Da ne budemo samo konzumenti, već i da razmišljamo

Od 17. do 30. aprila održavaju se 28. Hercegnovske aprilske pozorišne svečanosti. Producentkinja i selektorka programa Milina Kovačević za “Vijesti” govori o programu na temu “Pozorište i muzika”, finansijskoj situaciji i podršci koju festival ima, a otkriva i da su u toku i pripreme za naredno, ali i jubilarno, 30. izdanje

3560 pregleda1 komentar(a)
Milina Kovačević, Foto: Privatna arhiva

Kada se spomene riječ “haps” prve asocijacije građana Herceg Novog odavno su drugačije od onih uobičajenih.

Umjesto ograničenja, zatvaranja ili kazni, Novljani će se najčešće prvo sjetiti pozorišnog festivala duge tradicije... HAPS, odnosno Hercegnovske aprilske pozorišne svečanosti održavaju se ove godine 28. put, od 17. aprila i traju do kraja mjeseca.

foto: Promo

”Nije to veliki festival, ali nosi dobru energiju, prvenstveno zbog toga što je Hercegnovsko pozorište kao nevladina organizacija, dugo stajalo ispred tog festivala. Uvijek je drugačije kada nešto toga tipa organizuje grupa entuzijasta, što je uvijek bio slučaj sa našim pozorištem. U organizaciju festivala uključila se prije par godina i JUK Herceg Fest, čije je sjedište Dvorana Park, matična scena Hercegnovskog pozorišta i HAPS-a, pa je došlo do određene tranzicije u organizaciji”, objašnjava na početku razgovora za “Vijesti” producentkinja i selektorka programa Milina Kovačević.

Na otvaranju je, pred prepunim gledalištem, prikazana predstava “Magbet” u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Budva Grad teatra, Beogradskog dramskog pozorišta, Itaka Art Centra, Novosadskog pozorišta “Újvidéki Színházrežija”, a u adaptaciji i režije Nikite Milivojevića, dok izbor muzike i scenski pokret potpisuje Amalija Benet.

Scena iz predstave "Magbet"foto: RTHN

”Otvaranje je proteklo na najbolji način. Predstava je bila u potpunosti prikladna za početak festivala koji se bavi odnosom muzike i pozorišta. ‘Magbet’ je visokostilizovana predstava, puna simboličkih rješenja. Nije u pitanju klasično, već jedno drugačije čitanje Šekspira koje je bilo pravi izazov za publiku. HAPS godinama nudi mogućnost da publika nakon odgledane predstave ocijeni komad, a prosječna ocjena ‘Magbeta’ bila je 4,36, iako je bilo svih ocjena, od jedinice, do petice. To je veoma zadovoljavajuće, s obzirom na to da je u pitanju predstava koja ide u pravcu nekih novih tendencija u pozorištu, ne super novih, ali je ipak u pitanju komad koji je dominantno u pozorišnom jeziku snažan i autentičan. Vizuelno i muzički, predstava je fantastična, ali i izazovna za publiku”, sumira Kovačević.

Repertoar kao izazov za publikufoto: RTHN

Predstava je, kako i dolikuje, najavila interesantne i raznovrsne komade koji slijede u nastavku programa, a na temu “Pozorište i muzika”.

”Ova tema je bila zamišljena za jubilarni 25. HAPS koji je trebalo da se održi 2020. godine, ali desila se korona koja je poremetila planove. Tema je toliko potentna da smo potpuno promijenili izbor predstava, što znači da su mogućnosti koje ova tema pruža skoro neograničene. Mogu da najavim da ćemo se njome baviti i naredne godine, ali i one jubilarne kada HAPS obilježava svojih 30. izdanje. Pojasnila bih da kriterijumi ne podrazumijevaju samo muzičke komade, već i dramske predstave u kojima je muzika markantna i ima snagu u dramaturškom smislu, značajna je za atmosferu... Nekada muzički komad, nekada dramsko djelo sa muzikom kao važnim faktorom, a nekada je to i predstava sa bendom na sceni, ponekad mjuzikl, a ove godine na repertoaru imamo i prvu migrantsku operu, ‘Ex/Odus Radosti’, koja dolazi iz Slovenije...”, ističe Kovačević i dodaje da je publika sinoć vidno uživala i u predstavi "Billie Holiday" u režiji Arsena A. Ostojića i sa Ksenijom Prohaska u glavnoj ulozi.

Prohaska u predstavi "Billie Holiday"foto: RTHN

Tematizovanje HAPS-a, koji je revijalni festival, predstavlja i korak u pravcu razvoja publike, naglašava selektorka.

”Herceg Novi ima redovnu ponudu pozorišnih programa, ali festival je mjesto gdje se program mora (is)profilisati da bi se publika podstakla na razmišljanje. Sve treba da bude dobro osmišljeno, a ne stvar slučajnog izbora, pa treba zajedno sa publikom ići ka tom određenom pravcu. Smatram da je dobro razmišljati o publici, razvoju publike, ali i pozorišnoj kulturi u Crnoj Gori i jednom gradu. Cilj je da ne budemo samo konzumenti, već i da kao publika razmišljamo o onome što gledamo, a ovaj HAPS nudi takav doživljaj”, poručuje Kovačević.

A pažljivo osmišljeni repertoar donosi različite forme, teme, rukopise, pa i ansamble, od manje poznatih, do onih renomiranih... Pored toga, bogat prateći program znači interakciju sa publikom svih dobi.

Ex/Odus radostifoto: Printscreen / Katalog HAPS-a

”Kada su u pitanju programi za mlade, HAPS oduvijek ima sekciju HAPSić, odnosno programe za djecu. Ovoga puta na repertoaru je ‘Zvukolika šuma’ kao interaktivna predstava koja upoznaje djecu od tri do deset godina sa osnovnim pojmovima ritma i muzike. Osim u redovnom programu HAPS-a, predstava će biti odigrana i u hercegnovskim vrtićima, a gostovaće i u Tivtu. Predstava je specifična i po tome što, malo pomalo, publika postaje orkestar koji zaokružuje ‘Zvukoliku šumu’. To nam je značajan segment, jer publiku gradimo godinama, pa smo fokusirani i na najmlađe”, istakla je Kovačević.

Ona je dodala i da će rediteljka predstave, glumica i dramski pedagog Svetlana Patafta održati i radionicu “Porodično razigravanje”.

"Zvukolika šuma"foto: Printscreen / Katalog HAPS-a

”Imamo jedan dio programa koji ćemo posebno preporučiti mladoj publici. Po mom mišljenju su sve predstave interesantne za srednjoškolce, ali posebno preporučujemo komad ‘Noć sa Aleksom’ Hrvatskog narodnog kazališta iz Mostara, a čija je tema (Aleksa) Šantić, ali na jedan drugačiji način. Tu je i rokenrol kabare, koncert-predstava sa Bodom Ninkovićem i OPS bendom, koja se zove ‘Mala prodavnica delikatesa’. Obje su specifične forme, jedna predstavlja moderno čitanje klasično napisanog novog dramskog teksta, a druga je zapravo koncert koji ponekad prelazi u teatar. Osim toga, imamo i svirke koje realizujemo u saradnji sa lokalima u Herceg Novom, pa jednu disko žurku u stilu 70-ih, 80-ih, 90-ih godina prošlog vijeka... Nudimo dosta sadržaja za sve koji hoće da se uHAPSe”, poručuje Kovačević.

foto: Printscreen / Katalog HAPS-a

Ona ističe da je disko žurka zapravo sadržaj koji su dodali na zahtjev publike, i to putem komentara na nekoj od objava na društvenim mrežama.

”Ključna ličnost koja je bila organizator te žurke ranije i DJ na tom programu tokom niza godina, jeste Pero Dubanek čovjek na čijem je entuzijazmu počivalo Hercegnovsko pozorište ogroman period. On nažalost više nije sa nama, ali dobre prakse HAPS-a i ta posebna atmosfera nastavljaju da žive, pa će taj program biti priređen kao omaž njemu”, kaže Kovačević i najavljuje Disko žurku za sjutra od 21 čas.

foto: Promo

Ovogodišnji program će zatvoriti hercegnovski mjuzikl - “San o Boki” koji je prošle godine publika ocijenila najvišom ocjenom.

”I to zasluženo, jer je u pitanju herojski poduhvat NVO Bruna, koja je sakupila profesionalce, kao i dugogodišnje dramske amatere Hercegnovskog pozorišta, muzičare, pjevače, plesače i nove ljude na seni i iza nje. Svi oni su napravili predstavu koja je osam puta izvedena u Herceg Novom, pred punom salom, a ima i niz gostovanja za sobom, od kojih je najznačajnije u Pozorištu na Terazijama. Komad donosi jedinstvenu atmosferu, budi dobru energiju i publika uvijek i svuda fenomenalno reaguje, a posveta je Herceg Novom”, kaže Kovačević.

Sa vizijom o budućnosti, Kovačević dodaje da već razmišljaju i o narednim izdanjima i otkriva da je u pripremi svojevrstan spektakl...

”Imamo u planu da publici prikažemo nešto što smatramo izuzetnim i za šta će nam biti potrebna veća finansijska podrška, a institucijama podrške poručujemo da je blagovremenost podrške ključna”, naglašava ona. Nada se i da će tokom narednih par godina uspjeh HAPS-a voditi i ka osnivanju pozorišne kuće u Herceg Novom.

”Očekujem da poslije 30. aprila i svih predstava refleksije publike budu pokazatelj našeg dostignuća na ovom i smjernice za naredna izdanja HAPS-a. Nadam se da će ovako profilisan HAPS biti i podsticaj za osnivanje institucije pozorišta u Herceg Novom, jer Hercegnovsko pozorište djeluje kao NVO i ima značajne predstave konkuretne i profesionalnim scenama. Mislim da bi u narednih par godina trebalo da se desi nešto i na tom polju, jer iz mnogo dobrih rezultata nešto mora da se izrodi”, zaključuje ona.

Nema pozorišta koje se bavi muzičko-scenskim djelima

Na pitanje ima li u Crnoj Gori pozorišnih komada koji bi odgovorili na temu “Pozorište i muzika” s obzirom na kompletnu pozorišnu scenu, Kovačević odgovara da je u ovogodišnjoj selekciji HAPS-a uz hercegnovski “San o Boki”, jedina predstava sa koproducentom iz Crne Gore “Magbet”, ali poziva kolege da ponude predloge za naredna izdanja.

”U Crnoj Gori nema pozorišta koje se specifično bavi muzičko-scenskim djelima, ali to ne znači da nema dobrih dramskih predstava sa dobrom muzikom i autorima... Takođe, neke predstave koje su možda bile interesantne u ovom pogledu, već su odigrane u Herceg Novom. S obzirom na to da smo već oglasili da će se festival i narednih godina baviti ovom temom, očekujemo i predloge crnogorskih pozorišnih producenata o tome koje predstave mogu zadovoljiti ovaj istraživački poriv”, poručuje ona.

Rezultati konkursa kasne, odustali od dijela programa

Kada je finansijska podrška u pitanju, Milina Kovačević ističe da HAPS ima podršku od Opštine Herceg Novi koja ne izostaje nijedne godine. Ona podsjeća i da se festival dešava između Praznika mimoze i niza ljetnjih festivala, što je značajno za turizam.

”Ipak, nerijetko kasne odgovori na konkurse za koje apliciramo, što je otežavajuća okolnost, ali se i sada nadamo podršci Ministarstva kulture i medija Crne Gore, a odluka o tome bi trebalo da dođe po okončanju festivala”, kaže ona.

Kovačević dodaje i da su od jednog dijela programa ove godine odustali, djelimično i zbog finansijske situacije. Jedna od predstava mogla bi da bude izvedena tokom ljeta, kao ekstenzija festivala.

”Nadamo se većoj podršci za naredna dva HAPS-a, jer pozivanje velikih ansambala, značajnih pozorišta iz regiona koji u svom repertoaru imaju velike muzičko-scenske komade kao što su mjuzikli, baleti, opera zahtijeva još veće ulaganje grada, ali i blagovremenu podršku države. Ako dobijemo podršku na vrijeme, ali i u odgovarajućem iznosu, onda možemo da izvučemo maksimum iz onoga što želimo da ponudimo publici kada programiramo festival”, jasna je Kovačević.