Rekonstrukcija TE Pljevlja biće nastavljena u martu: Dio opreme stiže iz Kine, vrijednost oko deset miliona eura

Radovi na ekološkoj rekonstrukciji TE Pljevlja počeli su 27. aprila prošle godine, a planirano je da traju do 15 oktobra 2024. kada je planirano da sva postrojenja budu puštena u probni rad

7497 pregleda0 komentar(a)
Radovi stali zvog lošeg vremena, Foto: Goran Malidžan

Radovi na ekološkoj rekonstrukciji Termoelektrane Pljevlja, koji su bili obustavljeni dva mjeseca zbog vremenskih uslova, biće nastavljeni tokom marta.

To je “Vijestima” kazao menadžer projekta Zoran Šljukić, pojasnivši da će sredinom marta u Termoelktranu biti dopremljen dio opreme iz Kine vrijednosti oko deset miliona eura, a da će krajem mjeseca početi ugradnja.

”Druga šarža opreme iz Kine stićiće krajem aprila i maja, a treća do kraja avgusta”, kazao je Šljukić.

Radovi na ekološkoj rekonstrukciji TE Pljevlja počeli su 27. aprila prošle godine, a planirano je da traju do 15 oktobra 2024. kada je planirano da sva postrojenja budu puštena u probni rad.

Rekontrukciju radi konzorcijum koga čine kineska kompanija DEC International, Bemax, BBsolar i Permonte. Vrijednost radova je oko 60 miliona eura bez PDV-a, od čega se 45 miliona odnosi na osnovni ugovor, a 15 miliona na adaptaciju kotla.

”Dosadašnji radovi su tekli u skladu sa dinamičkim planom koji smo potpisali sa izvođačem. Imamo precizno definisane datume za sve faze i projektovanja i izvođenja radova. Po dinamičkom planu puštanje svih postrojenja u rad je 15. oktobra 2024. Veliki zastoj u radu Termoelektrane je predviđen od 1. marta 2024. do 15. oktobra. Tada će se izvesti najveći radovi i povezivanje svih postrojenja. S obzirom na cijene električne energije na tržištu, mi ćemo sa izvođačem radova pokrenuti razgovore i pokušaćemo da taj period od sedam i po mjeseci što je više moguće skratimo, jer veliki zastoj u 2024. Elektroprivredu i državu može generalno mnogo da košta zbog neophodnosi uvoza velike količine električne energije u periodu zastoja rada TE Pljevlja”, kazao je Šljukić.

Nakon puštanja u rad Termoelektrane 15. oktobra, predvođen je probni rad, tokom kojeg će se eliminisati eventualne greške i obaviti test performansi.

”Izvođač radova će morati da dokaže kroz test performansi da je ostvario ono što smo mi tražili prilikom raspisivanja tendera, za projektovanje i izvođenje radova. A to je da sva postrojenja zadovoljavaju najstrože evropske norme po pitanju emisija u dimnim gasovima”, istakao je Šljukić.

Najveći benefit ekološke rekonstrukcije je izgradnja postrojenja za odsumporavanje koje će, kako tvrdi Šljukić, značajno unaprijediti stanje životne sredine u Pljevljima. Navodno, emisije sumpornih oksida sa sadašnjih 6,5 hiljada miligrama će se svesti na ispod 130 miligrama.

Drugo važno postrojenje koje će se graditi je postrojenje za denitrifikaciju koje će spustiti emisiju azotnih oksida sa sadašnjih 350 i 400 miligrama na manje od 150 miligrama po metru kubnom.

”Uradićemo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Ugradićemo i prigušivače buke tako da će se eliminisati neprijatna buka koja se javlja prilikom starta ili zastoja Termoelektrane. Uradićemo i postrojenje stalne kotlarnice koja će biti rezervni izvor za daljinsko grijanje grada”, rekao je Šljukić.

Istakao je da je montaža opreme zahtjevniji posao od dosadašnjih radova.

”Do sada smo uradili građevinske objekte u kojima će biti montirana mašinska i elektro oprema. Dosadašnji radovi su bili preduslov da bi se počelo sa instalacijom opreme”.

Nadzor nad radovima obavlja stručni tim u kojem je 12 inžinjera.

Šljukić ističe da su poslovi na ekološkoj rekonstrukciji, koji se sad rade u TE Pljevlja, u razvijenim evropskim zemljama urađeni prije 20 ili 30 godina.

”Mi na žalost kasnimo za Evropom, ali kada sve ovo napravimo imaćemo znatno manje zagađen vazduh. Što se tiče praškastih materija, još 2009. smo ugradili elektrofiltere koji imaju daleko bolje performanse od postrojenja koje je ugrađeno kada je puštena u rad TE 1982. Sadašnji elektrofilteri spuštaju nivo praškastih materija ispod 20 miligrama po metru kubnom”.