„Samo preko mene mrtve”

Pobjeda nije došla lako Gruzijcima, koji su se suočili sa policijom za suzbijanje nereda i vodenim topovima tokom dvije noći nasilnih protesta protiv zakona za koji su se plašili da će ugroziti njihove nade da se pridruže Evropskoj uniji.

Dok više od tri četvrtine Gruzijaca podržava članstvo u EU i NATO, demonstranti vjeruju da vladajuća stranka Gruzijski san namjerno pokušava da skrene sa prozapadne političke putanje da ne bi kvarila odnose sa Kremljom.

Najnoviji okidač za antivladine demonstracije bio je predlog zakona o identifikovanju “stranih agenata”, u ruskom stilu, za koji su mnogi strahovali da bi mogao biti upotrijebljen za ućutkivanje novinara i građanskih aktivista uoči izbora koji se očekuju sljedeće godine.

Davit Korbaja, 39-godišnji advokat, došao je na proteste noseći sina na leđima, umotan u gruzijsku zastavu.

”Došao sam zbog bolje, evropske budućnosti svog djeteta. Zbog naše nezavisnosti”, izjavio je za “Politiko” u srijedu veče. On je bio bijesan zbog nasilnog rastjerivanja demonstranata.

”Oni žele da usade strah. Ne mogu da ih smatram proevropskom vladom. Toliki broj ljudi koji izlaze na protest jasno govori šta narod želi”, rekao je.

Vladajuća stranka je saopštila juče da će “bezuslovno” povući predlog zakona, navodeći potrebu da se smanji “sukobljavanje” u društvu, istovremeno osuđujući “laži” koje je o nacrtu izrekla “radikalna opozicija”.

Opozicioni lideri su, međutim, saopštili da ne odustaju od protesta dok vlada formalno ne odbaci zakon i oslobodi sve koji su privedeni tokom protesta.

U crnomorskoj državi od 3,7 miliona stanovnika politička previranja su česta otkad je stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991, uključujući mirnu “revoluciju ruža” 2003. i rat protiv Rusije pet godina kasnije.

Predloženi zakon bi zahtijevao od gruzijskih organizacija koje dobijaju više od 20 odsto finansiranja iz inostranstva da se registruju kao “strani agenti” ili se suoče sa kaznama.

Vladini zvaničnici su kazali da su predlozi bili neophodni da bi se gruzijska politička scena oslobodila od “stranog uticaja” i “špijuna”, tvrdeći da Gruzijci imaju pravo da znaju ko finansira nevladine organizacije koje rade tamo. Lideri parlamenta su takođe kazali da bi predlozi pomogli da se razotkriju kritičari uticajne Gruzijske pravoslavne crkve.

Opozicija tvrdi da je u pitanju lokalna verzija ruskog zakona koji predsjednik Vladimir Putin duže od decenije koristi za progon neistomišljenika.

”To je bio ruski zakon koji je morao da se povuče i koji nije trebalo da prođe kroz parlament u bilo kakvim okolnostima”, rekao je Rojtesu Nika Oboladze, 32-godišnji student iz Tbilisija.

”Oni koji su predložili zakon odgovorni su za sav ovaj haos. Zato što 90 odsto Gruzijaca podržava evropske integracije i ništa ne bi trebalo to da zaustavi”, dodao je.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je Moskva “zabrinuta” zbog događaja u Tbilisiju i da gruzijski predlog nema nikave veze sa ruskim zakonima.

”Kremlj nije inspirisao bilo šta tamo, Kremlj nema apsolutno nikakve veze sa tim ... Ako sam dobro shvatio, jedna verzija je bila vrlo slična ekvivalentnom zakonu u Sjedinjenim Državama”, rekao je Peskov.

Parlament je prvobitno odobrio nacrt zakona u utorak, ali se desetine hiljada demonstranata okupilo ispred parlamenta. Neki su prema policajcima bacali zapaljive bombe, kamenje i plastične boce. Vlasti su saopštile da su privedene desetine demonstranata.

Tenzije su počele da ključaju u srijedu veče, kada je istekao rok koji su političari opozicije dali vladi da povuče predlog. Policija je upotrijebila suzavac, vodene topove i šok bombe da razbije demonstracije.

Pedesetosmogodišnja Cici Cicvaja je na proteste došla sa ukrajinskom zastavom.

”Da li nas hapse zato što ne želimo da usvojimo mentalitet našeg neprijatelja?”, pitala je.

”Vrlo sam ljuta, ova vlada treba da ode”, izjavila je za “Politiko” i dodala da se “o budućnosti Gruzije odlučuje u Ukrajini”.

”Ne mogu našu žudnju za slobodom da izbrišu iz naših glava i iščupaju iz naših srca. Ne bojim se hapšenja. Ne može me zaustaviti ni metak, ni suzavac. Samo preko mene mrtve”, poručila je.

Postoje dvije odvojene ali slične verzije nacrta zakona o stranim agentima koje su pokrenute u parlamentu. Poslanici ne mogu tek tako da povuku predlog koji je prošao u prvom čitanju. Da bi poništio predlog, parlament mora da održi drugu plenarnu raspravu.

Drugi predlog, koji je prema njegovim inicijatorima kopija američkog FARA (zakona o registraciji stranih agenata) koji je donesen u SAD 1938, mogu povući njegovi potpisnici. Iako oni uvjeravaju da se predlog ne može opisivati kao “ruski zakon”, jer je američki, kritičari kažu da je on još opasniji u gruzijskom kontekstu.

Zvaničnici EU i SAD su upozorili da bi usvajanje bilo kog predloga naškodilo evroatlantskim aspiracijama Gruzije. Vladajuća stranka, međutim, insistira da bi oni omogućili veću transparentnost povodom finansiranja medija i organizacija, i da je stoga “evropski”.

Šef poslaničke grupe Gruzijskog sna, Mamuka Mdinaradze, obećao je juče da će predlog biti povučen na drugoj plenarnoj raspravi 21. marta.

Delegacija EU u Gruziji pozdravila je odluku o povlačenju nacrta zakona i ohrabrila “sve političke lidere u Gruziji da nastave pro-EU reforme na inkluzivan i konstruktivan način”.

Predlog zakona je produbio jaz između Gruzijskog sna, koji ima većinu u parlamentu, i proevropski nastrojene predsjednice Salome Zurabišvili, koja je napravila otklon od te stranke otkad je izabrana uz njenu podršku 2018.

Zurabišvili je govorila da će staviti veto na predlog, iako je parlament može nadglasati.

Bliskost vladajuće stranke sa Kremljom

Gruzijsko društvo je antiruski nastrojeno zbog podrške Moskve separatistima u dvjema otcijepljenim oblastima Abhazija i Južna Osetija. Dvije države, koje su ratovale 2008, nemaju formalne diplomatske odnose.

Oponenti kažu da stranka Gruzijski san ima bliske odnose sa Kremljom. Njen osnivač Bidzina Ivanišvili je najbogatiji Gruzijac, a bogatstvo je nagomilao u Rusiji tokom haotičnih privatizacija 1990-ih.

Gruzija nije uvela sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, uprkos masovnim protestima u toj zemlji sa kojih je upućen poziv na oštriji stav prema invaziji Rusije.

Sve glavne stranke, uključujući Gruzijski san, podržavaju ulazak Gruzije u EU i NATO. Kritičari kažu da vladajuća stranka samo na riječima podržava članstvo u EU.

Brisel je prošle godine odbio da Gruziji dodijeli status kandidata zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom zbog nesprovođenja političkih i pravosudnih reformi.

( Angelina Šofranac )