Majke orke se cijelog života žrtvuju za sinove
Naučnici su pratili živote 40 ženki orki između 1982. i 2021. godine i otkrili da je po svakom živom sinu godišnja vjerovatnoća da majka da odgaji još jedno mladunče staro do godinu dana smanjena za polovinu
Studija o orkama u severnom Pacifiku (Tihom okeanu) otkrila je da se majke ove vrste sisara „doživotno žrtvuju" za njihove sinove.
Odgajanje sina umnogome je smanjilo šanse ženki kita ubice za reprodukciju u budućnosti.
Izgleda da energija koja im je potrebna za hranjenje sinova ugrožava njihovo zdravlje, ostavljajući ih manje sposobnim za razmnožavanje i odgajanje drugih mladunaca.
„Majke žrtvuju sopstvenu hranu i energiju", rekao je profesor Daren Kroft sa Univerziteta Ekseter.
Pogledajte video o ponašanju kitova ubica:
Orke tokom celog života ostaju blisko vezane za njihove porodice.
Ali dok ženke mladunci postaju nezavisne u odrasloj dobi, mužjaci zavise od majki - čak im je potreban deo hrane koju one ulove.
Profesor Kroft je to opisao kao „novi uvid u složene društvene i porodične živote ovih neverovatnih životinja".
Studija na kojoj je rađeno decenijama objavljena u časopisu Aktuelna biologija (Current Biology) i deo je tekuće misije shvatanja porodičnog života kitova ubica.
Na njoj je radio Centar za istraživanje kitova (Center for Whale Research), koja više od 40 godina i prati živote populacije ove vrste vodenih sisara, odnosno zajednice koja se naziva južni stanovnici.
Počevši od 1976. godine, Centar je napravio kompletan popis populacije južnih stanovnika, što je biolozima omogućilo da sprovedu višegeneracijske studije poput ove - razdvojiti kritično društveno ponašanje i porodične veze koje direktno utiču na opstanak životinja.
Za ovo istraživanje, naučnici su pratili živote 40 ženki orki između 1982. i 2021. godine i otkrili da je po svakom živom sinu godišnja verovatnoća da majka da odgaji još jedno mladunče staro do godinu dana smanjena za polovinu.
„Naše prethodno istraživanje pokazalo je da sinovi imaju veće šanse da prežive ako im je majka u blizini", rekao je doktor Majkl Vajs sa Univerziteta Ekseter i Centra za istraživanje kitova.
„Želeli smo da saznamo da li ovakva pomoć ostavlja posledice i odgovor je - da.
„Majke kitova ubica plaćaju visoku cenu u smislu njihove buduće reprodukcije kako bi održale sinove u životu."
Porodice kitova ubica
Tekuću studiju o ovoj ugroženoj zajednici kitova ubica, koja živi u priobalnim vodama između Vankuvera i Sijetla, započeo je doktor Ken Balkomb.
Daljim radom pružen je uvid u život kitova ubica do čega se moglo doći samo višedecenijskim proučavanjem.
Biolozi su sarađivali sa Centrom za istraživanje kitova kako bi otkrili, na primer, vitalnu ulogu baka orki i zašto, kao kod ljudi, ženke ove vrste prestaju da se razmnožavaju tokom života.
Na osnovu godina proučavanja interakcija kitova ubica, naučnici su već znali da majke i sinovi provode vreme zajedno i u odrasloj dobi mužjaka.
„Čak hrane sinove lososom koji ulove", objasnio je profesor Kroft, dok odrasli ženski potomci love samostalno.
Ovo bi, smatraju istraživači, mogla da bude neka vrsta evolutivnog prilagođavanja budući da najveći, najstariji mužjaci dobijaju mnogo potomaka.
„Ako majka može da natera sina da postane glavni mužjak u populaciji, onda će on biti predak (većeg dela sledeće generacije)", objasnio je profesor Kroft.
Možda izgleda paradoksalno da tako moćne, inteligentne životinje zavise od njihovih majki tokom života, ali izgleda da mužjaci jednostavno ne moraju da se osamostaljuju, jer njihova majka ostaje uz njih.
„Kada bi mi majka spremala večeru svako veče, možda ne bih naučio da kuvam sam", našalio se profesor Kroft.
„Ali, indirektno, izgleda da je to u majčinom interesu."
Samo 73 orke iz ove zajednice su preostale, tako da naučnici ističu da je potrebno da razumeju sve što bi im moglo pomoći usled donošenja odluka o tome kako zaštititi ove morske sisare.
„Južni stanovnici igraju na tankom ledu i u opasnosti su od izumiranja", rekao je profesor Kroft.
„Dakle, sve što smanjuje reprodukciju ženki daje razlog za brigu za ovu populaciju."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )