Kako je jedan njemački grad promijenio način na koji čitamo

Pisanje se često smatra prvom revolucijom u komunikaciji, dok je Gutenbergova štamparska presa sa sobom donijela revoluciju masovne komunikacije

9818 pregleda0 komentar(a)
Foto: Ann Johansson/Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Nemački grad Majnc leži na obalama reke Rajne.

Najpoznatiji je po vinu, katedrali i tome što je bio dom Johana Gutenberga, koji je doveo štamparsku mašinu u Evropu.

Iako ove stvari isprva mogu da deluju nepovezane, one se u ovom slučaju preklapaju, spajaju i utiču jedna na drugu.

Ta tri elementa ukrštaju se tokom pijačnih dana, kada lokalni uzgajivači i proizvođači vina prodaju robu na glavnom trgu oko velelepne katedrale Svetog Martina.

Dijagonalno preko puta je Gutenbergov muzej, nazvan po najslavnijem stanovniku grada, rođenom u Majncu oko 1399, koji je umro ovde pre 555 godina, 1468.

Gutenberg je izumeo prvu evropsku štamparsku presu sa pokretnim slovima, koja je pokrenula štamparsku revoluciju i obeležava prekretnicu u Zapadnom svetu - prelazak iz srednjovekovnih vremena u modernizam.

Iako su Kinezi koristili štampu drvenim graviranim blokovima mnogo vekova ranije, sa kompletno odštampanom knjigom 868. godine, pronađenom u pećini u severozapadnoj Kini, štampa pokretne tehnike nikad nije postala veoma popularna na Istoku zbog važnosti kaligrafije, složenosti rukom pisanog jezika i velikog broja slovnih znakova.

Gutenbergova presa, međutim, savršeno je odgovarala evropskom sistemu pisanja, a na njen razvoj u velikoj meri je uticala oblast iz koje je potekla.

U Srednjem veku, Majnc je bio jedan od najvažnijih katedralskih gradova u Svetom rimskom carstvu, u kojem su Crkva i nadbiskup Majnca bili centar uticaja i političke moći.

Gutenberg, kao obrazovani i preduzetnički nastrojen plemić, sigurno je prepoznao potrebu Crkve da unapredi metod umnožavanja rukopisa, koje su rukom prepisivali monasi.

To je bio neverovatno spor i mukotrpan proces, koji nije mogao da ide u korak sa tadašnjom sve većom potražnjom za knjigama.

U knjizi, „Revolucije u komunikaciji: Medijska istorija od Gutenberga do digitalnog doba", doktor Bil Kovarik, profesor komunikacije sa Univerziteta u Redfrodu u američkoj saveznoj državi Virdžiniji, opisuje ovaj kapacitet kao „monašku snagu", gde je „jedan monah" predstavljao celodnevni posao - od oko jedne strane - za prepisivača rukopisa.

Gutenbergova presa pojačala je monašku snagu 200 puta.

U Gutenbergovom muzeju, gledao sam demonstraciju štampanja stranice na replici mašine.

Prvo se legura metala zagreje i sipa u matricu (kalup koji se koristio za odlive slova).

Jednom kad se legura ohladila, mala metalna slova bila su raspoređena u reči i rečenice u obrazac i premazana bojom.

Konačno, na obrazac je bio postavljen papir i on je bio pritisnut teškom pločom, slično kako radi vinska presa.

To nije slučajnost: smatra se da je Gutenbergova presa zapravo modifikacija vinske prese.

Otkako su Rimljani doneli proizvodnju vina u region, oblast oko Majnca bila je jedna od glavnih za proizvodnju vina, sa slavnim sortama grožđa kao što su rizling, dornfelder i silvaner.

Stranica koja se neprestano štampa u Gutenbergovom muzeju replika je originalnog stila i fonta (Gotik tekstura) Gutenbergove Biblije u 42 reda, prve velike knjige ikada odštampane uz pomoć tehnike pokretnih slova u Zapadnom svetu.

To je prva stranica jevanđelja po Svetom Jovanu, u Bibliji, koje počinje sa: „U početku beše Reč…"

Pisanje se često smatra prvom revolucijom u komunikaciji, dok je Gutenbergova štamparska presa sa sobom donela revoluciju masovne komunikacije.

Posle petnaestak godina razvoja - i ulaganja ogromnog kapitala - Gutenberg je odštampao svoju prvu Bibliju 1455.

„Gutenbergova Biblija je izuzetno zanatski delo", kaže doktor Kovarik, koji sugeriše da možemo da učitamo snažnu versku motivaciju u savršenstvo njene izvedbe.

„To nije bilo neuobičajeno u ono vreme - na primer, klesar bi se potrudio da napravi savršenu skulpturu u zabitom kutku neke od velikih katedrala, koja nije bila namenjena ljudima koji su tu dolazili da se mole, već je nastala kao izraz lične vere."

Od njegovog prvobitnog tiraža od oko 150 do 180 Biblija, danas je na svetu sačuvano svega 48.

Gutenbergov muzej ima izložene dve.

Obe su neznatno drugačije, zato što bi se posle štampanja stranice nosile rubrikatoru (specijalizovanom beležnik) koji bi oslikao određena slova prema ukusu mušterija.

Gutenbergove Biblije postale su bestseleri.

Isprva, Crkva je pozdravila novu dostupnost štampanih biblija i drugih verskih tekstova.

Štampanje je Crkvi omogućilo širenje hrišćanske poruke i sakupljanje finansijskih sredstava u obliku „indulgencija" - štampanih dokumenata preko kojih su se ljudima opraštali gresi.

Međutim, uskoro je postala očigledna remetilačka moć štampane reči.

Sa ubrzanim širenjem štamparske tehnologije - do 1470-tih, svaki evropski grad je imao štampariju, a do 1500-tih, procenjuje se da je odštampano i prodato četiri miliona knjiga - došlo je i širenje novih i često kontradiktornih ideja, kao što su 95 teza Martina Lutera, u kojima je on kritikovao Crkvinu prodaju indulgencija.

Priča se da je Luter zakucao njegov tekst na vrata crkve u Vitenbergu 31. oktobra 1517.

U roku od nekoliko godina, odštampano je i podeljeno 300.000 primeraka teksta, što je dovelo do Reformacije i trajnog raskola u Crkvi.

Ali uprkos dalekosežnim posledicama Gutenbergove prese, najveći deo informacija o čoveku i dalje su misterija, zakopan duboko ispod slojeva istorije Majnca.

Mesto gde je rođen na uglu Krištofštrasea obeležava spomen-ploča, ali originalne kuće odavno više nema.

Danas tu stoji moderna zgrada, u kojoj se nalazi apoteka.

Još jedna ploča ispred obližnje Crkve Svetoga Krištofa obeležava mesto gde je najverovatnije kršten.

Crkva je bombardovana u Drugom svetskom ratu i ostaje u ruševinama kao ratni spomenik, iako originalna krstionica iz Gutenbergovog vremena ostaje netaknuta.

Groblje na kom je Gutenberg sahranjen popločano je i iako svud po gradu možete naći njegove kipove, mi ne znamo kako je on stvarno izgledao.

Najčešće se prikazuje sa bradom, ali je malo verovatno da ju je stvarno nosio.

Gutenberg je bio plemić, a u njegovo vreme, prema mojoj turističkoj vodičici Johani Hajn, brade su nosili samo hodočasnici i Jevreji.

Štaviše, čovek koag svi znamo kao Johana Gutenberga zapravo je rođen kao Johan Gensflajš (u prevodu „guščije meso").

Da nije bilo trenda iz 14. veka da ljudi preuzimaju imena svojih kuća, verovatno bismo danas njegov izum zvali Gensflajšova presa.

Ali iako su tragovi čoveka skoro potpuno nestali u ovom gradu, njegov uticaj se i dalje vidi svuda: plakat koji reklamira kozmetiku; žena koja čita novine u kafiću; jelovnik na stolu restorana.

Štaviše, jedna aktuelna komunikaciona revolucija, koju je omogućio internet, digitalna tehnologija i društvene mreže, nastavak je onoga što je započelo sa Gutenbergom.

„Svaki put kad rapidno opadne cena nekog medija, omogućuje se većem broju ljudi da se oglasi i imate veći diverzitet glasova", kaže doktor Kovarik, objasnivši da to utiče na preraspodelu moći u društvu i pokreće društvene promene.

Paradoksalno, međutim, naša digitalna revolucija može da se doživi i kao povratak u doba pre štampe, prema teoriji zvanoj Gutenbergova parenteza doktora Tomasa Petita, vanrednog profesora istraživača Univerziteta u Južnoj Danskoj.

Petit tvrdi da postoje paralele između doba pre štampe i našeg internet doba.

„Štampa je garantovala stabilnost u diskursu; dela u knjiškom obliku bila su autoritet; vesti u štampi bile su istinite. U odsustvu štampe, vesti su izgubile autentičnost i, kao i u Srednjem veku, postale sinonim za glasinu.

„Mi smo sada u fazi post-vesti, gde širioci lažnih vesti mogu da optuže legitimnu štampu da širi lažne vesti i da im to prođe", kaže doktor Petit.

Kakav god da je uticaj digitalne revolucije 21. veka, baš kao štamparske revolucije pre nje, posledice će se osećati stotinama godina u budućnosti.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk