Da li su učenice u Iranu otrovane toksičnim gasom

Više od 1.000 iranskih đaka, uglavnom učenica, razbolelo se u protekla tri meseca u, kako pišu mediji, talasima trovanja, moguće toksičnim gasom.

Od čega je njima pozlilo?

Desetine devojčica u najmanje 26 škola širom zemlje navodno su se razbolele u sredu, što je bila očita eskalacija slučajeva.

Mnogi pacijenti su se požalili na slične simptome: respiratorne probleme, mučninu, vrtoglavicu i umor.

Šta bi, dakle, moglo da stoji iza ovih slučajeva i kako su se oni raširili zemljom?

• Kako je 650 učenica otrovano u Iranu da ne bi išle u školu
• I deca ginu na protestima u Iranu: Šta tvrde njihove porodice
• Protesti u Iranu: „Upucao si me u oči, ali moje srce još kuca“

Prvi slučaj

Prvi poznati slučaj prijavljen je u školi u gradu Komu, kad sa 30. novembra razbolelo 18 učenica i one su sve bile prebačene u bolnicu.

Od tada je bilo pogođeno najmanje 58 škola u osam pokrajina, prema lokalnim medijima.

U većini slučajeva žrtve su bile devojčice - i u osnovnim i u srednjim školama - mada je bilo izveštaja i o tome da su bili pogođeni i dečaci i nastavnici.

BBC je analizirao desetine snimaka objavljenih na društvenim mrežama i verifikovao je mnoge snimljene školske lokacije.

Na mnogima od njih vide se mladi ljudi koji pate u školskom okruženju, a neke od njih unose u ambulantna kola, dok drugi leže na bolničkim krevetima.

Na drugima se vide ambulantna kola kako pristižu i kako se mase okupljaju ispred školskih kapija.

Učenica iz škole u Šahrijaru, nadomak Teherana, rekla je da su ona i njene drugarice namirisale „nešto veoma čudno".

Bilo je „jako neprijatno, kao trulo voće, ali mnogo oštrijeg mirisa", rekla je ona za BBC na persijskom.

Narednog dana, „mnoge učenice su se razbolele i nisu došle u školu, našoj nastavnici engleske književnosti je takođe pozlilo", kazala je ona.

„Kad sam stigla kući, osećala sam vrtoglavicu i mučninu, moja mama se jako zabrinula jer sam bila bleda i borila sam se za vazduh."

„Srećom, brzo sam se oporavila", kaže ona.

„Većina dece iz naše škole oporavila se za 24 časa."

Ona kaže da su se direktori škole „uplašili", dodavši da su, nakon što su se pojavili izveštaji o slučajevima i u drugim školama, oni „došli i rekli nama učenicima da ne govorimo nikom o onome što se desilo".

Pronalaženje uzroka

Zvaničnici vlade dali su oprečne razloge za oboljevanje učenica, a iranski predsednik Ebrahim Raisi naredio je da se pokrene istraga kako bi se otkrio „glavni uzrok".

Mnogi u Iranu veruju da se učenice namerno truju u pokušaju da se zatvore škole za devojke, koje su bile jedne od centara antivladinih protesta od septembra.

U Iranu su skoro sve škole jednopolne.

Neke učenice i roditelji sugerišu da su učenice možda izabrane kao meta zato što su učestvovale u nedavnim protestima protiv vlade.

Ali uzrok bolesti i dalje ostaje nepoznat.

Stručnjak za hemijska oružja Den Kazita, vanredni saradnik pri Kraljevskom institutu za ujedinjene službe, rekao je da je pronalaženje navodne uzročne supstance često jedini koristan dokaz, ali da to može biti izuzetno teško.

Budući da supstance mogu da se rasprše ili razgrade, sakupljanje uzorka „praktično od vas zahteva da budete prisutni, sa pravom opremom, baš u vreme izlaganja supstanci", tvitovao je on.

Mnoga svedočanstva očevidaca iz Irana usredsredila su se na mirise - opisavši ih kao miris pomorandže ili pokvarene ribe - ali to može da bude obmanjujuće, kaže on.

„Razne mirise opisane u iranskim incidentima teško je povezati sa konkretnim hemijskim otrovima", kaže on.

Na nekim snimcima, devojke mogu da se čuju kako se žale na suzavac, koji se naširoko koristio tokom skorašnjih antivladinih protesta.

Kazita kaže da je to „na neki način plauzibilno", jer loše napravljeni suzavac može da otpusti „mnogo otpada" širokog dijapazona mirisa.

Dodaje i da bi biomedicinski testovi - kao što su analize krvi i urina - mogli da pruže neke odgovore, ali ih komplikuje broj mogućih krivaca.

„Spisak stvari koje su plauzibilne a dovoljno gadne i iritantne da od njih ljudima pozli sadrži stotine hiljada hemijskih jedinjenja", kaže on.

Incidenti u Iranu imaju neke sličnosti sa nizom navodnih slučajeva trovanja u avganistanskim školama 2010-ih, prema Kaziti.

Ti slučajevi, kaže on, nisu bili odgovarajuće istraženi i uglavnom ostaju nerešeni.

Alister Hej, profesor ekološke toksikologije sa Univerziteta u Lidsu, pregledao je rezultate analiza krvi nekih iranskih učenica, ali je rekao da nisu otkriveni nikakvi toksini.

On kaže da su mu ovi rezultati poslati nezvanično iz nekoliko izvora u Iranu.

„U ovom trenutku je teško uključiti ili isključiti bili šta , jer bi to zahtevalo kompletan pregled čitavog niza stvari", kaže profesor Hej, koji je istraživao osumnjičene hemijske napade širom sveta.

Međutim, kaže on, na osnovu onoga što je video, malo je verovatno da je korišćen nervni agens ili organofosfatni otrov - kao oni što se koriste u pesticidima.

„Ono što je značajno u vezi sa ovim slučajevima je da su se ljudi uglavnom oporavili veoma brzo, u roku od 24 časa", kaže on.

Za razliku od toga, kod mnogih trovanja žrtve „budu bolesne prilično dugo", kaže on.

Profesor Hej je rekao da istražitelji treba da imaju „veoma sistematski" pristup i sprovedu vrlo temeljne razgovore sa svim pacijentima, kao i da izvrše analize krvi i urina.

Psihološki izvor?

Iako ne želi da isključi moguću toksičnu supstancu, profesor Hej i Kazita sugerišu da su ovde ulogu mogli da odigraju psihološki faktori.

Profesor Sajmon Vesli, psiholog i epidemiolog sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekao je da ga je nekoliko „ključnih epidemioloških faktora" navelo da zaključi da ovo nije bio niz trovanja, već slučajevi „masovne sociogenske bolesti" - u kojoj se simptomi šire grupom bez očiglednog biomedicinskog uzroka.

Širenje slučajeva zemljom i činjenica da prevashodno pogađaju učenice, ali ne i dečake ili odrasle, bile su centralne za taj njegov zaključak, rekao je on.

Priroda simptoma i činjenica da su se pacijenti brzo oporavili takođe su bili ključni, kaže on.

U slučajevima masovne sociogenske bolesti - koja je nekada opisivana kao „masovna histerija" - doživljeni simptomi su stvarni, ali ih izaziva anksioznost, a ne trovanje toksinom, kaže profesor Vesli.

„Rani stadijumi trovanja većinom stvari prilično su slični, ubrzav vam se puls, osetite slabost, prebledite, osetite leptiriće u stomaku, osećate sa nesigurno na nogama.

Ovi simptomi mogu biti od infekcije, trovanja ili masovne anksioznosti, kaže on.

Dok se u pozadini dešava brutalno vladino gušenje protesta, profesor Vesli kaži da „uopšte ne iznenađuje da se ovo dešava u ovom trenutku u iranskim školama".

Iranski slučajevi „veoma podsećaju" na epidemije nedijagnostifikovane bolesti na Kosovu 1990. i okupiranoj Zapadnoj obali 1986. godine, kaže on.

Nije pronađen biomedicinski uzrok ni u jednom od tih slučajeva i eksperti veruju da su oni bili posledica masovne sociogenske bolesti, kaže profesor Vesli.

Kazita sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi kaže: „Moramo da prihvatimo daleku mogućnost da nećemo saznati šta se desilo ili da se, zapravo, desilo više različitih stvari istovremeno a da smo ih mi samo spojili u jedno."

---

Izveštavanje: Šajan Sardarizadeh, Niko Kelbakiani, Vilijam Meklenan, Jana Taušinski, Džošua Čitam, Kejlin Devlin i Faranak Amidi

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )