Zašto žene u petoj deceniji života postaju nevidljive na tržištu rada

Kada je Zorana Tadić pre pet godina otišla na posao, umesto novog radnog zadatka sačekalo ju je neprijatno iznenađenje.

Dobila je otkaz.

„Bilo je iznenada, neočekivano, morala sam odmah da ispraznim radni ormarić, to je bila prava katastrofa, a nisu mi ni rekli zašto sam otpuštena.

„Odjednom sam postala 'neodgovarajuća', osetila sam se neupotrebljivo i upala sam u tešku depresiju", priseća se Tadić za BBC na srpskom.

Posle dve decenije radnog staža, sa 46 godina ponovo je bila na birou za zapošljavanje.

Četvrtinu nezaposlenih, nešto više od 117.000, čine upravo žene starosti između 45 i 65 godina, navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za BBC na srpskom.

One su, smatra Mima Perišić iz Udruženja Žene na prekretnici, dvostruko diskriminisane na tržištu rada: po rodu i po godinama starosti.

„Pojedina istraživanja, a i iskustva žena sa kojima smo radili potvrđuju da će poslodavci između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti u gotovo dve trećine slučajeva da izaberu osobu mlađu od 45 godina.

„Zbog toga ove žene gube samopouzdanje, smanjuju im se kontakti, a samim tim i teže dolaze do informacija, što su važni preduslovi za uspešno pronalaženje novog radnog mesta", dodaje.

• Zašto žena radi 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca u Srbiji
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
• „Danas zaposleni biraju poslodavce, nekada je bilo obrnuto": Ko najlakše pronalazi posao u Srbiji

Podaci NSZ-a pokazuju da žene ovih godina u proseku tragaju za novim poslom do šest godina.

„Baš zbog problema oko zapošljavanja, one su spremne da rade bilo koji posao i ispod svojih kvalifikacija ili u 'sivoj' zoni, veliki broj njih je na privremenim ugovorima ili su neformalno zaposlene, nemaju pravnu zaštitu, penziono ni socijalno osiguranje.

„Oko 300.000 još nije ostvarilo uslove za penziju, radni staž ili godine starosti, a sve je manje šansi da će se zaposliti i uspeti da steknu taj uslov, što govori i o rizicima koji ih očekuju u poznijem dobu", ukazuje Perišić.

Zakon o rodnoj ravnopravnost prepoznaje 45. godinu starosti kao granicu posebne osetljivosti na tržištu rada, a u novoj Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 20230. žene starije od 45 godina jesu prepoznate kao grupa koja se teže zapošljava.

Kako se u dokumentu navodi, „primenjivaće se mere inovativnih programa i usluga za njihovu aktivaciju kako bi se povećalo njihovo zapošljavanje i samozapošljavanje, kao i kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom održivom zapošljavanju i samozapošljavanju".

Na pitanje BBC-ja o kojim merama je reč, iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost ne odgovaraju konkretno, već navode da pitanje zapošljavanja i povećanja zaposlenih žena, naročito onih iz grupa kojima su neophodni dodatni vidovi podrške, vide kao veoma važnu temu.

'Izgubila sam tlo pod nogama'

Zorana Tadić je nekoliko godina radila kao komercijalista u multinacionalnoj kompaniji u Beogradu i ništa nije ukazivalo da će ostati bez posla.

„Odjednom sam postala nepoželjna", priča ona

To se poklopilo i sa lošim odnosima u porodici, zbog čega se dodatno osetila izgubljenom.

„Ostala sam bez posla, nisam imala podršku, izgubila sam tlo pod nogama", dodaje.

Nedostatak motivacije i česte osude članova porodice samo su neki od problema sa kojima se veliki broj žena ove starosne grupe susreće, ukazuju iz Udruženja Žene na prekretnici.

Upravo se sa tim problemima suočava Biljana Petrović, samohrana majka.

Ona živi u selu kraj Aleksandrovca, u centralnoj Srbiji.

I već 12 godina pokušava da pronađe adekvatan posao.

„Čak i kada pozovu na razgovor, uglavnom su to poslovi po smenama, gde plate kasne po nekoliko meseci, što zahteva da tražite dodatni posao, za šta nemate vremena jer nemate kome da ostavite dete na čuvanje.

„Dodatni problem je što sam sa sela, a javni prevoz nije tako dobro povezan, a tu su i radna mesta gde vam je ugroženo zdravlje i bezbednost", priča Petrović za BBC na srpskom.

Ekonomski nezavisne i zadovoljne

Da postoji neravnopravnost prilikom zapošljavanja pokazuje i veliki broj pritužbi na adresu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koje, kako kažu za BBC iz ove institucije, podnose upravo žene.

Mima Perišić kaže da je problem postao evidentan u vreme promena privrednog sistema, sa privatizacijom, lakšim otpuštanjima i reformama na svim nivoima.

„Žene su bile prve na spiskovima tehnoloških viškova u mnogim institucijama i privrednim društvima.

„Paralelno sa tim, i godine za ostvarivanje prava na penziju se stalno pomeraju ka poznijim godinama, tako da je od 45 do više od 60 godina dug period za ženu bez izvora prihoda i nemogućnosti da ostvari uslov za penziju - plaćeni radni staž", dodaje.

Postojanje rodnog jaza na tržištu nije samo kršenje ženskog prava na rad već se nanosi finansijska šteta državi, ali i društvu.

„Studija je pokazala da bi podjednako zapošljavanje žena kao i muškaraca dovelo do povećanja BDP-a za 4.8 odsto.

„Državna kasa bi se punila porezima i doprinosima na zaradu, smanjila bi se socijalna davanja i generalno bi se povećala platežna moć žena - društvo bi bilo na dobitku i to u iznosu od 1.8 milijardi evra", navodi Perišić rezultate istraživanja.

Posao ne donosi samo ekonomsku nezavisnost, već utiče i na mentalno zdravlje, smatra Zorana Tadić.

„Bila sam u situaciji da tražim suprugu 200 dinara za dezodorans, možete samo da zamislite kako sam se tada osećala.

„Dostojanstveno vam je narušeno, osećate se loše", dodaje.

Koja su potencijalna rešenja?

Predsednica Udruženja Žene na prekretnici primećuje pomake na ovom polju, ali ne u dovoljnoj meri.

Ona ukazuje da se u tekućoj Strategiji zapošljavanja rodni aspekt tretira kao posebna „ženska" mera, ali da zapravo nije uključen u strategiju.

„Ništa se neće promeniti dok javne politike zapošljavanja ne postanu mnogo više rodno i starosno senzitivne", dodaje.

• Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
• „Ne znam da li ću i sutra imati posao" - nedaće srpskih onlajn nastavnika
• Ko vozi srpske vozove, a ko će sutra njima upravljati

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije za BBC kaže da se u poslednjih nekoliko godina poslodavci sve više odlučuju da zaposle žene u petoj deceniji, iako aktivisti kažu da stanje na tržištu to ne pokazuje.

„Istraživanje mera aktivne politike zapošljavanja pokazuje da je vrlo mali procenat starijih žena uključen u finansijske mere koje su po pravilu mnogo efikasnije, poput mera obuka ili direktnog kreiranja radnih mesta kroz subvenciju poslodavcima.

„Praksa pokazuje da je položaj žena bolji u državnom i javnom sektoru u poređenju sa privatnim, s obzirom da su određene oblasti rada dominantno ženske, poput zdravstva, obrazovanja, socijalnog rada i finansijskih usluga", ističe ona.

Podaci NZS-a pokazuju da postoji velika potreba za radnom snagom, posebno sa srednjom stručnom spremom, u oblasti uslužnih delatnosti, ugostiteljstva, a sa druge strane veliki broj žena u petoj deceniji raznih kvalifikacija i dalje traži posao.

Životna prekretnica

Biljana Petrović je pre nekoliko godina osnovala udruženje sa ciljem da pomogne svim ženama koje su prošle ili su trenutno u sličnoj situaciji kao ona.

Radi u jednoj firmi, ali ima ugovor na određeno, koji obnavlja svakog meseca.

„Zamislite u kakvom sam položaju, živim na selu, samohrana sam majka i imam 48 godina, sve je manje poslova koje mogu da radim, zbog svih ovih okolnosti", dodaje.

Zorana Tadić je pre četiri godine otvorila firmu, što joj je samo godinu dana ranije delovalo kao „nemoguća misija".

„Stalno sam vagala, odlagala, sve mi je bilo nepoznato, osećala sam se nesigurno i onda mi je sin jednog dana samo rekao: 'Pa dobro, kada ćeš da počneš da radiš?'

„Njegove reči su mi pomogle da presečem", kaže ova 51-godišnjakinja.

Danas je i upravnica zgrade.

Vratilo joj se, kako kaže, samopouzdanje, ali i motivacija.

„Moramo da pričamo o ovom problemu, ženama je u ovakvim situacijama teško, to su godine kada su na životnoj prekretnici.

„Važno je potražiti pomoći i ne treba se toga stideti", zaključuje.

---

Pogledajte video o menstrualnom odsustvu

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )