Slučaj Bao Fana: Zašto stalno nestaju kineski milijarderi?
Baov slučaj pošao je dobro poznatim putem: prvo nije viđen danima, nakon čega je njegova kompanija objavila da on „sarađuje u istrazi koju vode vlasti Narodne Republike Kine“
Prošlomesečni nestanak biznismena Bao Fana najskoriji je primer modernog kineskog fenomena - da im milijarderi stalno nestaju.
Osnivač kompanije Čajna renesans holdings - sa spiskom klijenata među kojima su internet giganti kao što su Tensent, Alibaba i Baidu - u zemlji je doživljavan kao titan tehnološkog sektora i ugovarač velikih poslova.
Baov slučaj pošao je dobro poznatim putem: prvo nije viđen danima, nakon čega je njegova kompanija objavila da on „sarađuje u istrazi koju vode vlasti Narodne Republike Kine“.
Kao što je već postao običaj, još se ne zna koje vladino telo vodi istragu, o čemu je ona zapravo ili gde se trenutno nalazi Bao.
Misterija koja prati njegov nestanak usledila je pošto je poslednjih godina nestao određeni broj kineskih poslovnih lidera, poput vlasnika Alibabe Džeka Maa.
- Trenutak za istoriju Kine: Si Đinping započinje treći predsednički mandat
- Kineski milijarder osuđen na 18 godina zatvora zbog kritike vlasti
- Da li Kina zaista stvara super vojnike
Iako nestali milijarderi obično dobijaju mnogo veću pažnju, tu je i veliki broj manje medijski pokrivenih slučajeva kineskih državljana koji su nestali nakon što su učestvovali, na primer, u antivladinim protestima ili kampanjama gde se zalagali za ljudska prava.
Baov nestanak je još jednom podgrejao stavove da je to jedan od načina na koji predsednik Si Đinping pojačava kontrolu nad kineskom privredom.
On se dogodio pred godišnji Nacionalni narodni kongres, parlament za odobravanje zakona, na kojem je ove nedelje predstavljena godinama unazad najavljivana velika reorganizacija kineskog finansijskog sistema.
Biće osnovano novo regulatorno telo za nadzor najvećeg dela finansijskih sektora.
Vlasti su saopštile da će ovo zapušiti postojeće rupe nastale zato što više zasebnih agencija nadgleda različite aspekte kineskog sektora finansijskih usluga, vredne bilione dolara.
Fosun internešnal
Samo 2015. godine, najmanje pet rukovodilaca postalo je nedostupno, uključujući Gua Guangčenga, predsednika konglomerata Fosun internešenel, najpoznatijeg na zapadu po vlasništvu nad fudbalskim klubom iz engleske Premijer lige Vulverhempton vonderersima.
Guo je nestao u decembru te godine, a njegova kompanija je saopštila nakon njegovog ponovnog pojavljivanja da je on pomagao u istrazi.
Dve godine kasnije, kinesko-kanadski biznismen Siao Đianhua odveden je iz luksuznog hotela u Hong Kongu.
Bio je jedan od najbogatijih ljudi u Kini, a prošle godine je završio u zatvoru zbog korupcije.
U martu 2020. godine, milijarder koji se bavio nekretninama Ren Žikijang nestao je nakon što je nazvao Sija „klovnom" zbog načina na koji je rukovodio pandemijom.
Kasnije iste godine, nakon jednodnevnog suđenja, Ren je osuđen na 18 godina zatvora pod optužbom za korupciju.
Džek Ma
Najpoznatiji nestali milijarder bio je osnivač Alibaba Džek Ma.
Tada najbogatija osoba u Kini nestala je krajem 2020. godine nakon što je kritikovala finansijske regulatore zemlje.
Odložen je planirani mega-listing akcija u finansijsko-tehnološkom gigantu Ent grupa.
I uprkos tome što je donirao skoro 10 milijardi dolara fondu „Zajednički napredak", nije viđen u Kini više od dve godine.
On isto tako nije optužen ni za kakve zločine.
I dalje se ne zna gde je Ma, iako je poslednjih meseci bilo izveštaja da je viđen u Japanu, na Tajlandu ili u Australiji.
Kineska vlada insistira da su dela preduzeta protiv nekih od najbogatijih ljudi u zemlji u okvirima zakona i zarekla se da će iskoreniti korupciju.
Ali postupci Pekinga usledili su posle više decenija liberalizacije onoga što je danas druga najveća ekonomska sila sveta.
To otvaranje pomoglo je nastanak čitavog niza multimilijardera koji su, sa svojim beskrajnim bogatstvom, imali potencijal da drže popriličnu moć.
Uticaj Si Đinpinga
Danas, tvrde neki posmatrači, pod Si Đinpingom, kineska Komunistička partija želi da povrati deo te moći, a to čini na načine koji su često obavijeni velom tajne.
Teorija glasi ovako: Velike kompanije, naročito u tehnološkom sektoru, stekle su veliku moć pod politikom prethodnika Si Đinpinga, Điang Zemina i Hu Đintaa.
Pre toga, Peking je bio usredsređen na tradicionalne centre moći, uključujući vojsku, tešku industriju i lokalnu vlast.
Istovremeno strogo kontrolišući ove oblasti, Si Đinping je proširio delokrug na još veću kontrolu nad privredom.
Njegova politika Zajedničkog napretka dovela je do krupnih lomova u većem delu privrede, a na posebnoj meti našao se tehnološki sektor.
„Ponekad su ovi događaji organizovani tako da pošalju širu poruku, naročito nekom posebnom sektoru ili interesnoj grupi", kaže za BBC Nik Maro iz Obaveštajne jedinice Ekonomista.
„Kad se sve sabere i oduzme, to zaista odslikava pokušaj centralizacije i uspostavljanja kontrole nad određenim delom privrede, što je ključno svojstvo stila vladavine Si Đinpinga u poslednjoj deceniji", dodao je on.
„Peking ostaje usredsređen na osiguravanje da velike tehnološke platforme i igrači ne razviju vlastite brendove i ne steknu uticaj koji će otežati da se zauzdaju i učiniti da budu skloniji da se ponašaju protivno željama Pekinga", kaže Pol Triolo, šef kineske tehnološke politike u globalnoj konsultantskoj firmi Albrajt stonbridž grupa.
Zajednički napredak
Takođe ključna za Zajednički napredak je vladavina zakona i stav da pravila moraju da važe podjednako za bogate kao i za siromašne.
Peking insistira da je politika usmerena ka smanjivanju jaza u bogatstvu, za šta se mnogi slažu da je veliki problem koji bi mogao da naruši položaj Komunističke partije u narodu ako se ne bude rešavao.
Zemlja primećuje sve veću nejednakost - a priča se da se Si Đinping nalazi pod velikim pritiskom ultra-levičara koji žele veći povratak socijalističkim korenima.
Misterija koja prati nestanke milijardera kao i šira zabrinutost oko pristupa Pekinga poslovanju mogu da imaju krupne neželjene posledice.
Neki analitičari Kine sugerišu da vlada rizikuje odvraćanje novih poslovnih talenata.
„Opasnost za Peking u pravljenju meta od tehnoloških milijardera je vršenje dodatnog pritiska na tehnološke preduzetnike koji žele da postanu sledeći Džek Ma", kaže Triolo.
Izgleda da je Si Đinping svestan rizika zastrašivanja poslovnog sentimenta i u svom govoru delegatima Kongresa ove nedelje on je istakao važnost privatnog sektora u Kini.
Ali je isto tako pozvao privatna preduzeća i preduzetnike da budu „bogati i odgovorni, bogati i pravedni, bogati i brižni."
Pored najave osnivanja novog finansijskog kontrolnog tela, bankari su prošlog meseca takođe upozoreni da ne slede primer „hedonističkih" kolega za Zapada.
Komentatori ovo vide kao dodatni dokaz da je Si Đinping bacio oko na finansijski sistem.
„Poslednjih meseci, viđali smo nagoveštaje da ciljevi Zajedničkog napretka počinju da se odražavaju i na finansijski usluge, naročito što se tiče odšteta i bonusa za više rukovodioce, kao i jaza u platama između uprava i mlađeg osoblja", kaže Maro.
Ostaje da se vidi da li će gušenje milijardera pomoći Si Đinpingu da značajno pojača vlast.
Ono što je svakako ugroženo u svemu ovome jeste poverenje u kinesko finansijsko tržište i, na kraju krajeva, čitavu njenu privredu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )