Ukrajina: Hoće li vlast legalizovati kanabis u medicinske svrhe dok traje rat

Rat će ostaviti milione Ukrajinaca sa psihičkim traumama, od kojih neki imaju simptome postraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)

7822 pregleda1 komentar(a)
Foto: Shutterstock
B N N S
BBC News na srpskom

Ruska invazija podstakla je Ukrajinu da se seti revolucionarne inicijative koja je bila obustavljena poslednjih šest godina, a to je legalizacija marihuane u medicinske svrhe.

Rat će ostaviti milione Ukrajinaca sa psihičkim traumama, od kojih neki imaju simptome postraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Niz naučnih istraživanja ukazuje na prednosti preparata na bazi sastojaka kanabisa za pacijente sa teškim stanjima.

Ali za Ukrajinu, čak i u pozadini rata u Donbasu koji je počeo još 2014. godine, put medicinske legalizacije se razvukao na mnogo godina.

Posttraumatski stresni poremećaj je ozbiljno mentalno stanje.

Ako primetite simptome PTSP-a, pozivamo vas da potražite stručnu pomoć i da se nikada ne bavite samolečenjem ili aktivnostima koje krše zakon.

Ovaj tekst govori o lekovitim efektima komponenti kanabisa, a ne o euforičnim efektima koje može izazvati rekreativna upotreba ove biljke.

„Eksplodirala je bomba, neko je video smrt komšija, neko je nekog ismevao. Jednom rečju - rat"

Ana (ime je promenjeno) je na proleće pobegla iz Marijupolja.

U rodnom gradu, koji je ruska vojska zauzimala jurišima skoro tri meseca, devojka je izgubila mnogo toga: posao koji je volela, stan, svu imovinu i ušteđevinu.

Tokom ruskog granatiranja grada, Anine komšije su poginule pred njenim očima.

Pobegla je u Kijev, gde su nekoliko nedelja kasnije počele redovno da je muče noćne more, pojavila joj se trajna anksioznost, povišena uzbuđenost i osećaj krivice prema poginulima.

Opsesivne misli nisu joj davale mira: zašto su njeni prijatelji poginuli, a ona je preživela.

Ana nije mogla da jede i za manje od mesec dana je smršala pet kilograma.

Obratila se psihijatru, koji joj je posle konsultacija dijagnostikovao PTSP, posttraumatski stresni poremećaj.

U Ukrajini ima mnogo ljudi poput Ane i među civilima - i onima koji su u bolnicama, i onima koji su u rovovima.

Na osnovu iskustva drugih ratom zahvaćenih zemalja, ukrajinsko Ministarstvo zdravlja predviđa da će posle rata u Ukrajini u celini psihološku pomoć tražiti 15,7 miliona ljudi, od kojih će možda 800.000 da pati od ozbiljnih mentalnih poremećaja.

Nadležni su u jesen predstavili rezultate prvog istraživanja psihičkog stanja stanovništva od početka rata.

Oko 40 odsto ispitanih reklo je da su bili izloženi opasnosti po život zbog toga što su boravili u zonama granatiranja ili u zoni borbenih dejstava, 16 odsto je izgubilo voljenu osobu u ratu, a pet odsto je bilo pod okupacijom ili u zatočeništvu.

Prema anketi, od posledica rata psihički najviše stradaju oni koji su bili primorani da napuste svoje domove.

Sva ova iskustva potencijalno mogu dovesti do razvoja PTSP-a, a prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, 57 odsto ispitanika je pod takvim rizikom.

Psihijatar Petr Otroščenko radi u ambulanti jedne od psihijatrijskih klinika u Kijevu.

Kaže da mu se svakog dana za pomoć obraća tri do pet ljudi, kojima nakon konsultacija dijagnostikuje PTSP ili poremećaj prilagođavanja.

Ljudi se žale na probleme sa snom i apetitom, anksioznost, noćne more, depresiju, derealizaciju, iscrpljenost i umor, gubitak motivacije - ovo nije ni blizu kompletnog spiska simptoma.

Neki traže da ostanu u bolnici i kažu da se boje, da će samo kod kuće nauditi sebi.

Najveći broj pacijenata su civili.

Mnogi od njih su izbeglice, među kojima i one iz Hersona koji je devet meseci bio pod ruskom okupiacijom, i iz Marijupolja.

Neki su preživeli okupaciju u Buči i Irpinu, oblastima u blizini glavnog grada Kijeva, na početku ruske invazije na Ukrajinu.

„Eksplodirala je bomba, neko je video smrt komšija, neko je nekog izvrgavao ruglu. Jednom rečju, to je rat", kaže Otroščenko.

Ana je bila jedan od njegovih pacijenata sa PTSP-om.

Odlučila je da pita psihijatra da li je moguće lečenje lekovima na bazi komponenti kanabisa.

Petr Poroščenko nema zakonsku mogućnost da prepisuje takve lekove.

Ali, kaže, ako su i sami pacijenti zainteresovani za takav tretman, ne krije da je to moguće.

Najčešće je reč o preparatima na bazi kanabidiola, odnosno CBD-a (na engleskom - CBD), jedne od ključnih aktivnih sastojaka konoplje.

U mnogim zemljama u kojima je marihuana u potpunosti još zabranjena, među kojima i Ukrajina, proizvodi koji sadrže CBD nisu zabranjeni jer ova supstanca nije psihoaktivna, odnosno ne izaziva euforiju i pravi se od potpuno legalne industrijske konoplje.

(Proizvodi sa CBD-om u Rusiji, sa stanovišta zakona su u sivoj zoni).

Mnoge studije ukazuju na to da CBD ima opuštajući, umirujući i antiinflamatorni efekat.

Svetska zdravstvena organizacija napominje da CBD ne izaziva zavisnost.

Otroščenko kaže da CBD pomaže njegovim pacijentima da se lakše prilagode antidepresivima, koji obično počinju da deluju nekoliko nedelja nakon početka lečenja, ublažavaju neželjene efekte i ublažavaju simptome nakon prestanka uzimanja leka kada se lečenje završi.

Na zahtev nekih pacijenata, Otroščenko je nekolicini ispričao o takozvanim preparatima širokog spektra od kanabisa.

To znači da oni, pored CBD-a, sadrže i tetrahidrokanabinol, odnosno THC (THC na engleskom), glavnu psihoaktivnu supstancu ove biljke.

To je ono što je odgovorno za euforični efekat, a upravo je kontrola sadržaja THC-a u leku u središtu pravne rasprave o „medicinskom kanabisu".

Efekti i rizici

Mehanizam delovanja THC-a na psihu još nije u potpunosti shvaćen, iako se odavno rade istraživanja i u različitim pravcima.

Postoji veliki broj medicinskih podataka o lečenju epilepsije THC lekovima.

Postoje saznanja o prilično uspešnoj upotrebi lekova koji sadrže THC u lečenju onkoloških oboljenja.

Poslednjih godina, sve više istraživanja je posvećeno dejstvu THC-a u lečenju PTSP-a.

Tako su nedavno američki naučnici uporedili pacijente sa posttraumatskim stresnim poremećajem koji koriste legalni medicinski kanabis (koji sadrži, između ostalog, THC i druge aktivne supstance) sa kontrolnom grupom koja ne uzima kanabis.

„Za godinu dana, korisnici kanabisa prijavili su značajno smanjenje težine simptoma PTSP-a u poređenju sa kontrolnom grupom.

„Učesnici koji su koristili kanabis su 2,57 puta češće prestajali da ne ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za PTSP na kraju perioda praćenja, u poređenju sa učesnicima koji nisu koristili kanabis", pišu autori studije.

A 2014. godine grupa izraelskih naučnika je odabrala 10 pacijenata sa hroničnim posttraumatskim stresnim poremećajem i predložila da dodaju THC svom uobičajenom tretmanu.

„Ova intervencija [u toku lečenja] izazvala je statistički značajno poboljšanje ukupne težine simptoma, kvaliteta sna, učestalosti noćnih mora i simptoma hiper uzbuđenosti posttraumatskog stresnog poremećaja", pokazuju rezultati.

„Postoji pretpostavka da komponente kanabisa inhibiraju aktivnost u amigdali, strukturi odgovornoj za odgovor na strah.

„Neki istraživači veruju da kanabis eliminiše emocionalnu obojenost negativnih sećanja", objašnjava mehanizam delovanja ukrajinski naučnik Dmitrij Isajev, doktor biologije i vodeći naučni saradnik u institutu Nacionalne akademije nauka Ukrajine.

Isajev je nekoliko godina proučavao u inostranstvu efikasnost kanabinoida (aktivnih sastojaka kanabisa) u lečenju epilepsije ali nije mogao da nastavi istraživanja u Ukrajini zbog strogih zakona.

Istovremeno, mnogi istraživači primećuju da je THC taj koji ima visok potencijal da izaziva zavisnost, a efikasnost lečenja (kao i izbegavanje neželjenih efekata) u velikoj meri zavisi od doze i kombinacije THC-a i CBD-a.

Studije pokazuju da je upotreba lekova zasnovanih na punom spektru kanabisa u lečenju PTSP-a efikasnija od pojedinačnih komponenti THC-a i CBD-a, zaključuje Isajev.

Ali napominje da kod malog procenta pacijenata preparati na bazi kanabisa i dalje mogu dovesti do pogoršanja simptoma.

Psihijatar Petr Otroščenko kaže da još nije video nikakve ozbiljne neželjene efekte među svojim pacijentima koji odluče da lečenju dodaju preparate koji sadrže CBD ili lekove punog spektra.

Ali on priznaje da je bilo i slučajeva kada takvi lekovi jednostavno nisu radili - anksioznost ili nije nestala, ili se malo povećala.

„To nije motor, nije sat, nije precizan mehanizam", kaže doktor.

Otroščenko naglašava da i inicijativa i odluka o uzimanju preparata od kanabisa ostaju na njegovim pacijentima.

I, naravno, takve lekove moraju da nabave na sopstvenu odgovornost i rizik.

U trenutnoj realnosti ukrajinske politike o drogama, ovo nije jeftino.

Prema Petru Otroščenku, dvonedeljni tretman može koštati između 100 i 300 dolara.

„Ako ljudi nemaju problema sa novcem, onda ovo nije problem.

„Ali desilo se da je došla devojčica sa bakom: nema para, nema dokumenata, dali su zlatni lanac na punktu da napuste okupirane teritorije. Čak i ako nađu ovaj novac, lečenje možda ne bude dalo nikakve rezultate", kaže psihijatar.

Da je medicinski kanabis legalan u Ukrajini, napominje doktor, lekovi bi se mogli nabaviti o trošku države.

Ali glavni rizici sa kojima se ukrajinski pacijenti sada suočavaju su krivično gonjenje, sumnjiv kvalitet i samolečenje.

„To što će da te zakuca je sporedni efekat"

Rat je Andreja (ime je promenjeno) zatekao u Kijevu, a živeo je u Buči, gde su se on i njegova supruga preselili pre šest godina.

Tamo je Andrej proučavao kanabis, sam uzgajao marihuanu na imanju i pisao knjigu.

„Mi [u Ukrajini] imamo liberalno zakonodavstvo.

„Do devet biljaka je administrativni prekršaj (administrativna kazna za koju je predviđena novčana kazna - BBC), to je kao da se vozite trolejbusom bez karte", objašnjava on.

Policija ga nije uznemiravala.

Krajem marta, Andreju je stigao zahtev: drug koji je bolovao od PTSP-a nakon učestvovanja u borbama u Donbasu i koji se vratio na front sa početkom ruske invazije na Ukrajinu, tražio je da mu pošalje malo kanabisa na položaj, za ličnu upotrebu, da bi mogao da zaspi.

Problemi sa spavanjem su jedan od glavnih simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja.

Ubrzo posle toga, Andreju su počeli da stižu i drugi zahtevi, uglavnom iz bolnica, gde su dovođeni ranjenici.

„Počeli su da mu dolaze momci iz bolnica: boli, sve je loše. Krenuli smo od bolnica, davali smo [kanabis] preko dobrovoljaca", kaže on.

„I onda su nam rekli: konoplja pomaže, ali nemaju svi pacijenti dve ruke da bi ****** [način upotrebe, čiji opis nije dozvoljen zakonodavstvom Ruske Federacije]."

Tada je Andrej sam počeo da pravi vajp i kapi na bazi komponenti kanabisa, i da ih šalje teško ranjenima u bolnice.

„Evo sada vozimo u Nikolajev, tamo je bolnica, ima mnogo sa amputacijama, nema lekova protiv bolova", rekao je on dopisniku BBC-ja telefonom u ranu jesen.

Preko poznanika počeli su da stižu zahtevi onkoloških bolesnika.

Lista klijenata sa različitim zahtevima brzo se proširila.

„Imamo ljude sa migrenama, sa menstrualnim bolovima", kaže on.

Najstarija njegova mušterija, kako tvrdi, ima 86 godina.

Svoj rad naziva „humanitarnom pomoći".

„Sirovinu", odnosno biljku kanabisa, kupuje sopstvenim novcem ili donacijama simpatizera, samostalno proizvodi od nje proizvod i šalje ga na adresu zahteva.

Andrej tvrdi da ne uzima novac od klijenata: „U našem sistemu distribucije nema komercijalne komponente."

Na pitanje o odnosima sa organima za provođenje zakona, otresito je rekao: „Nismo mi njima zanimljivi, nemamo novca, nemaju šta da nam uzmu".

Andrej iskreno veruje da se lekovi zasnovani na komponentama kanabisa mogu uspešno koristiti u lečenju mnogih stanja - od nesanice i hroničnog bola do simptoma PTSP-a.

Pa čak iako je on sam uveren u kvalitet vlastite „humanitarne pomoći", on nema ni stručno obrazovanje („sve je trebalo da se proučava i uči od nule"), niti laboratoriju za kontrolu preciznog doziranja izrađenih „proizvoda".

Odgovornost za upotrebu kao i sve moguće nuspojave, padaju na ramena samih korisnika.

U slučaju PTSP-a, kažu lekari, takvo samolečenje može da nosi ozbiljne rizike, sve do pogoršanja simptoma i zavisnosti.

Ali ne žele svi da čekaju dok ukrajinske vlasti konačno ne odluče da regulišu tržište kanabisa.

Ukrajinske vlasti, u međuvremenu, već dugi niz godina ne mogu da se odluče.

„To je lična odgovornost Zelenskog"

Prva ozbiljna inicijativa preduzeta je još 2016. godine, a potekla je od bivšeg ministra zdravlja Olega Musija, ali je u poslednjem trenutku povučena.

U 2019. ukrajinske nevladine organizacije koje zastupaju interese pacijenata i ratnih veterana kojima je potreban medicinski kanabis ponovo su očekivale ranu legalizaciju.

Ali nije bilo velike priče o uspehu: promenila se vlast u Ukrajini, počela je parlamentarna kriza, a nacrt predlog zakona nikada nije razmatran.

Problem su nasledili predsednik Vladimir Zelenski i njegova stranka „Sluga naroda", koja je osvojila većinu na parlamentarnim izborima 2019. godine.

Međutim, od tada se stav predsedničkog tima po ovom pitanju već dva puta okrenuo za 180 stepeni.

Još u predizbornoj kampanji, Zelenski je rekao da podržava legalizaciju medicinskog kanabisa.

U intervjuu za ukrajinsku informativnu agenciju „RBK-Ukrajina", on je naveo da se o ovom pitanju čak konsultovao sa poznatim ukrajinskim pedijatrom Jevgenijem Komarovskim.

Ali šest meseci posle izbora, u oktobru 2019. godine, on je odbacio sopstvena prethodna obećanja.

„Zašto nam ovo treba? Imamo mnogo problema. Čini mi se da je tako. Oni koji žele, moraće da se strpe.

„Mislim da ovo nije aktuelno. Ne sada. Ovo nije prioritet. Nismo vam ispisali sve rizike u vezi sa ovim, ne znamo da li je naše društvo spremno", rekao je predsednik.

Istovremeno, ukrajinski mediji su, pozivajući se na izvore, pisali da je Zelenski zabrinut zbog naglog pada rejtinga i povezuje to sa već sprovedenim „liberalnim reformama".

Ali već posle manje od godinu dana, u oktobru 2020. godine, Zelenski je ponovo promenio retoriku.

Obećao je da se „neće plašiti i da će podneti predlog zakona" o legalizaciji medicinskog kanabisa Vrhovnoj radi ako ovo pitanje podrži „narod".

„I znaću da imam podršku i Rade i naroda", poručio je.

Tada je Kabinet predsednika Ukrajine pokrenuo svojevrsnu javnu anketu na dan lokalnih izbora 25. oktobra 2020. godine: na izlazu sa biračkih mesta građani su zamoljeni da odgovore na pet pitanja, od kojih je jedno bilo o legalizacija medicinskog kanabisa.

Uprkos strahovima lekara i aktivista, da se ovako uskoprofilno medicinsko pitanje ne sme iznositi na sud javnog mnjenja, „narod" ga je podržao - 65 odsto glasalo je za, a protiv 25 odsto.

Ali strah Zelenskog nigde nije nestao, siguran je ukrajinski aktivista Taras Ratušni.

On predvodi „Marš slobode za konoplju", nevladinu organizaciju koja se dugi niz godina bori za legalizaciju medicinskog kanabisa u Ukrajini.

„Na nivou javnih izjava, sve je bilo u redu: da, ima pacijenata i mi to moramo da uradimo.

„Ali bilo je jasno da se i Zelenski i ljudi koji govore u njegovo ime u resornim ministarstvima bukvalno na neki način plaše.", kaže Ratušni.

Nakon oktobarskog „opštenarodnog glasanja" 2020. godine, međufrakciona grupa u ukrajinskom parlamentu, koja je uključivala poslanike stranke „Sluga naroda", kao i frakcije „Glas" i „Evropska solidarnost", pripremila je nacrt zakona o legalizaciji medicinskih kanabis.

Predat je na vanredno glasanje Vrhovnoj radi u julu 2021. godine.

Ali ni tada ga Rada nije podržala - „za" je glasalo samo 184 poslanika od potrebnih 226.

Takva oklevanja ukrajinskih vlasti iritiraju aktiviste.

Taras Ratušni smatra da je poslednji „uspešni neuspeh" predloga zakona bio nameran, a odgovornost za to leži na samom predsedniku Zelenskom.

„[Predlog zakona] su sabotirali, a zatim su ga ubacili u kanal [potopili]", kaže Ratušni, objašnjavajući da je nacrt prebrzo podnet na razmatranje, bez rasprave poslanika i bez obezbeđenja potrebnog broja glasova.

„Stoga, verujem da je pitanje legalizacije medicinskog kanabisa lična odgovornost Zelenskog", rezimira aktivista.

Mediji su pisali da je posle neuspeha u julu 2021. Zelenski organizovao „debrifing" u sopstvenoj partiji.

Krivica je stavljena na tadašnjeg šefa parlamenta Dmitrija Razumkova.

On navodno „nije dao znak" poslanicima iz partije „Sluga naroda" da ovaj predlog zakona treba podržati.

Razumkov je rekao za predlog zakona da je „pun rupa" i naveo „da bi se ljudima obezbedili lekovi protiv bolova nije potreban zakon o uzgajanju [kanabisa]".

BBC je zatražio komentar od sekretara za štampu kancelarije predsednika Zelenskog, ali nije dobio odgovor.

Evropska praksa

Predlog zakona br.7457, zaveden je u Vrhovnoj radi u junu 2022. godine, na vrhuncu ruske invazije na Ukrajinu, ponovo dolazi od Ministarstva zdravlja.

Dokument se nalazi u Radi više od šest meseci ali kada se može očekivati glasanje, iz Ministarstvu zdravlja se ne usuđuju da kažu.

„Predlog je bio gotov u februaru, ali je počeo rat i mi smo ovo pitanje odložili. Ali nekoliko meseci kasnije pitanje je ponovo zaživelo", kaže zamenik ministra zdravlja Aleksandar Komarida.

„Ako govorimo o početku ili sredini proleća, onda smo prvobitno razmišljali kako da zadržimo sistem, a zatim smo počeli da razmišljamo kako da obnovimo predratni rad, šta da postavimo za prioritete."

„Zašto smo se vratili da radim na predlogu zakona [o legalizaciji kanabisa]? On je direktno povezan sa ratom. On nije bio izmišljen u vezi sa PTSP-om i ratom, ali smo ga obnovili jer smo shvatili da bi mogao biti potreban tokom lečenja", objašnjava zvaničnik.

Ministarstvo je uvereno da će legalizacija kanabisa približiti Ukrajinu evropskom zdravstvenom sistemu.

„Sada lekari u Ukrajini imaju pravo da koriste evropske protokole za lečenje", kaže Komarida.

„Ali u isto vreme, nemaju pravo da koriste neke od lekova sadržanih u ovim protokolima. To je nepravedno!

„Postoji evropski državljanin koji živi u Poljskoj i može da dobije takve lekove. A neki građanin živi 100 kilometara dalje u Ukrajini, e on nema pravo na to."

Poljska je legalizovala upotrebu medicinskog kanabisa za pacijente sa teškim bolestima 2017. godine.

Druge zemlje u kojima se kanabis može nabaviti kao lek za određena stanja su Kanada, Izrael, Australija, Češka, Austrija, Francuska i Nemačka.

Nacrt ukrajinskog zakona predlaže strog sistem kontrole propisanih lekova, izdavanje licence proizvođačima i kontrolu kvaliteta, sve do utvrđivanja procenta THC-a u lekovima.

Kontrolu će vršiti policija i državna lekarska služba.

Međutim, kritičari smatraju da u novom nacrtu zakona ima previše kompromisa, toliko da mu unutrašnje protivrečnosti neće dozvoliti da u potpunosti funkcioniše.

Kompromisi, ali sa kime?

U ovom trenutku, zakonodavstvo Ukrajine u politici prema drogama zasnovano je na „Listi opojnih droga, psihotropnih supstanci i prekursora", odobrenoj 2000. godine.

U njoj se kanabis nalazi u takozvanoj Tabeli I - „posebno opasne droge, čiji je promet zabranjen".

To znači da je zabranjena ne samo proizvodnja i prodaja, već i svako medicinsko istraživanje marihuane.

Na listi su i heroin i opijum.

Istovremeno, morfijum i kodein, čija je upotreba rasprostranjena u medicini kao lekovi protiv bolova i imaju izuzetno visok potencijal za zavisnost, nalaze se u Tabeli 2 - „opojnih droga, čiji je promet ograničen".

Zakon dostavljen Vrhovnoj radi predlaže da se kanabis ostavi u Tabeli 1, ali da se za njega stvori posebna potkategorija - „opojne droge i psihotropne supstance, čiji će promet biti dozvoljen u medicinske svrhe".

Kritičari strahuju da će to ostaviti medicinski kanabis u legalnoj sivoj zoni.

Taras Ratušni iz udruženja „Marš slobode za konoplju" siguran je da će kompromisni zakon otvoriti mogućnosti samo za proizvođače sirovina, ali Ukrajinci i dalje neće moći legalno da proizvode lekove, a kamoli da ih puste u promet.

Prema njegovim rečima, predlog da se kanabis ostavi u Tabeli 1 unet je u nacrt zakona u poslednjem trenutku i to je ono što stvara pravnu zapetljanciju.

„[U originalnom nacrtu] kanabis je trebalo da pređe iz Tabele 1 u Tabelu 2. Tabela 1 znači da je ovaj promet zabranjen, Tabela 2 da je ovaj promet ograničen", obrazlaže on svoju zabrinutost.

Zaista, u predlogu zakona koji je na kraju dostavljen Vrhovnoj radi, u amandmanu na član 21. Zakona o opojnim drogama Ukrajine, i dalje se pominje da se „narkotične supstance mogu koristiti u medicinskoj praksi", navedene samo u Tabelama 2 i 3 i prekursori iz Tabele 4.

Ne pominje se poseban spisak iz Tabele 1.

„Stiče se utisak da su oni koji su pravili izmene imali dovoljno vremena ili nadahnuća samo do dođu do člana br.16 [zakona o opojnim drogama]. A dalje je sve ostalo na istom nivou", rezimira Ratušin.

„Ovo odaje sve motive i ko stoji iza toga. Osnovni motiv je da se ni u kom slučaju ne dozvoli da kanabis postane kontrolisano ograničeno prometno sredstvo i da se može koristiti u medicini u skladu sa zakonom", siguran je on.

Prema Ratušinovljevim rečima, glavno protivljenje dolazi od Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine.

Prethodnih godina, rukovodstvo ove institucije igralo je ogromnu ulogu u usporavanju inicijativa za kanabis.

Dakle, i pre dolaska Vladimira Zelenskog na vlast, pokušaji bivšeg vršioca dužnosti Ministarka zdravlja Uljane Suprun, koja je pokušavala da preoblikuje postsovjetski zdravstveni sistem na zapadni način, bila je iskreno blokirana od strane ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova.

Prema rečima Suprunove, u 2019. godini, upravo su Avakov i Ministarstvo unutrašnjih poslova dva puta kočili inicijative Ministarstva zdravlja za kanabis.

„Svi su se saglasili - SBU, Ministarstvo za ekonomski razvoj, Ministarstvo finansija, mi. Svi smo se složili, a jedini koji su to blokirali su Avakov i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dva puta", rekla je ona.

Avakov je javno odgovorio da smatra potrebnim da se takve odluke odobre od strane verskih organizacija.

Arsen Avakov, koji je bio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova od 2014. godine, smenjen je 2021. godine.

Poznati protivnik legalizacije bio je zamenik Avakovov, Aleksandar Gogilašvili.

Bivšeg sportistu Gogilašvilija, aktivisti nazivaju „ideološkim" protivnikom kanabisa.

Upravo se on smatra odgovornim za to što se Ukrajina 2020. godine uzdržala od glasanja u „komisiji za lekove" UN za isključenje kanabisa sa liste posebno opasnih droga, gde je dospeo 1961. godine.

(Rusija je, na primer, tada glasala protiv. Međutim, UN su ipak isključile kanabis sa ove liste).

Gogilavšili je u intervjuu za ukrajinske medije izjavio da ukrajinski lekari nisu spremni za legalizaciju medicinskog kanabisa, a da će sami lekovi, pošto postanu legalni, samo poskupeti (očigledno implicirajući poskupljenje u odnosu na crno tržište).

Kao odgovor, politički protivnici su optužili Gogilašvilija da lobira za interese privatnih rehabilitacionih centara. Kabinet ministara je otpustio Gogilašvilija u decembru 2021. nakon skandala.

Tada su novinari otkrili da ima ruski pasoš i ruski poreski broj.

BBC je zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova da pojasni trenutni stav ovog resora povodom pitanja o legalizaciji medicinskog kanabisa i čeka odgovor.

U Ministarstvu zdravlja se slažu da najnoviji predlog zakona sadrži mnogo kompromisa koji uzimaju u obzir interese različitih resora.

Ali oni insistiraju na tome da će zakon funkcionisati i da će dozvoliti i uvoz stranih lekova i njihovu proizvodnju od sirovina iz Ukrajine.

Pa ipak, uprkos svim kompromisima, predlog zakona još nije napredovao.

Aleksandr Komarida vrlo oprezno napominje da ministarstvo nastavlja da radi na pronalaženju podrške među poslanicima Rade, nisu čak ni svi u predsedničkoj partiji „Sluga naroda", spremni za takve promene.

„Mnoge kolege nisu shvatile da nećemo ukinuti zabranu na lake droge", kaže Mihail Raducki, jedan od autora nacrta zakona o medicinskom kanabisu, poslanik partije „Sluga naroda" i predsednik komiteta Vrhovne rade za pitanja o zdravlju nacije.

Protivnici legalizacije medicinske marihuane smatraju da ni ukrajinska država nije spremna za ovo.

Tako, Međunarodna asocijacija za borbu protiv droga, organizacija koja promoviše „prevenciju narkomanije" i podržava komercijalne rehabilitacione centre za zavisnike od droga i alkohola, veruje da, ako se legalizuje, medicinska marihuana preti da završi u pogrešnim rukama zbog korupcije u Ukrajini.

„Mi smo 100 odsto sigurni da bi ljudi kojima je potrebna takva pomoć trebalo i da je dobiju", uverava Dmitrij Sergejev, jedan od koordinatora organizacije.

„Ali još nema sumnje da je komponenta korupcije u medicini danas veoma visoka."

„Recimo da kažem tako, da naši lekari primaju, izvinite, rade za siću.

„I, naravno, to ih tera na razne radnje. Ne želim nikoga da diskreditujem, ali ipak, imamo veoma visoki stepen korupcije ne samo u zdravstvu", kaže Sergejev.

O istoj zabrinutosti govorio je i popularni ukrajinski pedijatar Jevgenij Komorovski.

„Sada, tokom rata, u Ukrajini su potrebni lekovi na bazi [kanabisa]", prokomentarisao je doktor situaciju sa PTSP-om i inicijative Ministarstva zdravlja.

Komorovski je napomenuo da podržava legalizaciju medicinskog kanabisa, ali mu se „ne sviđa što u zemlji sa korupcijom postoji novi objekat za prodaju, dozvola za vrstu delatnosti i licenca".

Ukrajinsko Ministarstvo zdravlja insistira na tome da pripremljeni zakon predviđa dovoljan nivo kontrole, i to zahvaljujući sistemu elektronskog izdavanja recepata, koji je uveden pre nekoliko godina, samo za kontrolu izdavanja lekova na recept.

U Ministarstvu smatraju da je legalizacija medicinskog kanabisa ogroman korak napred za ukrajinsku medicinu i da je zemlja u stanju da to učini tokom rata.

„Ako prestanemo da se razvijamo, nećemo moći da pobedimo neprijatelja.

„Moramo da budemo sve bolji da bismo pokazali da smo bogata nacija, bogata nacija. Ovakvim postupcima doprinosimo našoj zajedničkoj pobedi.", siguran sam Aleksandar Komarida.

Mihail Raducki uverava da je neophodna podrška poslanika već dobijena, a da odbor planira da konačno podnese predlog zakona Radi na razmatranje.

Međutim, ne precizira se kada će se to tačno dogoditi.

Da li će ukrajinski poslanici konačno uspeti da reše ovu za njih politički neprijatnu temu - ovo pitanje ostaje otvoreno.

U nedostatku zakona, mnogi ukrajinski pacijenti, civili i ratni veterani, odlučuju da se oslone na crno tržište.

Ilustracije. BBC ruski servis

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk