Mentalno zdravlje: Da li je u zdravom tijelu zaista i zdrav duh
Nedavna studija u kojoj je učestvovalo od 1,2 miliona ljudi sugeriše da su određene aktivnosti u velikoj mjeri poboljšale mentalno zdravlje učesnika, a otkrila je i koliko dugo treba da se ove aktivnosti obavljaju da bi se ostvarile maksimalne koristi
Vežbanje ima mnogo pozitivnih efekata na telo, od hemikalija za dobro „ushićenje trkača" do poboljšanja izdržljivosti i snage. Ali može da ima i ogroman uticaj na mentalno zdravlje.
Nedavna studija u kojoj je učestvovalo od 1,2 miliona ljudi sugeriše da su određene aktivnosti u velikoj meri poboljšale mentalno zdravlje učesnika, a otkrila je i koliko dugo treba da se ove aktivnosti obavljaju da bi se ostvarile maksimalne koristi.
Studija je otkrila i nešto što bi moglo da iznenadi prijatelje u teretani - da previše vežbanja može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje.
Inspirisan Trudi se ili odustani, emisijom koja se bavi upotrebom snage fitnesa za prevazilaženje granica u životima takmičara, BBC je razgovarao sa naučnikom, lekarom i elitnim sportistom o vezi zdravog tela i zdravog duha.
- Trčanjem protiv depresije
- Kad je idealno doba dana za trening za žene i muškarce
- Mogu li fitnes aplikacije da budu jednako efikasne kao lični trener
Vežbanje može da poboljša vaše mentalno zdravlje - do određene tačke
Studija objavljena u časopisu za mentalno zdravlje The Lancet Psychiatry 2018. koristila je podatke od 1,2 miliona ljudi o njihovim navikama u vežbanju i mentalnom zdravlju.
Ljudi koji su svakodnevno vežbali od trideset minuta do sat vremena prijavili su najbolje rezultate, sa dva dana manjeg mentalnog zdravlja mesečno u poređenju sa onima koji nisu vežbali.
Adam Čekrud, jedan od autora studije, kaže:
„Plan vežbanja koji je povezan sa najboljim mentalnim zdravljem bio bi timski sport ili vožnja bicikla tri ili četiri puta nedeljno, u trajanju od 45 minuta."
Ali bilo je i dobrih vesti za ljude koji još nisu spremni da krenu na fudbalski teren.
„Postojao je jasan efekat sveukupno", kaže Adam, „da je bavljenje bilo kakvom vrstom vežbe očigledno bolje nego ne raditi nikakvu vežbu, čak i ako su to samo kućni poslovi ili šetnja."
U razgovoru za BBC, olimpijski gimnastičar Nil Vilson govorio je o tome kako mu je fitnes pomogao u borbi sa mentalnim zdravljem.
Zbog povrede vrata nije mogao da trenira tokom 2019. godine, što je, kako kaže, dovelo do „spiralizacije" (pada) njegovog mentalnog zdravlja.
Sada je zagovornik moći fitnesa koji menja život.
Kada vežbate, kaže, „osećate se bolje".
„Osećate više samopoštovanja, čak i ako ste na najmračnijim mestima. Kretanje tela oslobađa hemikalije u mozgu i osećate se bolje i želite više od sebe."
- Vežbanje vikendom bi moglo biti dovoljno da ostanemo u formi
- Kako je Jozef Pilates stvorio vežbe inspirisan mačkama i bebama
- Nosiš tele, apstiniraš od seksa - ovako su trenirali drevni grčki olimpijci
„Primećujemo da je sve više ljudi zavisno od vežbanja"
Previše vežbanja, međutim, imalo je suprotan rezultat.
Oni koji su prijavili da vežbaju više od tri sata dnevno - prijavili su lošije mentalno zdravlje od onih koji uopšte nisu vežbali.
To je nešto što je Adam video kao predsednik pružaoca usluga za mentalno zdravlje Spring Health.
„Oko trećine ljudi koje pregledamo pokazuju znake problema sa ishranom ili sa fizičkim izgledom."
„Kada pogledate nekoga ko možda vežba tri puta dnevno, neumorno težeći određenoj telesnoj građi, možda je upravo uzrok tome loše mentalno zdravlje."
Di Džonson, psihoterapeutkinja u bolnici u Čelmsfordu, leči pacijente sa znacima zavisnosti od vežbanja.
„Kao i kod svake zavisnosti", kaže ona, „radi se o nemogućnosti prestanka, uprkos logičkim ili emocionalno inteligentnim razlozima zašto".
„Pritisak fizičkog izgleda je izuzetno rasprostranjen", dodaje ona, „tako da vidimo da sve više ljudi ima zavisnost od vežbanja kao deo destruktivnog ponašanja i delovanja niske sopstvene vrednosti."
„Osuda i strah od odbijanja, neprihvatanja ili uklapanja, pritisak da se deli na društvenim mrežama, kada, recimo, posećujete teretanu ili radite rutinu vežbanja, doprinose kompulzivnom ponašanju."
Za one koji misle da su možda zavisni od vežbanja, Di preporučuje druge strategije mentalnog zdravlja:
„Fizička spremnost je neophodna za naše fizičko i mentalno zdravlje, tako da apstinencija nije uobičajeno rešenje."
„Radi se o tome da budemo iskreni prema tome šta se zaista dešava. Razgovarajte sa terapeutom - šta je to u osnovi?
„Vodite iskren dnevnik da biste pratili koliko zaista radite (poput 'malih varki' kao što je izvođenje čučnjeva prilikom pranja zuba).
„To pomaže da se razbije poricanje i minimizira ono što radite."
Za većinu ljudi, međutim, koristi redovnog umerenog vežbanja za mentalno zdravlje daleko nadmašuju rizike od zavisnosti.
Ovo je svakako slučaj za neke od Trudi se ili odustani ratnika, koji su govorili o tome kako im je fitnes pomogao u sopstvenim borbama za mentalno zdravlje.
U podkastu Budi više od ratnika (koji se sada emituje na BBC Saunds), vozačica boba i bacačica kugle Adel Nikol je rekla:
„Fitnes je u velikoj meri pomogao mojoj anksioznosti. Ako se probudim i osećam anksioznost, idem u teretanu".
„Malo se oslobodim stresa, a pomaže mi i za socijalnu anksioznost jer sam u blizini drugih ljudi."
Takmičari Trudi se ili odustani govorili su i o ogromnom uticaju koji je njihov režim fitnesa imao na njihove živote.
Takmičar Dilan Spol je za BBC rekao:
„Fitnes je sada moj život. Upravo sam saznao koliko pomaže mom mentalnom zdravlju i čini da se osećam da kontrolišem moj život."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )