Milo i Andrija, dva oka u glavi

Milo malo odškrine vrata, drži pištolj iza leđa.

MILO: Uh. Jebi se, Jovane... (Širom otvara vrata.) Ulazi. Baš si nas prepao...

Andrija ustaje i širi ruke.

ANDRIJA: Dođi, komšo, da te zagrlim... Što si se skamenio? Ne vidiš nas prvi put zajedno…

AGENT JG (zbunjeno): Ne, ne... Izvinjavam se što vas prekidam. Samo Šefu pismo da predam…

Vadi iz unutrašnjeg džepa sakoa mali koverat i predaje Milu. On još drži pištolj u ruci i odjednom ga hitro prisloni agentu na sljepoočnicu.

MILO (šeretski): Pazi, ako bude neka loša vijest, glavom ćeš platiti. (Počinje histerično da se smije.)

ANDRIJA: Spusti to oružje. Ne igraj se, molim te… Šta ti je danas…

MILO: Ponekad sam ka' vazda… (Opet smijeh.)

AGENT JG (preplašen): Mogu li ja da idem… Dok sam još na nogama…

Andrija ga prati do vrata. Ispod glasa mu kaže na rastanku:

ANDRIJA: Vidiš da je naduvan... Ajde, pozdravi kući i nikom ni riječi o ovome. Glava je u pitanju.

AGENT JG: Neću, komšo, nisam lud.

Andrija zatvara vrata , okreće se i vidi Mila kako čita pismo. Odjednom, Milo počinje da histeriše i viče... cijepa i koverat i pismo na komadiće... Urla…

MILO: Znao sam! Ko bi to mogao da smisli nego on. Majku mu bezočnu…

ANDRIJA (u šoku): Šta ti je, brate? Šta si znao? Ko je on, šta je nečija majka kriva?

MILO (i dalje urla): Zato što je samo kuja mogla takvog monstruma da rodi!

ANDRIJA: O kome pričaš? Reci već jednom... Znam li čovjeka?!

MILO (sad se grohotom smije): Znaš li ga?! Na našu žalost, znamo ga dobro i ti i ja...

ANDRIJA: Pipun…

MILO: Nije nego kora od banane.. Šta lupetaš...

ANDRIJA: Medo, onda... Ko bi drugi...

MILO: Tale je budalina, a ne monstrum… Opet si promašio.

ANDRIJA: Aaa... stani... stani. Da nije Spajki? On mi liči na prevaranta…

MILO: Mickey?! On mi je samo dobro uradio. Njega nemoj da mi diraš. Spajki je anđeo a ne đavo…

ANDRIJA: Da nisi ti previše jutros, našte srca, povukao? Pa ti se sad priviđaju neki monstrumi i utvare.

MILO (očajan, više za sebe): Sad mi je tek jasno da je onaj slogan… Milo - Nego ko… da je to čista prevara. A ja i ti se kao budale navukli…

ANDRIJA: Kako? Ne razumijem… Mnogo ti je jak slogan. Šta mu fali sad?

MILO: Vidjećeš narednih dana…

ANDRIJA: Ne mogu da čekam sekund, pričaj šta će da se desi.

MILO: Raznijeće me po mrežama… (Hvata se za glavu i gleda u pod.) Evo već su počeli… Ko je ubio Duška Jovanovića - Milo, nego ko!

ANDRIJA: Auuu, nije valjda…

MILO: A tek slijedi… Ko je uzeo 10 miliona za Limenku - Milo, nego ko… Ko je stvorio kavački klan - Milo, nego ko… Ko je vrtio jedan milion 11 puta - Milo, nego ko… Ko je napravio lutku od Draginje - Milo, nego ko… Ko je patron Medenice i Jovanića - Milo nego ko… Ko pokloni Ćoću skijalište - Milo, nego ko…

ANDRIJA: A braći Ban trajekt... (Smijulji se.)

Milo bijesan i crven u licu viče na Andriju.

MILO: Znači i ti si dio četničke zavjere…

ANDRIJA: Nemam više veze sa četnicima… Tebi ih ostavljam…

MILO: Nemaš, nemaš. Kao ni onaj gore što je smislio navlakušu od slogana... ANDRIJA (iznenađeno): Vučić?!

MILO: Kakav pokvarenjak. Kako se igra sa nama.

ANDRIJA: Ja mu i dalje vjerujem… Bog ga je stvorio da ljudima samo pomaže… Posebno nama Srbima, gdje god da smo...

MILO (cinično): Što jes, jes. Niko mi nije pomogao oko državnog udara kao on…

ANDRIJA (crven u licu): Kakve veze on ima sa tim?

MILO: Nikakve… Nego je tajnovidac Kata sve otkrio (grohotan smijeh)… Samo što mi je Aca prvi javio za puč... I što nam je onda njegova BIA isporučila sve dokaze i svjedoke.

ANDRIJA: Lažne dokaze i svjedoke…

MILO: Slažem se. Ali ti kažeš da ti je on dobročinitelj...

Pauza

ANDRIJA: Zar ti i ovo ne govori da sam u pravu? Da je dosta bilo ćeranja i da nam treba pomirenje.

MILO: Nije još vrijeme Andrija… Ne isplati nam se.

ANDRIJA: Vrijeme je, Milo… I da shvatimo kako smo dosta trčali prema Beogradu da se nekome tamo dopadnemo. Prvo Miloševiću, posle ja - Koštunici, a ti - Đinđiću... Sada obojica Vučiću.

MILO: Za to si u pravu... Ispali smo ovce…

ANDRIJA: Pa što ne odustaneš…

MILO: Ja sam odustao…

ANDRIJA: Od podjela i ćeranja…

MILO: Još ovaj put, molim te...

ANDRIJA (ustaje i stavi ruku na Milovo rame): Nema tebi spasa… Ja tim putem više ne želim da idem… Zbogom.

Ide ka vratima.

MILO: Nećeš valjda da me ostaviš samog…

Andrija se ne osvrće, otvara vrata i izlazi. Nakon desetak sekundi čuje se pucanj.

ANDRIJA (vapaj): Neeeee! Miloooo!

Utrčava u sobu. Milo se na podu previja, drži šakom stopalo, zapomaže...

MILO: Jaooo! Kuku... Boli...

ANDRIJA: Živ si, brate?!

MILO: Ma jesam… Uh... Jao… Da izvadim ovo sranje od pištolja, zaboravih da je ostao repetiran, sam opali i pogodi me u palac od noge… (Stenje i jauče.) Pogledaj kako šiklja krv...

ANDRIJA: Uh... dobro je. Ja se prepao za glavu... za palac ćemo lako.

MILO: Nisi valjda pomislio da bih se ubio... Treba ove pare trošiti što smo jamili... (Smije se.)

ANDRIJA (zagrli Mila): Zdravo tvoja glava na ramena... Poslaću sad Jovana da ode po doktora.

MILO: Hvala, brate.

Andrija kreće prema vratima i onda pravi geg, vadi šaku iz džepa pantalona i kažiprst uperi ka Milu, kao da puca u njega.

ANDRIJA: Mirko, pazi metak!

MILO: Hvala, Slavko...

ANDRIJA: Vidimo se sjutraveče na duelu…

MILO: I nemoj mnogo da me napadaš…

Smiju se slatko.

Zavjesa

( Željko Ivanović )