Misteriozna gljivica koja zabrinjava naučnike
U poređenju sa drugim gljivicama istog roda, Sporothrix brasiliensis se lakše širi i može da izazove teže oblike infekcije
Sve do sredine devedesetih, gljivica Sporothrix brasiliensis bila je uglavnom nepoznata.
Ali, u međuvremenu je u Latinskoj Americi dovela do krize javnog zdravlja.
Prvi slučajevi zaražavanja ovim patogenom, koji izaziva duboke kožne lezije, počeli su da se pojavljuju u Rio de Žaneiru, gde su istraživači primetili da se prenošenje na ljude uglavnom odvija preko mačaka lutalica.
Ubrzo su se zaražavanja pojavila i u drugim brazilskim državama.
- The Last of Us: Da li gljivična pandemija može sve da nas pretvori u zombije
- Brazilsko pleme Janomami u najgoroj humanitarnoj situaciji do sada
- Lečenje dečije paralize: Od „čeličnih pluća" do vakcine
U studiji objavljenoj u septembru prošle godine u časopisu Brazilskog dermatološkog udruženja tvrdi se da su se u javnoj bolnici u Sao Paulu slučajevi namnožili u periodu od 15 godina.
„Obično smo viđali jedan do dva slučaja godišnje", rekao je za portal medicinskih vesti doktor Džon Verinder Vizi, jedan od autora studije.
„Sada ih srećemo dvaput ili triput nedeljno."
Kruženje gljivice Sporothrix brasiliensis primećeno je i u Argentini, Paragvaju, Boliviji, Kolumbiji i Panami.
Ali šta objašnjava to širenje?
Iza ove malo poznate epidemije krije se primer kako neravnoteža u životnoj sredini može da dovede do iznenađujućih i neočekivanih posledica.
Od bezazlene pojave do napasti
Jedna veterinarka objavila je sliku mačke o kojoj se starala, a koja je imala ovo stanje.
Gljivice iz roda Sporotriks poznate su od oko 1898. godine. One se pojavljuju uglavnom u zemljištu i na nekim biljkama.
Baš kao i njihovi rođaci koji pripadaju istoj porodici, ova vrsta ključna je za raspad organskih materija u prirodi.
U nekim retkim slučajevima, međutim, ovi mikroorganizmi mogu da izazovu bolest kod ljudi, uglavnom poznatu kao sporotrihoza.
Sporotriks brasiliens se uvlači kroz površinske slojeve kože.
Patogen naseljava ovo potkožno tkivo i stvara rane.
Gljivica može da uđe u limfni sistem i naškodi očima, nosu, pa čak i plućima.
Kao što je pomenuto ranije, ovi slučajevi su nekada bili veoma retki.
Ali njihova učestalost počela je da privlači pažnju krajem devedesetih na nekim lokacijama u Rio De Žaneiru.
- Otkriven uzrok misterioznih smrti od posledica upale pluća u Argentini
- Šta je Marburg virus
- Kako halucinacije utiču na život
Kontakt sa mačkama
Između 1998. i 2001. godine, istraživači iz Fondacije Osvaldo Kruz (FioKruz) postavili su dijagnozu 178 slučajeva sporotrihoze.
„Od 178 pacijenata, 156 je imalo nekakav kontakt sa zaraženim mačkama kod kuće ili na poslu, a 97 su ujele ili ogrebale ove životinje", napisali su istraživači.
Ali od tada, brojevi su eksponencijalno porasli.
„Prema najnovijoj statistici, od tada je kod ljudi zabeleženo više od 12.000 slučajeva", kaže doktor Flavio Teles, iz Brazilskog udruženja za zarazne bolesti.
„A tu ne računamo bezbroj slučajeva kod mačaka i pasa", dodaje on.
Tokom vremena, istraživači su počeli bolje da razumeju ciklus infekcije ne samo kod ljudi, već i kod životinja koje žive blizu naših domova.
„Iz nekog razloga, gljivica se adaptirala na mačke. U njima patogen izaziva širenje bolesti koja pravi rane na licu i šapama", opisuje Teles, koji je i profesor na Federalnom univerzitetu u Parani.
„To je zato što su fizički obračuni u potrazi za teritorijom, hranom i parenjem sastavni deo mačje biologije, u kojoj jedna životinja redovno grize i grebe drugu", dodaje on.
Eksperti koje je intervjuisao BBC jasno su stavili do znanja da mačke ne smeju da se krive za sporotrihozu.
One su jednako žrtve kao i psi i ljudi, a odsustvo javne politike za kontrolu širenja gljivice omogućuje joj da se širi.
- Da li su prethodne pandemije dovele do pojave Parkinsonove bolesti
- Šta su majmunske boginje
- Mit o „nabudženom“ imunom sistemu
Neravnoteže u životnoj sredini
Mikrobiolog Marsio Rodriges, iz FioKruza, kaže da je porast Sporotriksa brasiliensisa i dalje predmet proučavanja i spekulacija.
„Postoji direktna veza između porasta broja slučajeva i zauzimanja zemljišta, krčenja šuma i građenja stambenih objekata", tvrdi on.
„Dolazi do dezorganizacije ekosistema koji su prethodno bili u ravnoteži i to životinje i ljudska bića izlaže novim patogenima."
Jednom kad je gljivica dospela u mačke lutalice, prelazak na ljude bio je relativno lak.
Na kraju krajeva, sve te mačke su izuzetno uobičajena pojava u mnogim brazilskim četvrtima.
Deca se često igraju sa njima, a odrasli ih prihvataju kao način da se kontroliše razmnožavanje pacova.
Čitav kontekst ekološke neravnoteže zajedno sa blizinom ovim životinjama potpomogao je kontakt sa gljivicom, koja je počela da izaziva bolest kod ljudi.
Iako ove opservacije pomažu da se objasni kako se epidemija koju je izazvala Sporotriks brasiliens uopšte pojavila, one nam ne omogućuju da razumemo kako se problem proširio dalje od Brazila.
- Fibromialgija - retka bolest zbog koje vam se život ruši
- Efekat leptira - kako jedan detalj može da promeni ceo svet
- Podmukla bolest koja izaziva bol u karlici žena
Argentina
U Argentini, na primer, slučajevi mačje sporotrihoze su se više nego učetvorostručili za manje od decenije nakon 2011. godine.
„Mačke mogu da prelaze suve granice država ili čak zemalja", kaže doktor Flavio Teles.
„Uz to, ljudi koji se sele iz četvrti ili gradova mogu da ih nose sa sobom", dodaje on.
Pacovi
Drugo moguće objašnjenje za širenje gljivice Sporothrix brasiliensis u više zemalja u Amerikama su pacovi.
Neke studije tvrde da ovi glodari takođe mogu da prenose gljivice.
A te životinje se lako prebacuju sa mesta na mesto kao „slepi putnici" u pošiljkama hrane u kamionima ili na brodovima.
Na novoj lokaciji, pacove love mačke koje tamo žive.
Mačke se potom zaraze i započinju novi ciklus sporotrihoze.
- Sve o korona virusu - u malim dozama
- Šta je virus nipa koji brine naučnike
- Kako crevna flora kontroliše naš mozak
Šta možemo da učinimo?
U poređenju sa drugim gljivicama istog roda, Sporothrix brasiliensis je virulentnija (što će reći, lakše se širi) i može da izazove teže oblike infekcije.
Lečenje takođe nije baš najlakše: dostupni antifungalni lekovi isprva bi mogli da ne funkcionišu.
Terapija lekovima, u proseku, obično traje 187 dana, kako je procenjeno u skorašnjoj studiji Federalnog univerziteta u Rio Grande (FURG).
Ključno je postaviti pravu dijagnozu i započeti lečenje što je pre moguće.
To čak sprečava javljanje rezistencije na lek - koja je, sasvim slučajno, čest problem poslednjih godina sa drugim vrstama gljivica.
Uticaj na životnu sredinu
Za Marsija Rodrigesa, slučajevi kao što je Sporothrix brasiliensis otkriva kako neravnoteža u životnoj sredini izazvana ljudskim delovanjem može da ima nepredvidive posledice.
„Sporotrihoza nije predstavljala problem pre 15 godina", kaže ovaj mikrobiolog.
„Promena ekosistema olakšava moguća izlaganja patogenima koja se ranije nisu dešavala. A to dovodi do kriza javnog zdravlja."
Za Telesa ovo potcrtava koliko je važno doživljavati zdravlje ljudi, životinja i same planete kao jedinstvenu stvar.
„Govorimo o složenom pitanju, koje zavisi od globalnog pristupa", objašnjava on.
„Biće nam potrebni lekari, veterinari, epidemiolozi, mikrobiolozi, sanitarci, ekolozi i niz drugih profesionalaca za izlaženje na kraj sa ovom i drugim sličnim krizama."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )