"U CG povećano članstvo građana u političkim partijama, tri puta je više od evropskog prosjeka"
Razvojna direktorica GA Ajša Hadžibegović rekla je da je istraživanje urađeno s namjerom da se ispita na koji način i u kojoj mjeri građani Crne Gore učestvuju u donošenju odluka na raznim nivoima političkog sistema
U Crnoj Gori je u poslednje dvije godine povećano samoizraženo članstva građana u političkim partijama i iznosi 15,4 odsto, što je tri puta više od evropskog prosjeka, pokazalo je istraživanje koje je Građanska alijansa (GA) uradila u saradnji sa agencijom De Facto.
Istraživanje je sprovedeno u okviru realizacije projekta "Unapređenje građanskog aktivizma i održive građanske participacije u Crnoj Gori" uz podršku Čarls Sjtuart Mot fondacije i na uzorku od 851 ispitanika koji je reprezentativan za Crnu Goru.
Razvojna direktorica GA Ajša Hadžibegović rekla je da je istraživanje urađeno s namjerom da se ispita na koji način i u kojoj mjeri građani Crne Gore učestvuju u donošenju odluka na raznim nivoima političkog sistema.
Ona je na predstavljanju istraživanja kazala da je visok nivo participacije građana u procesu donošenja odluka jedan od pokazatelja demokratkse konsolidacije društava u tranziciji.
Hadžibegović je objasnila da su ispitivani povjerenje u institucije i zainteresovanost za politiku, stavovi o demokratskom političkom sistemu i demokratska politička kultura, oblicima participacije građana, uključenost u proces odlučivanja na lokalnom nivou i participacija u elektronskom svijetu.
Olivera Komar iz Defacto agencije je rekla da su trendovi dobri iako su pomaci izuzetno mali.
Istakla je dostupnost podataka na adresi http://participacija.gamn.org/ gdje institucije, istraživači, građani, novinari mogu i sami ukrštati podatke i dolaziti do zaključaka i bez prethodnog znanja o statistici.
Značajan je podatak da građani učešćem smatraju uglavnom prenošenje ovlašćenja na nekog drugog – putem glasanja na izborima, članstva u političkim partijama itd.
Ispitivanje je pokazalo da je u blagom porastu procenat onih koji kažu da je veoma dobro, odnosno dobro imati demokratski politički sistem u zemlji.
U odnosu na 2015. u blagom je padu procenat onih koji kažu da ne bi prijavili određene probleme u svojoj neposrednoj okolini (nelegalna deponija, buka komšija, uništavanje mobilijara u parku), mada je, kako se navodi, zabrinjavajuće da i dalje svaki drugi stanovnik Crne Gore ne bi prijavio sumnju na korupciju i sumnju na prekoračenje ovlašćenja Uprave policije.
Porastao je trend korišćenja interneta. Podaci pokazuju i da raste broj onih koji su čuli i koristili sajt e-Uprave Crne Gore.
Istraživanje je pokazalo da u Crnoj Gori 15,4 odsto ispitanika samoprijavljeno u članstvo političkih partija što je je za skoro četiri odsto više u odnosu na 2015. godinu.
Istovremeno 2,5 odsto ispitanika je samoprijavljen u članstvo nevladinih organizacija, 1,7 u neformalnim udruženjim studenata, žena i 2,6 odsto humanitatnih organizacija.
Hadžibegović je kazala da je rast samoizraženog članstva u političkim partijama tri puta veći od evropskog prosjeka koji je ispod pet odsto, a da je istovremeno 7,3 odsto građana zainteresovano za politiku.
Prema njenim riječima, i dalje su muškaraci više zaintersovani za politiku u odnosu na žene.
"Ukrštanjem ova dva podatka pojavljuje se gotovo jedna četvrtina članova političkih partija koji nijesu zainteresovani za politiku, pa se postavlja pitanje koja je motivacija za članstvo u političkim partijama", rekla je Hadžibegović.
Istraživanje je pokazalo da 51,9 odsto ispitanika ne bi prijavilo sumnju na prekoračenje ovlašćenja službenika Uprave policije, 53,9 odsto ne bi prijavilo sumnju na korupciju, 28,2 sumnju na nasilje u porodici, a 47,8 odsto preveliku buku komšija.
Hadžibegović je rekla da je u odnosu na 2015. godinu smanjen broj onih koji ne bi prijavili ili ne znaju kome treba prijaviti, iako su i dalje procenti izuzetno visok.
Prema rezultatima istraživanja 27,7 odsto isptitanika ne zna kome bi prijavili sumnju na prekoračenje službenika Uprave policije dok 24,2 odsto zna.
Istraživanje je pokazalo da 24,9 odsto ispitanika ne zna kome bi prijavilo sumnju na korupciju a 29 odsto zna. Sumnju na nasilje u porodici ne zna kome bi prijavilo 13,4 odsto ispitanika adok 14,8 zna.
Prema rezultatim istraživanja 78,8 odsto ispitanika zna za mogućnost izalska na izbore kao mehanizam učešća i izlazili su na izbore.
Stevan Kandić iz Defacto agencije pojasnio da taj podatak upoređen sa drugim parametrima i dalje ne pokazuje da građani smatraju da su glasanjem na izborima učestvovali u procesu donošenja odluka.
Hagžibegović je rekla da je istraživanje je sprovedeno u okviru realizacije projekta "Unapređenje građanskog aktivizma i održive građanske participacije u Crnoj Gori".
"U okviru projekta pored istraživanja koje ima za cilj i da utvrdi trendove kada je u pitanju građanski aktivizam i učešće, relizovane su aktivnosti na poboljšanju odgovornosti ka građanima lokalnih samouprava i skupština opština odbornik.me. Za sada je ovaj alat dostupan građanima Berana, a nadamo se da će i ostale lokalne jedinice pokazati interesovanje da nešto slično urade", rekla je Hadžibegović.
Ona je kazala da se projektom jačaju funkcionalni kapaciteti lokalnih nevladinih organizacije da ohrabe i uključe građane u donošenje odluka na lokalnom nivou kroz građanski aktivizam i učešće.
( MINA )