Država da pruži više servisa podrške za osobe sa invaliditetom
„Ukoliko ne postignemo same ciljeve samostalnog življenja i principe samostalnog života, onda mislim da je besmisleno sve drugo što radimo i nećemo imati rezultate i ishode kakve treba da imamo“, navela je Marina Vujačić
Država bi trebalo da pruži više servisa podrške za osobe s invaliditetom (OSI) kako bi bile uključene u razne sfere društvenog života.
To je poručeno u drugom dijelu Foruma o pravima OSI, koji je organizovalo Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG).
„Ukoliko ne postignemo same ciljeve samostalnog življenja i principe samostalnog života onda mislim da je besmisleno sve drugo što radimo i nećemo imati rezultate i ishode kakve bismo trebali imati“, navela je izvršna direktorica UMHCG Marina Vujačić
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori i podršci države za OSI, Vujačićeva je kazala da ona nije zadovoljavajuća ni kad je u pitanju zakonski okvir i još manje kada je riječ o primjeni u praksi.
„Imamo propise u brojnim oblastima koji još uvijek definišu prava OSI u modelu milosrđa, kao pristupa koji se dominantno koristi“, rekla je.
Ocijenila je da u Crnoj Gori imamo rigidne zakone i politike, kao i sisteme podrške u praksi.
„Kad govorimo o zakonima u Crnoj Gori, u skladu sa Zakonom o socijalnoj i dječjoj zaštiti preduslov da biste ostvarili pravo na uslugu podrške za život u zajednici jeste da koristite materijalna davanja iz socijalne zaštite koja brojnim OSI uskraćuju pravo i definisana su diskriminatorno. Smatra se da su OSI trošak i da skupo koštaju državu“, navela je Vujačićeva.
Ukazala je da istraživanja potvrđuju da je mnogo jeftinija personalna asistencija i život u zajednici nego bilo koji sistem koji podrazumijeva institucionalizaciju, navodeći da se taj pojam usko posmatra kao boravak u instituciju, ali ne i kao uskraćivanje mogućnosti izbora i u sopstvenom domu.
„Crna Gora tek sad priprema Strategiju deinstitucionalizacije, na osnovu preporuka Komiteta iz 2017. Vidjećemo kakva će biti ta oblast i na koji način će biti definisane mjere. To je jedan od najznačajnijih strateških dokumenata u oblasti prava OSI“, kazala je Vujačić.
Kao primjer na koji način država pristupa pitanjima i ljudskim pravima osoba s invaliditetom navela je institut poslovne sposobnosti i institut produženog roditeljskog prava kojima se uskraćuju brojna prava, pa i pravo na samostalni život.
Izvršni direktor Udruženja za podršku osobama sa invaliditetom Bijelo Polje Samir Guberinić kazao je da je jedan od rijetkih OSI koji je ostvaren u više segmenata, navodeći da je završio fakultet, radi, oženjen je i otac je četvoro djece.
Ukazao je da su se servisi podrške od strane države za OSI sveli samo na radnog asistenta, a da personalnog asistenta obezbijeđuju neke nevladine organizacije kroz projekte.
„Da bi osoba s invaliditetom mog stepena oštećenja bila uključena u razne sfere života, mora imati više servisa podške. Država mora pružiti više servisa podrške“, rekao je Guberinić.
Prema njegovim riječima, institucije u Bijelom Polju nisu prilagođene OSI.
„Ako ulaz u instituciju nije prilagođen, zar to nije prećutna zabrana kretanja? Ja to tako doživljavam“, kazao je Guberinić.
Smatra da je potrebno potencirati stalnost servisa podrške za OSI.
Službenik za podršku razvoja politika i slobodu kretanja Evropske mreže za samostalni život (European Network on Independent Living - ENIL) Kamil Goungor kazao je da samostalni život znači imati iste mogućnosti i isti stepen samoopredjeljenja koje ljudi bez invaliditeta uzimaju zdravo za gotovo.
„Satmostalni život je jedini put koji OSI treba da imaju u zajednici i da imaju kontrolu nad svojim životom. Važno je da svi možemo da biramo gdje želimo da živimo, s kim želimo da živimo, da dobijemo podršku i asistenciju“, naveo je Goungor.
Tokom diskusije, programska asistentkinja UMHCG Mirjana Popović kazala je da je država ta koja treba na nacionalnom i lokalnom niovu da razvije čitav set različitih usluga kako bi se koncept samostalnog života mogao realizovati.
„Iskustvo pokazuje da se često različite usluge miješaju. Koliko jedno društvo razvije koncept samostalnog života, to je pokazatelj stepena osvojene demokratičnosti“, navela je Popović.
Dragana Božović iz Udruženja za podršku osobama sa invaliditetom iz Bijelog Polja rekla je da koliko god zakoni dozvoljavaju da ostvare svoje servise podrške, pravilnicima, uredbama i odredbama se zakomplikuje situacija, navodeći da to u startu obeshrabri OSI da ostvare svoja prava.
Forum o pravima OSI se organizuje u sklopu programa OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Njemačkom fondacijom Friedrich Ebert (FES), NVO Centrom za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i NVO Politikon mrežom. Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.
( M.K. )