Priča o ozloglašenom zatvoreniku Čarlsu Bronsonu

Ozloglašeni Čarls Bronson ostaće u zatvoru u kojem je već duže od 50 godina nakon što mu je ponovo odbijena molba za uslovno oslobađanje.

Trenutno drži britanski rekord u dužini dana provedenih iza rešetaka.

• Ozloglašeni zatvorenik Čarls Bronson ostaje u zatvoru, odbijena mu je žalba
• „Drugi čovek postati nećete” - oštećenje mozga dovodi do zločinačkog ponašanja
• Ponovo suđenje Japancu koji više od 50 godina čeka smrtnu kaznu

Ko je Čarls Bronson?

Zapravo on nije nikakav Čarls, a kamoli Bronson.

Njegovo pravo ime je Majkl Piterson, koje je on sam promenio u Čarls Bronson u čast holivudskog glumca dobro poznatog bivšim sovjetskim građanima sa dotrajalih kaseta iz video klubova.

Trenutno se u dokumentima zvanično zove Čarls Salvador, u čast poznatog umetnika Salvadora Dalija.

Osim toga, 2001. godine, dok je bio u zatvoru, oženio se ženom iz Bangladeša i nakratko prešao na islam, promenivši ime u Čarls Ali Ahmed.

Premda ovu narednu promenu nije zvanično registrovao i, nakon što se četiri godine kasnije razveo od supruge, vratio se i na svoje ranije ime i na svoju bivšu veru.

Ali da bi nam bilo jednostavnije zvaćemo ga Bronson.

Rođen je 1952. godine u uglednoj porodici i bio je, prema rečima njegovih rođaka, pristojan, inteligentan i dečak pun ljubavi.

Niko ne zna kako je došlo do toga da se tako primerno dete pretvori u mišićavog bandita, koji je postao ozloglašen po naročito agresivnom ponašanju u zatvoru.

Kao dečak, Majkl je bio dobro vaspitan, nije bio glup i bio je popularan među školskim drugovima.

Njegovi roditelji, Ajra i Džo Peterson, vodili su klub Konzervativne partije u velškom letovalištu Aberistvitu, a ujak je čak bio biran za lokalnog gradonačelnika 1960-ih i 1970-ih godina.

Majklova (Čarlsova) tetka Ajlin Peri rekla je za BBC pre nekoliko godina da se njen nećak uvek dobro slagao sa drugom decom, bio je ljubazan i da se nikada ni sa kim nije svađao.

Na pogrešan put, prema njenim rečima, dečaka je gurnuo splet okolnosti: porodica se preselila u Mersisajd (šire gradsko područje koje obuhvata i Liverpul), gde je počeo da se druži sa lošim društvom, i tako je sve počelo.

Spisak dela

Bronson (Salvador) je sakupio impresivni broj zločina i presuda, izrečenih za nezakonite radnje sa obe strane zatvorske ograde.

Evo nekih:

• 1974. - oružana pljačka sa nanošenjem telesnih povreda;
• 1978 - namerno nanošenje telesne povrede;
• 1985. - nanošenje telesnih povreda;
• 1985. - nanošenje krivično kažnjive štete;
• 1993. - nanošenje teških telesnih povreda;
• 1994. - dve epizode uzimanje talaca;
• 1997 - ucena, pretnja smrću;
• 2000 - protivzakonito zatvaranje;
• 2007 - tuča (sa zatvorskim čuvarima);
• 2014 - nanošenje telesnih povreda (načelniku zatvora).

Iza ovog suvoparnog nabrajanja krije se bogata kriminalna i zatvorska biografija.

Bronson se prvi put našao iza rešetaka sa 22 godine, pošto je dobio prvu kaznu - sedam godina zatvora zbog oružane pljačke.

Ovaj rok je, međutim, više puta produžavan, pošto je zatvorenik Bronson stekao naviku da napada i zatvorsko osoblje i druge osuđenike.

Za ove napade dobio je dodatne godine zatvora - 1975., 1978. i 1985. godine.

Iz zatvora je izašao tek 1987. godine, nakon što je iza rešetaka proveo 13 godina, umesto prvobitnih sedam.

Međutim, posle 69 dana vratio se u svoje uobičajeno okruženje, nakon što je osuđen na još jednu kaznu, ponovo na sedam godina, za pljačku zlatare.

Nakon što je odslužio drugi put, Bronson je ponovo pušten na slobodu, ali ne zadugo: nekoliko nedelja kasnije vratio se zauvek.

Nova osmogodišnja kazna, za pokušaj pljačke, od tada je u više navrata produžavana, jer su joj redom dodavane kazne za nasilne zločine počinjene već iza rešetaka.

Na primer, 1997. godine uzeo je za taoce načelnika zatvora i trojicu zatvorenika, za šta je dobio pet godina.

Dve godine kasnije, u zatvoru u Halu, uzeo je za taoca učitelja slikanja, Danijelsa (Bronson se zainteresovao za likovnu umetnost, pa odatle i ime Salvador u čast Dalija) i nije ga puštao skoro dva dana (44 sata).

Jadniku, srećom, nije naneo telesne povrede, ali je bio toliko istraumiran da je odbio da se vrati angažmanu u zatvoru.

Za ovo delo, Čarls Bronson je dobio uslovnu doživotnu kaznu zatvora.

To znači da kada posebno nepopravljivi recidivista izvrši neko drugo krivično delo (ali ne i ubistvo, za njega se automatski dobija doživotna robija), pravni sistem nema više tolerancije i šalje ga u zatvor, naizgled zauvek, ali sa pravom na uslovni otpust, recimo posle četiri godine.

Međutim, onog trenutka kada oseti vazduh slobode, on će i dalje biti pod nadzorom policije do poslednjeg dana.

A bilo koji vid prekršaja će ga vratiti u zatvor bez ikakve sudske birokratije.

Bronsonu, međutim, to ne preti, pošto nikada nije pušten na slobodu.

Štaviše, za njega je morao biti napravljen poseban zatvorski odeljak kako bi se na neki način smanjio rizik koji on predstavlja za čuvare i druge zatvorenike.

Sveukupno, tokom 70 godina života skoro pola veka je proveo iza rešetaka.

Njegovo ponašanje je bilo toliko nasilno i nepredvidivo da su ga zatvori premeštali od jednog do drugog kao onaj veoma vruć krompir koji je baš teško držati u rukama.

Može se reći da iako Bronson nije mogao da uživa u pejzažima rodne zemlje, nema sumnje da je dobro upoznao njene kazneno-popravne ustanove, nakon što je boravio u više od 120 od ukupno 141 mesta pritvora dostupnih u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Danas je to apsolutni rekord.

Osim toga, deo tog vremena proveo je u zatvorskim bolnicama specijalnog režima, u kojima se drže i na neki način leče mentalno bolesni ili neuravnoteženi kriminalci.

• Šta je najčudnije čoveku oslobođenom zatvorske kazne od 241 godine
• Oslobođen Amerikanac koji je nevin proveo 42 godine u zatvoru
• Greškom osuđeni Amerikanci posle 36 godina pušteni na slobodu
• Amerikanac oslobođen posle 28 godina robije za zločin koji nije počinio

„Skoro pa anđeo"

Javno saslušanje u slučaju Bronson trajalo je tri dana.

Trebalo je da bude završeno u petak, 10. marta, ali iza zatvorenih vrata, pošto je komisija nameravala da razgovara o nekim „poverljivim detaljima".

Međutim, prva dva dana saslušanje je bilo otvoreno za javnost.

Ovo je tek drugo suđenje u istoriji britanskog pravosuđa u kojem su novinari i javnost dobili priliku da prate saslušanja uživo, u realnom vremenu.

Prvog od tri dana zatvorenik je rekao da je sada „skoro pa anđeo" u poređenju sa onim što je bio ranije, nazvao je sebe „penzionisanim zatvorskim aktivistom" i obećao da više neće praviti probleme.

Na pitanje zašto je promenio prezime iz Bronson u Salvador, on je odgovorio da je „Bronson bio gadno kopile".

Ovako je obrazlažio iskaz: „Nisam bio baš dobra osoba, čak se ni meni samom nije dopao Bronson. Salvador je svetski čovek. Sada imam mir u duši."

U stvari, nije tako lako razumeti da li se Bronson kaje ili ne.

Prema njegovim sopstvenim rečima, nije baš oduševljen činjenicom da je u različito vreme držao ukupno 11 ljudi kao taoce, ali se toga i ne stidi.

„Da li mi je žao? Možda. Hoću li to ponoviti? Definitivno ne", rekao je on na saslušanju.

Priznao je i da se prema nastavniku likovnog nije ponašao baš humano, stavljajući mu omču oko vrata i defilujući s njim po zatvorskom hodniku.

Bronson je rekao da bi, ako bude pušten, želeo da popije čaj sa Danijelsom i da ga iskreno zamoli za oproštaj.

S obzirom na traumu, malo je verovatno da će Danijels na to pristati.

„Neću više da pravim pometnju!"

Stiče se utisak da je Bronson kao glavni argument svoje odbrane odlučio da iskoristi tezu da je, u stvari, sve što je radio bilo, navodno, samo zabava, a da zaista nije imao nikakve podle namere.

Na primer, na pitanje zašto je nastavio da se nasilnički ponaša kada se već nalazio u zatvoru, odgovorio je da on, kažu, voli da „stvara pometnju kao bilo koji muškarac".

A kada su ga pitali zašto se jednom prilikom skinuo go i namazao puterom, odgovorio je: „To je bila najbolja podvala u mom životu. Ispala je prokleto sjajno!".

Danas se Bronson smatra zatvorenikom srednjeg rizika za čuvare i druge osuđenike, ali se i dalje nalazi u zatvoru sa strogim nadzorom za visokorizične kriminalce u zatvoru Vudhil, u blizini grada Milton Kejns.

To znači da u samici provodi 23 sata dnevno.

Teoretski, trebalo bi ga češće puštati, ali zatvor jednostavno nema dovoljno osoblja.

Bronson veruje da je u ovom životnom dobu, uglavnom s obzirom na njegove poodmakle godine, trebalo da bude pušten najmanje osam sati dnevno.

„Veliki rizik za društvo"

Bronsonove šanse da dobije uslovnu slobodu nisu bile velike.

Međutim, zatvorski psiholog je rekao komisiji da će njegov zloglasni pacijent kao i ranije biti opasnost za društvo, bilo da bude potpuno pušten ili prebačen u zatvor otvorenog tipa.

Najviše ga brine to što posle toliko godina zatvora, čiji je solidan deo proveo u samici, jednostavno neće moći da se nosi sa emocijama ako padne u manje surove uslove pritvora.

Istina, rekao je da je pokušavao da se nekako pripremi za moguće oslobađanje, učio je da se izbori sa panikom i radio je vežbe disanja.

Istovremeno, glavni izduvni ventil za njega bilo je crtanje, kome se u potpunosti predaje.

Bronsonova dela možda nisu velika, ali ipak su tražena.

Na primer, 2014. album sa njegovim crtežima prodat je za 30.000 funti (36.000 američkih dolara).

U stvari, njegova umetnička dela donela su zatvorenom Bronsonu manje skandaloznu slavu.

Pošto mu je molba da bude oslobođen odbijena, „Salvador Dali" će morati da nastavi da ubija vreme slikanjem.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )