, međutim, savetuje da može da bude korisno i do tri puta (uključujući pranje posle ručka).

Za većinu ljudi bez većih oralnih zdravstvenih problema, nema koristi od prekoračenja ove preporuke.

„Više vremena nije neophodno da bi se uklonile bakterije sa zuba i čak može biti štetno prati zube više od dvaput dnevno", jer prekomerno trljanje rizikuje abraziju zuba, kaže Hiršfild.

Mada, još jednom, postoje izuzeci.

„Ako pomislite na ljude koji nose proteze, u kojima se lako zaglavi hrana, ti pacijenti se često savetuju da peru zube posle svakog obroka", dodaje ona.

Pranje zuba dvaput dnevno takođe pomaže da se osigurate protiv nesavršene tehnike.

„Strogo gledano, ako biste prali savršeno jednom dnevno, to bi verovatno bilo dovoljno, zato što probleme zapravo stvara stariji plak na vašim zubima, i što se tiče kvarenja zuba i što se tiče bolesti desni", kaže Karter.

„Ali niko od nas to ne radi 100 odsto uspešno. I zato je ideja da čineći to dvaput dnevno, vi čistite komadiće koje ste propustili ranije, tako da ćete svakog dana uspeti da očistite sve."

Pre ili posle hrane?

Da li je bolje da perete zube pre ili posle doručka?

Od proizvođača zubnih pasti do zubarskih poliklinika, mnogi zagovaraju da je bolje oprati zube pre doručka nego posle.

Ali oko ovoga se i dalje lome koplja.

„Ne postoji konkretna izričita preporuka", kaže Hiršfild.

„Međutim, mnogi zubari će preporučiti da se zubi peru posle doručka, jer ne samo da će to ukloniti plak, već i ostatke hrane od samog doručka."

Da li će za vas bolje funkcionisati pre ili posle doručka zavisi od toga šta jedete i kad.

To je zato što moraju da postoje dve stvari da bi se stvorio biofilm: mikrobi i hrana koju će oni da jedu.

„Bez bakterije ili bez hrane, ne možete da dobijete karijes", kaže Hiršfild.

„Ako operete bakterije zaista temeljno pre doručka, onda u teoriji ne treba da bude bitno koliko šećera jedete. A ako nema bakterija da ga fermentišu, onda je sve u redu."

Ali uklanjanje 100 odsto biofilma jednim pranjem zuba pre doručka ni na koji način nije zagarantovano, naročito imajući u vidu upitne navike većine ljudi kad je u pitanju samo pranje zuba.

Isto tako, i pranje posle doručka može biti efikasno.

„Ako imate šećere preko postojećih bakterija i onda ih vi ipak operete, to bi takođe trebalo da je u redu", kaže Hiršild.

Jedna od najvećih negativnih strana pranja zuba posle doručka, međutim, jeste da morate da ostavite pristojan razmak između jedenja i pranja - Američko zubarsko udruženje predlaže čekanje od 60 minuta.

Razlog za to je što kiselina u hrani i nusproizvodu mikropske probave ugljenih hidrata privremeno čini zube ranjivima.

„Kiselina napada zubnu gleđ i smeškava je na određeni vremenski period", kaže Hiršfild.

To skida neke od ključnih elemenata gleđi - kalcijum i fosfat - iako se oni zamenjuju u roku od nekoliko sati mineralima u pljuvački.

„Sam taj proces je, dakle, oporavak sam od sebe. Ali ako ne sačekate taj samooporavak, onda će ta erodirana površina postati veoma podložna sažuljavanju."

Karter se slaže da je pitanje pre ili posle doručka složeno i zavisi od toga šta ste jeli.

Kisela hrana i piće - kao što su citrusno voće, voćni sok i kafa - bili bi razlog da se radije pere pre nego posle doručka, tako da ne morate da brinete oko procesa remineralizacije.

Važnije od pitanja doručka je večernje pranje zuba, koje takođe ima jednostavan odgovor: ono uvek treba da se desi neposredno pre odlaska u krevet.

„Vaša pljuvačka je vaš prirodni zaštitni mehanizam", kaže Karter, koji zaustavlja širenje bakterija i kvarenje zuba.

„Protok pljuvačke se smanjuje u toku noći i zbog toga je veoma važno da se sav plak opere pre nego što pođete na spavanje."

Šta treba da koristite za pranje zuba?

Postoje neke četkice i zbune paste na tržištu koje će bukvalno „da speru zube tako što će oni da nestanu", kaže Hiršfild.

Visoko abrazivne paste, koje se često obeležavaju kao „za izbeljivanje" i četkice sa tvrdim vlaknima ozloglašeni su po tom pitanju, naročito kad se koriste zajedno.

„To je veoma spor proces koji se dešava tokom godina i decenija", kaže ona.

„Ali vremenom, zubi se sažuljaju i mogu da postanu veoma osetljivi na temperaturu ili da dobiju karijes."

Četkice sa vlaknima srednje jačine najbolje su za odrasle, kao i zubna pasta koja ne sadrži male abrazivne čestice.

Četkica sa manjom glavom - koja omogućava veću pokretljivost oko pojedinačnih zuba - takođe se više preporučuje, kaže Hiršfild, kao i staranje da menjate istrošenu četkicu pre nego što njena vlakna postanu suviše izvitoperena.

ČETKICA ZA ZUBE IZ PRIRODE

Drvo četkice za zube, Salvadora persica, igra važnu ulogu u higijeni zuba već oko 7.000 godina.

Ovo malo drvo raste svuda u najvećem delu Afrike, Bliskog istoka, Indije i Pakistana.

Kod zrelih drveća, izvitopereno stablo blede kore dovodi do zgusnute krošnje bogate zelenilom sitnih listova.

Još od vavilonskih vremena, skidale su se manje grančice drveta i sa njih se gulilo lišće, pa su se sekle u manje delove koji se lako drže u ruci.

Na jednom kraju grančica je oguljena i raštrkana, stvarajući žbunasti vlaknasti vrh, koji praktično služi kao četkica za zube poznata kao misvak.

Pored toga što mehanički pomaže uklanjanje biofilma, ovo drvo proizvodi antimikropska jedinjenja koja zaustavljaju rast patogena izazivača periodontitisa i karijesa, i prirodno sadrži mnogo fluorida.

Tradicionalne četkice za zube ili štapići za žvakanje kao što su misvak sa drveta četkice za zube, koje se naširoko koriste širom Afrike, Bliskog istoka i Južne Azije, takođe su efikasne u odstranjivanju plaka i sprečavanju nastanka karijesa.

Ali one dolaze sa većim rizikom od abrazije desni ako se ne koriste pravilno. (Vidi boks o prirodnoj četkici za zube).

Još efikasnija od manuelnih opcija, mada i mnogo skuplja, jeste električna četkica za zube.

Posle mnogo godina studija koje ne pokazuju značajnu razliku između ove dve vrste, veliki broj meta-analiza iznedrio je umerenu količinu dokaza da su električne četkice za zube efikasnije u otklanjanju plaka. (Autori ovih meta-analiza ističu da su u prošlosti dobijali novac od proizvođača električnih četkica za zube.)

Deo razloga je što su pokreti vibracija automatski i oslanjaju se na manju manuelnu veštinu, ali je još jedan važan faktor veličina glave četkica.

Mnoge takođe imaju senzore za pritisak koji zasvetle kad korisnik pritiska prejako rizikujući oštećenje gleđi.

„Ali ako koristite manuelnu četkicu za zube i koristite je apsolutno pravilno što se tiče metoda trljanja, pritiska i ostalog, onda ćete dobiti jednako dobar rezultat", kaže Hiršfild.

Da li da koristite konac?

Uprkos povremenim kontroverzama sa oskudnosti istraživanja o korišćenju konca, mnoge organizacije za zdravlje zuba ostaju čvrsti pobornici ove prakse.

„Ako svaki zub doživite kao kocku na kojoj je pet površina izloženo oralnom okruženju, sve te oblasti imaju biofilm koji raste po njima i zaista ne postoji razlog zašto da se izostavi njihova polovina", kaže Hiršfild.

U Velikoj Britaniji, Karter procenjuje da veoma mali procenat ljudi - možda svaki dvadeseti čovek - povremeno koristi konac za zube.

Anketa iz 2019. godine pokazala je da jedna trećina odraslih Britanaca nikada nije koristila konac za zube.

Konac nije jedini način da se ukloni biofilm između zuba.

Karakteristike vaših zuba - gusta zbijenost ili veliki razmaci, na primer - odrediće šta će funkcionisati najbolje, mala četkica ili tanak komadić konca.

Za one koji imaju probleme sa desnima ili zubima, čišćenje između zuba je prilika da se raspojasaju.

„Mnogi naši pacijenti koriste širok raspon sprava za čišćenje između zuba, tako da imaju možda pet-šest različitih četkica različitih veličina, konac i druge četkice", kaže Hiršfild.

Vreme utrošeno na čišćenje koncem treba smatrati delom vašeg čišćenja od dva minuta, dodaje ona, i nema potrebe da se obavlja više od jednom dnevno.

Ovo je protivno jednom pregledu iz nasumičnih kontrolisanih istraživanja sprovedenih 2011. godine u kojima se tvrdilo da postoje „samo slabi, nepouzdani dokazi da čišćenje koncem plus četkica za zube može da bude povezano sa malim smanjenjem plaka za jedan mesec ili tri meseca", ali većina studija je sadržala metodološke greške.

Međutim, taj pregled je kasnije povučen, posle primedbi da „odsustvo dokaza nije dokaz odsustva".

Kasnija ažurirana verzija pokazala je da je čišćenje koncem značajno bolje od samo četkice kad je u pitanju gingivitis (površinska bolest desni, koja kasnije može da dovede do duboke bolesti desni ili periodontitisa), mada su dokazi da to smanjuje plak i dalje bili „slabi" i „veoma nepouzdani".

„Veoma je teško vršiti ove tipove studija", kaže Hiršfild.

Teško je nabaviti dovoljno veliki korpus koji odražava opštu populaciju a ne prosto studente stomatologije koje je lako regrutovati za takve studije i da se zaobiđu faktori kao što su nepouzdanost lične ispovesti u studijama.

Druga velika promena je sprovođenje studija dovoljno dugo da se vidi kako se menja pojava problema sa zubima i desnima, za šta su potrebne čitave decenije.

„To je teško postići, ako ne i nemoguće. Zbog toga su ti dokazi toliko slabi."

Možda će vas zanimati i ova priča

Koja pasta za zube je najbolja?

Iako postoji mnoštvo različitih zubnih pasti, od onih koje sprečavaju karijes preko onih koje izbeljuju zube, do onih koje smanjuju osetljivost zuba, skupi brendovi nisu nužni da bi se postiglo ono osnovno, slažu se i Hiršfild i Karter.

„Pogledala sam listu sastojaka nekih veoma jeftinih zbunih pasti koje sam videla, a koje ponekad koštaju i 40 penija, i ne vidim ništa loše u njima", kaže Hiršfild.

Sa dugog spiska sastojaka na poleđini svake prosečne kutije paste za zube, postoji jedan sastojak koji posebno treba tražiti.

„Sadržaj fluorida", kaže Hiršfild.

„To je definitivno ključni faktor", dodaje ona.

Treba da ima najmanje 1.350 delova po milionu (ppm) za odrasle, i 1.000 ppm za decu da bi se zaštitila gleđ od kiselina.

Zubna gleđ je najtvrđe tkivo u ljudskom telu i jedno od najtvrđih koje može da se nađe u prirodi.

„Gotovo je jednako tvrda kao dijamant", kaže Hiršfild.

Uglavnom je čini mineral po imenu hidroksiapatit (neka vrsta kalcijum fosfata) poređan u složenu kristalnu strukturu, koja varira u različitim formama i rasporedima u čitavom zubu da bi pojačala njegovu tvrdoću i trajnost.

Ali uprkos njenoj otpornosti na mehaničku silu, gleđ se lako rastvara u kiselini.

Mikrobi prisutni u biofilmu ispuštaju mlečnu kiselinu kao nusproizvod varenja šećera i ugljenih hidrata, i oni mogu lako da se zaglave između naših zuba.

Ova mlečna kiselina postepeno skida kalcijum i fosfat sa gleđi, koja potom vremenom počne da se kruni i nastaje karijes.

Jedinjenja prirodno prisutna u pljuvački mogu u ogromnoj meri da zamene izgubljene minerale.

Posebno ako je prisutan fluorid (kao što je prirodno prisutan u zemlji i vodi u mnogim delovima sveta), tada se gleđ obnovi kao fluorapatit, koji je otporniji na kiseline od hidroksiapatita.

Pljuvanje paste za zube kad ste završili pranje ali ne i njeno ispiranje pomaže da se fluorid zadrži duže oko zuba, kao dodatna zaštita.

„Otkako je fluorid uveden u paste za zube, pojava karijesa opala je svuda gde se koriste zubne paste sa fluoridom", kaže Hiršfild.

Međutim, neke moderne sastojke treba tretirati sa oprezom.

Ugalj, koji se koristio za čišćenje zuba milenijumima i postao je sve popularniji u komercijalnim pastama za zube, ima manje istraživanja koja potkrepljuju njegovu upotrebu.

Ima malo dokaza da ugalj izbeljuje zube a može čak da poveća rizik od erozije zuba i drugih problema.

Tvrdnje u vezi sa antibakterijskim, antigljivičnim i antivirusnim svojstvima uglja u pastama za zube ne mogu da se dokaže, prema jednom pregledu, koji zaključuje da zubari treba da „savetuju pacijente da budu oprezni kad koriste ugalj i zubne proizvode zasnovane na uglju sa nedokazanim tvrdnjama o efikasnosti i bezbednosti".

Mnoge zubne paste sa ugljem ne sadrže fluorid i stoga nude manju zaštitu od karijesa.

Međutim, ako neko koristi zubnu pastu bez dodatog fluorida, imaće ipak neke koristi od samog pranja zuba.

„I dalje mogu da dobiju mehaničko uklanjanje plaka", kaže Karter.

„Ali neće imati koristi od sprečavanja kvarenja, što praktično fluorid u zubnim pastama čini."

Neki drugi popularni aditivi u zubnim pastama su manje kontroverzni.

Zubne paste koje sadrže sodu bikarbonu (male kristale sodijum bikarbonata) pokazalo se da uklanjaju plak bolje od onih bez nje, prema autorima jedne meta-analize, mada su oni istakli da je potrebno još pratećih studija (autori te studije naveli su da su u prošlosti dobijali sredstva od proizvođača četkica za zube i zubnih pasti).

Ista analiza pokazala je da zubne paste sa sodom bikarbonom mogu neznatno da smanje krvarenje od gingivitisa.

Da li koristiti tečnost za ispiranje usta?

Tečnost za ispiranje usta manje je efikasna u otklanjanju plaka od pranja zuba, kaže Karter, ali kad se kombinuju ta dva mogu da uklone malo više plaka od samog pranja zuba četkicom.

„Rekao bih da je to veoma koristan dodatni element, koji ne treba da zameni pranje zuba četkicom, već da služi kao dopuna."

Ona, međutim, može da bude korisna u lečenju od gingivitisa, prema jednoj skorašnjoj izjavi o konsenzusu.

Da bi bila korisna, treba da sadrži najmanje 100 ppm fluorida i da bude klinički dokazano da smanjuje plak.

I najbolje je koristiti je samo ako vaše desni već krvare, umesto kao preventivnu meru.

Alamy

U nedostatku boljeg izraza, verovatno postoji „idealna tačka" za efikasno pranje zuba.

Ako nedovoljno perete četkicom, nataložiće se biofilm i doći će do rizika od karijesa i periodontitisa.

Ako perete previše i prejako, vremenom lako može da se ožulja gleđ.

Iako potrefiti idealnu rutinu - sa koncem ili četkicama za između zuba, i možda tečnošću za pranje zuba ako imate gingivitis - ume da bude teško, isplati se zbog koristi po celokupno zdravlje.

Efikasno pranje zuba četkicom ispostavlja se sve uticajnijim načinom za smanjenje našeg rizika ne samo od lošeg zadaha, žutih zuba i karijesa, već i od stanja kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i pad kognitivnih funkcija.

„Sve više dokaza ukazuje na jednu vezu između periodontalne bolesti i kognitivnog oštećenja putem zapaljenja", kaže Bei Vu, profesor globalnog zdravlja na Koledžu za medicinske sestre Rori Mejers na Njujorškom univerzitetu.

„Praksa dobre oralne higijene, kao što je efikasno pranje zuba četkicom, može da smanji zubni plak i umanji rizik od zapaljenja desni."

Sa tim kao motivacijom, moja sada sve veća zbirka četkica, sprava za čišćenje između zuba, konca i novog tajmera za kupatilo uopšte ne izgleda kao preterivanje.

Marta Enrikes je urednica BBC Planeta budućnosti, tvituje sa @Martha_Rosamund

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk