SAD traže podršku saveznika za moguće sankcije Kini

Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je juče Kinu da ne šalje oružje da bi pomogla Rusiji u ratu u Ukrajini i pozvao Peking da umjesto toga izvrši pritisak na Moskvu da povuče snage.

Šolc je u govoru u njemačkom parlamentu rekao da je razočaravajuće to što Kina nije osudila rusku invaziju, iako je pozdravio njene napore u cilju nuklearne deeskalacije.

Sjedinjene Američke Države se konsultuju sa bliskim saveznicima o mogućnosti uvođenja novih sankcija Kini ako ona pruži vojnu podršku Rusiji za rat u Ukrajini, objavio je Rojters, pozivajući se na četiri američka zvaničnika i druge izvore.

Cilj američkih konsultacija o sankcijama, koje su i dalje u preliminarnoj fazi, jeste da prikupe podršku niza država, naročito onih u bogatoj Grupi sedam (G7), kako bi se koordinisala podrška za bilo kakve moguće kazne. Nije jasno kakve će konkretne sankcije Vašington predložiti.

Kina je negirala da namjerava da naoružava Rusiju, a jedan njen visoki diplomata je izjavio 23. februara u Ujedinjenim nacijama da “slanje oružja neće donijeti mir” nego će doliti “ulje na vatru”.

Rojters navodi da Šolcovi komentari pokazuju kako je međunarodni odgovor na rat u Ukrajini naglasio globalne podjele jer su se Kina i Indija uzdržale od osude ruske invazije i nisu se pridružile Zapadu u uvođenju sankcija.

Rat u Ukrajini je dominirao i samitom ministara spoljnih poslova Grupe 20 velikih ekonomija u Nju Delhiju, gdje su rivalske strane optužile jedna drugu za destabilizaciju svijeta. To je jedan od posljednjih međunarodnih foruma koji uključuje najviše zapadne zvaničnike a na koji je Rusija i dalje pozvana.

Blinken i Lavrov oči u oči

Šefovi diplomatije Rusije i SAD razgovarali su juče na marginama samita oči u oči prvi put od početka ruske invazije.

Američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da preinači odluku o suspenziji nuklearnog sporazuma Novi START, rekao je jedan visoki američki zvaničnik.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da su Lavrov i Blinken razgovarali “u pokretu” manje od 10 minuta na kraju sjednice iza zatvorenih vrata i da nisu učestvovali u bilo kakvim pregovorima, objavile su ruske novinske agencije.

Blinken je kasnije na konferenciji za novinare izjavio da je Lavrovu tokom nezakazanog susreta rekao da se uključi u diplomatiju.

”Poručio sam ministru spoljnih poslova da bez obzira na ostala dešavanja u svijetu ili u našem odnosu, SAD će uvijek biti spremne da učestvuju i da djeluju povodom strateške kontrole naoružanja”, dodao je Blinken.

On je takođe rekao Lavrovu da je Vašington spreman da pomaže Ukrajini da se brani dok god bude potrebno, rekao je američki zvaničnik.

”Nažalost, ovaj sastanak je ponovo poremećen ruskim ničim izazvanim i neopravdanim ratom protiv Ukrajine, namjernom kampanjom uništenja civilnih meta i njenim napadom na osnovne principe Povelje UN”, rekao je Blinken na samitu.

SAD i njihovi evropski saveznici su pozvali države G20 da nastave da vrše pritisak na Moskvu da okonča sukob.

Lavrov je, međutim, optužio Zapada za globalnu političku i ekonomsku krizu.

”Određeni broj zapadnih delegacija pretvorio je rad na programu G20 u farsu, želeći da na Rusku Federaciju prebaci odgovornost za njihove neuspjehe u ekonomiji”, rekao je Lavrov, prema ruskom saopštenju.

On je kazao i da je Zapad stvorio prepreke za izvoz ruskih poljoprivrednih prozvoda.

”Moja poruka Pekingu je jasna: iskoristite svoj uticaj u Moskvi da pozovete na povlačenje ruskih trupa”, rekao je Šolc, što su poslanici pozdravili aplauzom. “I nemojte da šaljete nikakvo oružje agresoru Rusiji”.

Očekuje se da uloga Kine u rusko-ukrajinskom ratu bude jedna od tema razgovora Šolca i predsjednika SAD Džoa Bajdena danas u Bijeloj kući.

Šolcova otvorena poruka Pekingu dolazi u trenutku povišenih tenzija između SAD i Kine dok Njemačka takođe pokušava da definiše kakav odnos želi sa Kinom, koja je do sada bila vitalno izvozno tržište za njemačku robu.

Obrisi budućeg mira

Kina je 24. februara objavila dokument od 12 tačaka pozivajući na sveobuhvatnu obustavu vatre, na koji je Zapad reagovao skeptično. Šolc je pozdravio stav Pekinga o nuklearnoj deeskalaciji, ali je rekao da se “s pravom se može očekivati da će Kina o svojim idejama razgovarati sa glavnim akterima - sa Ukrajincima i sa predsjednikom (Volodimirom) Zelenskim”.

Zelenski je izrazio želju da se sastane sa kineskim predsjednikom Sijem Đinpingom, ali nije jasno hoće li doći do takvog susreta.

Šolc je takođe ponudio uvid u to kako Zapad možda vidi budući mir u Ukrajini. On je rekao da Njemačka pregovara sa saveznicima o davanju bezbjednosnih garancija Ukrajini, ali nije rekao kakav bi mogao biti njihov oblik, i dodao da će one djelovati samo ako Ukrajina pobijedi u ratu.

Rat u Ukrajini je podstakao Njemačku da poveća vojnu potrošnju i reformiše oronulu vojsku. Neki poslanici su se narugali Šolcovim planovima da ojača armiju, ali je on obećao da će pomoći njemačkoj vojnoj industriji dugoročnim ugovorima i predujmovima kako bi se ubrzala proizvodnja.

Šolc je rekao da “ne može i neće biti mirovnog sporazuma a da se ne pita ukrajinski narod”.

”Mir se ne postiže tako što se viče “nikad više” ovdje u Berlinu, a istovremeno traži da se obustave sve isporuke oružja.”

Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang je na samitu u Nju Delhiju rekao da će Kina nastaviti komunikaciju i koordinaciju sa Rusijom na svim nivoima.

Povodom ukrajinske krize, Ćin je ruskom kolegi Lavrovu rekao da Kina podržava sve napore da promoviše mirovne razgovore i da je voljna da igra konstruktivnu ulogu u tom pogledu, prema saopštenju koje je objavilo kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Izazovi uvođenja sankcija

Vašington i njegovi saveznici su posljednjih sedmica saopštili da Kina razmatra da pošalje oružje Rusiji. Pomoćnici američkog predsjednika Bajdena nisu javno predočili dokaze.

Oni su, takođe, direktno upozorili Kinu da to ne čini, uključujući na sastancima Bajdena i Sija, kao i tokom ličnog sastanka 18. februara između Blinkena i visokog kineskog diplomate Vanga Jia na marginama globalne bezbjednosne konferencije u Minhenu.

Prvi koraci Bajdenove administracije da se suprotstavi kineskoj podršci Rusiji uključivali su neformalni kontakt na nivou osoblja i diplomatije, uključujući Ministarstvo finansija, prema upućenim izvorima.

Jedan od izazova sa kojima su SAD suočene u uvođenju sankcija Kini, drugoj po veličini svjetskoj ekonomiji, jeste njena velika integrisanost u glavne ekonomije Evrope i Azije, što komplikuje pregovore, piše Rojters. Američki saveznici od Njemačke do Južne Koreje paze da ne otuđe Kinu.

Entoni Ruđero, stručnjak za sankcije za vrijeme bivšeg predsjednika Donalda Trampa, rekao je da Bajdenova administracija ima prostora za ekonomsko ograničavanje privatnih aktera unutar Kine i da bi to moglo odvratiti vladu i banke od pružanja dalje podrške.

Vašington bi trebalo da natjera Kinu da bira između pristupa američkom finansijskom sistemu ili pomaganja u ruskom ratu, rekao je Ruđero, navodeći kao primjer program sankcija protiv Irana i Sjeverne Koreje.

Kina ne može bezuslovno podržati Rusiju

Mirovni plan Kine je više odbijanje optužbi Zapada da je Kina tihi saučesnik Rusije i pokušaj poboljšanja njenog imidža kao odgovorne svjetske sile u očima zemalja u razvoju, napisao je Aleksandar Gabuev u članku Karnegi zadužbine za međunarodni mir.

Objavljeni dokument ne sadrži precizne detalje o gorućim pitanjima poput rješavanja teritorijalnog spora između Kijeva i Moskve ili bezbjednosne garancije za Ukrajinu. Tekst dokumenta takođe ne obavezuje nikoga na bilo šta, uključujući Peking.

Gabuev smatra da je dvosmisleni stav Kine prema ratu u Ukrajini odraz njenih kompleksnih interesa. Ona sebe smatra šampionom principa teritorijalnog integriteta i njegovog primata nad pravom na samoopredjeljenje, jer je osjetljiva ne samo na pitanje Tajvana, nego i na pitanje separatističkih pokreta u okviru svojih granica.

Ipak, njeni strateški odnosi sa Rusijom su takođe od velikog značaja imajući u vidu dugačku zajedničku granicu, njihove komplementarne ekonomije i ulogu Rusije kao izvora roba i nekih vrsta naprednog naoružanja za Kinu.

“Za Peking, scenario u kojem veliki poraz Rusije u Ukrajini ubrzava zbacivanje predsjednika Vladimira Putina i postavljanje prozapadne vlade u Rusiji, predstavlja stratešku noćnu moru i Kina je spremna da pomogne Kremlju da ga izbjegne”, kaže Gabuev.

On ističe da su odnosi sa Zapadom ključni za ekonomski prosperitet i tehnološki napredak Kine i da ona ne gaji nikakve iluzije da će se oni poboljšati u doglednoj budućnosti usred intenziviranja rivalstva sa SAD.

Međutim, ona, takođe, ne želi da ubrza neizbježni raskid sa SAD i njihovim saveznicima i tako izgubi pristup zapadnoj tehnologiji, tržištima i finansijama. Sve to znači da Kina ne može bezuslovno podržati Rusiju u njenom ratu sa Ukrajinom, ocjenjuje Gabuev.

Mirovni plan Kine zapravo nema za cilj okončanje rata, nego da impresionira zemlje u razvoju i odbaci optužbe da je postala tihi saučesnik Moskve

Takvo pozicioniranje je omogućilo Kini da postane jedna od država koja ima najviše koristi od rata, čak i ako je to bilo nenamjerno. Sukob je preusmjerio neke američke resurse sa Indo-Pacifika i veći dio energije Bajdenove administracije koja bi inače bila usredsređena na obuzdavanje Kine.

U korist Kine ide i to što je Rusija oslabljena, izolovana i svedena na status mlađeg partnera Kine, što je trend koji je postojao i prije 2014, ali ga je Putinova invazija na Ukrajinu znatno ubrzala, navodi se u članku analitičara Karnegijeve zadužbine.

Rusija zasada prodaje Kini prirodne resurse po sniženoj cijeni i ohrabruje kineske kompanije da popune vakuum koji je stvoren izlaskom zapadnih firmi iz Rusije. Ipak, Kina se nada da bi Rusija u budućnosti mogla postepeno pristati na kineske uslove u svim oblastima saradnje.

Ipak, Kini je sve teže da nastavi takvo balansiranje. Ona se našla pod intenzivnim pritiskom u vezi sa ratom, uključujući od Evrope, čije je sve veće svrstavanje sa transatlantskom koalicijom predvođenom SAD krajnje zabrinjavajuće za Peking, ocjenjuje Gabuev.

Ona je zato krenula u potragu za ubjedljivim odbacivanjem zapadnih kritika, kao i narativa kojim bi svoju poziciju objasnila zemljama u razvoju, na čijem pridobijaju je naporno radila. Dio te inicijativa je i dokument o Ukrajini čije objavljivanje je praćeno diplomatskom ofanzivom.

( Angelina Šofranac )