Predsjednički izbori: analiza i procjene

Ovaj tekst ima za cilj da se građani upoznaju sa mojim kvantitativnim procenama kada je reč o predsedničkim izborima 19. marta. Kao i veliki broj građana, putem sms-ova, ili na društvenim mrežama, ali i u nastupima predstavnika političkih partija, imao sam uvid u različite podatke i procene, koji značajno odstupaju od mojih istraživačkih nalaza. Podaci koje ću prikazati u ovom tekstu nisu rezultat samo jednog istraživanja, već su rezultat kreiranja sintetičkih pokazatelja i njihova transkripcija metodom meta-analize u procentualne vrednosti. Prema tome, podatke koje ćete videti, još jednom, nisu prikaz rezultata jednog istraživanja, već procene koje sam ja radio na osnovu većeg broja istraživanja u poslednjih dva meseca. Politički zrelo društvo treba politički informisanog građanina i ja ću u narednim redovima u formi pitanja i odgovora sa građanima da podelim moja saznanja i procene. Slede u podnaslovima konkretna pitanja i moji odgovori koje, držim, zanimaju politički zainteresovane građane.

Pitanje 1: Kakav bi rezultat predsedničkih izbora u prvom krugu bio da se kandidovao g-din Spajić?

Nema sumnje da je g-din Spajić bio veoma perspektivan kandidat, i da je bila velika verovatnoća da uđe u drugi izborni krug. Evo moje procene u grafikonu 1.

Grafikon 1

Dakle, g-din Đukanović bi osvojio najveći broj glasova, ali svakako nedovoljno da pobedi u prvom izbornom krugu. Rezultati Spajića i Mandića su približni, ali je relativno blizu i g-din Bečić.

Pitanje 2: Šta bi se desilo u drugom krugu?

Naravno, pitanje svih pitanja jeste šta bi se dešavalo u drugom izbornom krugu u različitim scenarijima. Stoga ću simulirati nekoliko scenarija šta bi se eventualno dešavalo u drugom krugu ukoliko bi se u drugi krug plasirala pojedinačno tri kandidata koja oponiraju g-dinu Đukanoviću (grafikon 2).

Grafikon 2

Dakle, g-din Spajić bi sa krupnih 10% prednosti pobedio g-dina Đukanovića u drugom krugu, ali i g-din Bečić bi verovatno odneo pobedu u drugom krugu, sa manjom razlikom, dakle, razlika bi bila 5%. G-din Mandić, međutim, bi imao problem u drugom krugu, a podaci ukazuju da bi u ovom trenutku, verovatno izgubio izbore od g-dina Đukanovića. Zašto se ovo dešava? Jednostavno, glasači g-dina Mandića iz prvog kruga nemaju problem da u drugom krugu glasaju Spajića ili Bečića, ukoliko ovi kandidati prođu u drugi krug, dok glasači Bečića, a naročito Spajića, imaju problem da glasaju Mandića u drugom krugu (grafikon 3).

Grafikon 3

U grafikonu 3 jednostavno uviđamo da bi preko 71% glasača Draginje Vuksanović-Stanković iz prvog kruga glasalo Đukanovića u drugom krugu, a njih gotovo 29% ne bi izašlo na izbore. Od svih Spajićevih glasača iz prvog kruga, njih 7% bi čak glasalo Đukanovića, oko 30% Mandića, ali gotovo 64% tvrdi da ne bi glasali. Glasači Bečića iz prvog kruga bi u 5.5% slučajeva glasali Đukanovića, preko 50% Mandića, ali opet krupnih 44% ostaje u apstinenciji. Prema tome, osim nedostatka ’prelivanja’ od Bečića i Spajića ka Mandiću, podaci ukazuju da bi imali značajno smanjenje izlaznosti, ukoliko bi se u drugom krugu našao g-din Mandić. Preciznije, u prvom krugu procenjena izlaznost je 78%. Ukoliko bi se u drugi krug plasirali Đukanović i Spajić, izlaznost bi bila 72%, a ukoliko bi se plasirali Đukanović i Bečić, izlaznost u drugom krugu bi bila oko 68%. Međutim, ukoliko bi se Mandić plasirao u drugi krug sa Đukanovićem, izlaznost pada na 61%. Prema tome, teza da samo Spajić pobeđuje Đukanovića u drugom krugu, naprosto nije tačna, pobedio bi ga i Bečić, uistinu, sa manjom razlikom. Konačno, pitanje je šta bi se zaista desilo u drugom krugu kada bi se tamo našao Mandić, jer trenutni animozitet koji postoji prema njemu mogao bi se umanjiti kampanjom, kao i realnom situacijom sa kojom bi se suočili glasači Spajića i Bečića nakon prvog kruga, a koji jednostavno ne mogu da zaokruže Đukanovića, te je moguće da promene stav, i ipak glasaju za Mandića.

Pitanje 3: Kakvi su trendovi, iliti: da li je i u kojoj meri negativna kampanja napravila štetu g-dinu Spajiću?

Ovaj deo analize je manje precizan, ali ipak indikativan. Naime, podelio sam sve podatke koje imam na dva perioda u poslednjih 14 dana. Ovo, naravno, u cilju da utvrdim u kojoj meri su negativna kampanja i sva dešavanja uticala na rejting g-dina Spajića, te ukoliko DA, šta se dešava sa tim glasovima (ili kako se kolokvijalno kaže: ’kome idu ti glasovi’). Evo podataka u grafikonu 4.

Grafikon 4

Podaci ukazuju da je g-din Spajić poslednjih sedam dana izgubio preko 5% podrške, što je po mom skromnom iskustvu jednostavno drastičan i retko viđen pad za tako kratko vreme. Drugim rečima, nema sumnje da mu je negativna kampanja i sva dešavanja vezano za problematizaciju njegove kandidature nanela veliku štetu. Paralelno, Bečić je porastao za 3.3%, a Mandić za 1.4%. G-din Đukanović ostaje na istom nivou. Dakle, na ovom primeru se vidi, prvo, da pad podrške Spajiću ide u prilog Bečiću, i drugo, potvrđuje tezu koja se može lako pokazati u ostalim podacima (uključujući i glasanje u drugom krugu u odnosu na prvi), da se biračko telo Spajića i Bečića u velikoj meri preklapa.

Pitanje 4: Zašto Evropa sad i Demokrate treba da imaju zajedničkog kandidata?

Jednostavno, njihovo biračko telo se preklapa u velikoj meri. Podatak koji ovo najjasnije pokazuje jeste prelivanje glasova u dva scenarija, prvo kada bi se u drugi krug kvalifikovali Đukanović i Bečić, i drugo, kada bi se u drugi krug kvalifikovali Đukanović i Spajić (grafikon 5).

Grafikon 5

Podaci jednostavno ukazuju (prvi deo grafikona 5) da ukoliko bi se u drugi krug plasirali Đukanović i Bečić, 64% glasača Spajića iz prvog kruga, bi glasalo Bečića u drugom krugu, te 33% bi ostalo u apstinenciji, i simboličnih 2.3% bi glasali Đukanovića. Dodatno, u toj situaciji, dakle, ako u drugi krug idu Đukanović i Bečić, preko 66% Mandićevih glasača iz prvog kruga bi se opredelilo za Bečića. Sa druge strane, na grafikonu vidimo simulaciju ukoliko bi se u drugi krug plasirali Đukanović i Spajić. Podatak ukazuje da bi preko 80% glasača Bečića iz prvog kruga glasalo Spajića u drugom krugu, nešto preko 14% bi apstiniralo, i niskih 4.7% bi glasalo Đukanovića. Dodatno, u ovom slučaju, preko 62% Mandićevih glasača iz prvog kruga bi glasalo Spajića u drugom krugu, dok bi gotovo 38% njih otišlo u apstinenciju. ZAKLJUČUJEMO, prvo, bilo da se Spajić ili Bečić plasiraju u drugi krug protiv DPS kandidata, većina Mandićevih glasača bi glasalo Bečića tj. Spajića (nešto više Bečića). Sa druge strane, ako Bečić prođe u drugi krug ogroman broj Spajićevih glasača nema nikakvih problema da glasa Bečića, a u još većoj meri, ukoliko bi se Spajić plasirao u drugi krug, glasači Bečića nemaju problem da glasaju Spajića. Dakle, ako govorimo o frontu građanskih partija kao antipodu DPS-a sa jedne, i DF-a sa druge strane, Evropa Sad i Demokrate bi morale imati zajedničkog kandidata.

MOGUĆI SCENARIJI: analitički pogled u budućnost

Dosad izvedena analiza ima određenih ograničenja s obzirom na tri važna faktora. Prvo, nismo kalkulisali neke kandidate koji su najavili i objavili kandidaturu, a koje naprosto nisam direktno merio. Drugo, postoji mogućnost da će DPS umesto Đukanovića da kandiduje Vukovića, treće, i za našu analizu najvažnije, Spajiću nije prihvaćena kandidatura. Idemo redom.

Najpre, najavljene kandidature Danilovića i Leposavića utiču potencijalno samo na anti-DPS kandidate, dakle, ne mogu uticati na rejting DPS kandidata (ma ko on bio). Ukoliko se analizira tzv. ’preklapanje’ na osnovu ocenjivanja svakog političara, sva je prilika da bi g-din Leposavić mogao da preuzme par procenata glasova Mandiću, dok Danilović jednako (i neznatno) može preuzeti mali broj glasova i Mandiću, i Bečiću, i kandidatu Evrope sad. Statistički, ulaskom ova dva kandidata, najviše bi potencijalno izgubio Mandić, i to naročito od g-dina Leposavića. Ovakvim scenarijom, Mandiću bi dodatno bio otežan ulazak u drugi krug. Nadalje, ako umesto Đukanovića, DPS kandiduje Vukovića, nema sumnje da bi Vuković uzeo značajno manji broj glasova. Ovu procenu jednostavno baziram na činjenici da je Vuković u svim istraživanjima kada se ocenjuju političari imao oko 5% najviših ocena (petica) dok je referentni procenat za Đukanovića oko 18% ’petica’. Jednostavno rečeno, ako Đukanović ne može dobiti izbore, a više nego tri puta ima bolju ocenu od Vukovića, onda ih ni Vuković ne može dobiti.

Konačno, ono najvažnije, Spajića nećemo imati na predsedničkim izborima. Zvaničnici PES-a su izjavili da će ili kandidovati Milatovića umesto Spajića, ili podržati Bečića uz određeni dogovor sa Demokratama. Ovde imamo, dakle, ta dva scenarija, pa da ih pogledamo. Ja sam izneo stav u javnosti da je bolje da se dogovore sa Demokratama i podrže Bečića, i da prihvate ’paket aranžman’ sa parlamentarnim izborima koje su im Demokrate nevešto medijski nudile. Evo mojih argumenata zašto je to, za njih, najbolje rešenje.

Prvo, Bečić bi uz podršku Evrope sad gotovo izvesno pobedio na tim izborima, jer združeno biračko telo Demokrata i Evrope sad, a koje se u velikoj meri preklapa, više je nego dovoljno za takav ishod, imajući u vidu činjenicu/podatke, da u drugom krugu glasači Mandića nemaju nikakav problem da zaokruže Bečića. Jasno, nakon toga slede parlamentarni izbori gde bi ova koalicija (idealno uz podršku Ure), osvojila većinu, te bi Evropa sad imala svog premijera, i to je najbolji način da Spajić izađe kao pobednik iz ovog galimatijasa, i bude sledeći premijer. Iskreno, ova uloga s obzirom na njegovu ekonomsku ekspertizu i dosadašnje učinke kao ministra daje Spajiću mnogo više integriteta i mehanizama da upravlja ekonomijom, nego da je postao predsednik. Ne treba zaboraviti da bi u ovom scenariju i Ura gotovo izvesno podržala Bečića, te bi on bio zajednički kandidat svih građanskih snaga. Poslednji, ne manje važan, argument koji ide u prilog ovom rešenju jeste da bi se na ovaj način građanima ponudila IZVESNOST, što je veoma važno u ovom vremenu političke nestabilnosti. Dakle, imali bi IZVESNO pobedu građanskog kandidata na predsedničkim izborima, i IZVESNO novu vladu nakon parlamentarnih izbora, koja je u konsonanci sa predsedničkim izborima, i koja može da nastavi ekonomske i političke reformske procese.

Alternativno, a po narativima ovih dana izgleda izvesnije, Milatović će biti kandidat Evrope sad. U ovom scenariju, nastaje ’otimanje’ za gotovo identično biračko telo između Milatovića i Bečića. Pritom, dve važne opservacije: prvo, pitanje je da li će Milatović biti jednako snažan kandidat kao Spajić, i drugo, Milatović preuzima negativne poene koje je prikupio Spajić odbijanjem kandidature, te je pitanje može li zaustaviti negativne trendove kandidata PES-a koji sam indentifikovao gore u podacima. U ovom scenariju otvara se gotovo jednaka verovatnoća da Milatović ima veći broj glasova od Bečića, ili obrnuto, ali još važnije, otvara se mogućnost da podelom istog biračkog tela Milatović i Bečić omoguće ulazak Mandiću u drugi krug, a u tom scenario, nemala je verovatnoća da sledeći predsednik Crne Gore ponovo bude kandidat DPS-a. Dakle, sa građanskim kandidatom (ma ko on bio), ako se oko njega dogovore Evropa sad i Demokrate, imamo građanskog predsednika, a ako nema ovog dogovora, postoji velika verovatnoća da DPS dobije predsedničke izbore, ili manja verovatnoća da Mandić bude sledeći predsednik.

Po mom sudu, građanske snage u Crnoj Gori se danas nalaze na jednostavnom ispitu koji se može sažeti u pitanju: da li će donosioci odluka postupiti odgovorno i doneti odluke koje jačaju sve njih pojedinačno i građansku Crnu Goru, ili će prevladati lične sujete, karijerne ambicije i za građane potpuno nebitni lični animoziteti. U politici veoma često ishodi zavise od raspodele karata, konteksta i situacionih faktora. Retko se dešava da se ’karte otvore’ na način da je pobeda u nekoj utakmici gotovo izvesna ukoliko se odigra politička utakmica na mudar način i u interesu svih aktera i građana. Sada su karte otvorene, i građani treba da znaju ukoliko ne bude ova šansa za građansku Crnu Goru iskorišćena, odgovorni su samo pojedinci koje lični politički interesi i karijerni projekti više zanimaju nego pobeda građanske politike na dobrobit svih. Takvim ishodom će samo potvrditi staru dobru tezu koju građani stalno ponavljaju u svojim narativima a koja glasi: „Svi su oni isti“.

( Prof. dr Miloš Bešić )