Prijateljstvo poznaje granice - kako su odnosi Rusije i Kine zahladnjeli tokom rata u Ukrajini

Skoro godinu dana otkako je Rusija ušla u rat protiv Ukrajine, postoje naznake da Kina preispituje koncept „prijateljstva koje ne poznaje granice ", a koji je slavno obelodanila svega nekoliko dana pre pokretanja potpune invazije. Šokiran Putinovim neuspesima i suočen sa vlastitim problemima, Peking sada pokušava da ograniči negativni uticaj ruskih dela i popravi odnose sa Zapadom.

Svega 20 dana pre nego što je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu, početkom februara prošle godine, predsednik Vladimir Putin susreo se sa kineskom liderom Si Đinpingom.

Tokom ovog istorijskog susreta, lideri su govorili o „prijateljstvu koje ne poznaje granice" i da „nema zabranjenih oblasti u njihovoj saradnji".

Sada je vodeći britanski dnevni list Fajnenšel tajms obelodanio tvrdnje njegovih izvora da su dvojica lidera na tom sastanku razgovarala o Ukrajini i da predsednik Putin „nije isključio preduzimanje nekakvih mera" ako Rusija bude napadnuta.

Još važnije, on je očigledno propustio da pomene predsedniku Si Đinpingu vlastite planove za potpunu invaziju.

• Putin zahvalan Kini na „uravnoteženom stavu" o ratu u Ukrajini
• Poseta nemačkog kancelara Kini izazvala podozrenje u Evropi
• „Drago mi je da vas vidim, gospodine predsedniče" - šta su jedan drugom rekli Đinping i Bajden

Oprezno balansiranje Pekinga

Iako ne postoje definitivni dokazi da Si Đinping nije imao predstavu o ruskim planovima za invaziju, činjenica da je Kina u martu bila uzdržana na glasanju u Ujedinjenim nacijama za osudu moskovskih dela, umesto da glasa protiv nje, pokazuje da je Peking od samog starta izbegavao da odabere stranu.

U ranim danima rata, neki ljudi u Kini pokazivali su entuzijazam prema ruskim vojnim akcijama a mnogi su delili prevedeni video snimak govora predsednika Putina dok najavljuje „specijalnu vojnu operaciju", što je izraz koji Moskva koristi za rat.

Ali, zvanično, Peking je zadržao stratešku neopredeljenost.

S jedne strane, kinesko vođstvo je optuživalo Vašington za otpočinjanje sukoba, tvrdeći da je do njega dovelo širenje NATO u Evropi.

S druge strane, Peking nije žurio da pruži značajniju podršku Moskvi.

Drugi vodeći zapadni list, Vašington post, tvrdi da je Rusija uporno tražila podršku Kine, i finansijsku i tehnološku.

List je izvestio da su, iako se Si Đinping nije protivio pronalaženju načina za „uzajamno korisnu saradnju sa Moskvom", u stvarnosti svi pregovori bili „zategnuti".

Prema izvoru Vašington posta, Kina je „svesna nevolje u kojoj se nalazi Rusija, ali ne može da ignoriše vlastitu situaciju".

Jednosmerna ulica

Jedini put kada su se lideri dveju zemalja sreli od početka rata bilo je u septembru, na međunarodnom forumu u uzbekistanskom gradu Samarkandu, u vreme ukrajinske kontraofanzive, koja se završila oslobođenjem nekoliko ukrajinskih oblasti koje je Rusija anektirala svega nekoliko nedelja ranije.

Posle sastanka, predsednik Putin je rekao da izuzetno ceni „uravnoteženu poziciju kineskih prijatelja" po pitanju rata u Ukrajini.

Predsednik Si Đinping je izrazio spremnost Kine da „zajedno sa Rusijom preuzme ulogu velikih sila i odigraju lidersku ulogu kako bi svetu doneli stabilnost i pozitivnu energiju".

A opet, iza uzajamnog tapšanja po leđima pred kamerama stajala je komplikovana realnost.

Rat u Ukrajini doneo je brojne probleme Kini koji nisu mogli lako da se reše ili ulepšaju.

Kriza troškova života delom izazvana energetskim ratom koji je Rusija objavila Evropi značila je da evropski potrošači imaju mnogo manje novca za trošenje na kinesku robu.

Kinesko odbijanje da direktno osudi rusku agresiju u Ukrajini dodatno je zateglo njene odnose sa Zapadom.

A Amerika i EU i dalje ostaju najveći trgovinski partneri Kine.

U prvih šest meseci 2022. godine nije bilo novih kineskih ulaganja u Rusiju - analitičari objašnjavaju ovo time da Peking želi da igra na sigurno i pokuša da izbegne uvođenje sekundarnih američkih sankcija.

Ruski ekspert za Kinu Leonid Kovačić slaže sa da izjava o „prijateljstvu koje ne poznaje granice" nije bila potkrepljena konkretnim koracima.

„Nije u kineskom interesu da odjednom zakomplikuje odnose sa čitavim kolektivnim Zapadom."

Imajući u vidu da će odnosi Kine sa SAD verovatno ostati zategnuti na duže staze, kaže ovaj stručnjak, „važno je da Peking dodatno ne pogorša odnose makar sa Evropskom unijom".

Kina je možda ispočetka potcenila koliko će osetljivo pitanje rata postati za EU i koliko će Evropa priskočiti u pomoć Ukrajini, i finansijski i vojno.

„Zbog toga sada Kina pokušava da izgladi stvar, makar na nivou retorike", dodaje Kovačić.

Rat u Ukrajini takođe je uticao na kineski odnos prema Tajvanu, koji Peking smatra otcepljenom pokrajinom.

Napetosti u regionu postojano su rasle poslednjih meseci - Kina je u decembru izvela jednu od najvećih morskih i vazduhoplovnih vežbi oko Tajvana.

Na početku ruskog rata u Ukrajini, mnogi analitičari brinuli su se da će Kina odlučiti da preduzme aktivne korake protiv Tajvana.

Ali sada analitičari veruju da se Kina, videvši ujedinjenu reakciju Zapada (i naročito EU) na rusku invaziju na Ukrajinu, neće usuditi da to učini.

• Uspon Si Đinpinga: Kako se učvrstio u vlasti i postao nezamenjiv
• Ko su ljudi koji danas vladaju Kinom
• Svemoćni kineski predsednik Si Đinping i ključne reči u partijskoj propagandi

Promena stava… i politike?

Postavljen krajem prošle godine, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang razgovarao je 9. januara sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim.

Zvanično saopštenje o tom razgovoru, održanom „na zahtev Moskve", navodi da su „kinesko-ruski odnosi zasnovani na nesvrstanosti, nesukobljavanju i neagresiji prema trećim stranama".

Ovo je daleko od Putinove i Si Đinpingove izjave o „prijateljstvu koje ne poznaje granice" iz februara prošle godine, pa čak i od reči sa samita iz septembra o „dve velike sile".

Posle naimenovanja Ćin Ganga usledila je smena portparola ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijana, koji je na tom položaju proveo protekle tri godine.

Žao je upoređivan sa Marijom Zaharovom, zvaničnom predstavnicom ruskog ministarstva spoljnih poslova, slavnom po skepticizmu prema Zapadu i oštroj retorici.

Žao je nosio nadimak „vučji ratnik" zbog oštrog jezika i borbenog stila, dok je branio kinesku politiku i kritikovao rivale.

Neki analitičari tvrde da je premeštanje Žao Liđijana sa značajne pozicije u ministarstvu spoljnih poslova na opskurniji položaj samo šminka, dok druge kažu da je to važno taktičko podešavanje koje je Kina napravila da bi popustila trvenje sa drugim zemljama.

Popravljanje odnosa je ključno dok Kina bude pokušavala da pojača poverenje u poslovanje posle napuštanja kontroverzne politike „nulte tolerancije prema kovidu" i ublažavanja retorike o „zajedničkom napretku" i društvenoj ravnopravnosti.

Politički analitičari bliski vladi nezvanično kažu da je kineski establišment razočaran u Moskvu i njeno geopolitičko preračunavanje.

Jedan znak da se to zaista dešava je indirektna kritika Si Đinpinga upućena na račun Vladimira Putina u novembru prošle godine, kad je, u zajedničkom saopštenju sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom „nazvao upotrebu ili pretnju upotrebom nuklearnog oružja" neprihvatljivom.

FT je citirao jednog kineskog zvaničnika koji je, pod uslovom da ostane anoniman, izjavio: „Putin je lud. Odluku da se izvrši invazija na Ukrajinu donela je veoma mala grupa ljudi. Kina ne sme slepo da sledi Rusiju."

Iako je malo verovatno da će Kina značajno promeniti javnu retoriku u anti-ruski stav, svakako će svoje naredne korake planirati veoma oprezno i pragmatično, ublažavajući posledice neuspeha Rusije da postigne ciljeve u Ukrajini usput izazvavši ogromne međunarodne potrese.

U pisanju članka pomogao je Pavel Fedenko.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC News na srpskom )