Novi lijek za trećinu usporava razvoj Alchajmerove bolesti

Stručnjaci kažu da smo sada „na vrhuncu" da ljekovi budu odobreni za upotrebu, što se do skora smatralo „nemogućim"

7547 pregleda2 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Možda smo zakoračili u doba tretmana Alchajmerove bolesti jer je već drugi lek u poslednjih godinu dana pokazao da utiče na usporavanje ovog oboljenja.

Stručnjaci kažu da smo sada „na vrhuncu" da lekovi budu odobreni za upotrebu, što se do skora smatralo „nemogućim."

Farmaceutska kompanije Eli Lili saopštila je da lek koji proizvodi, donanemab, usporava razvoj Alchajmerove bolesti za trećinu.

Međutim, dvoje dobrovoljaca koji su primali lek, a možda i treći, preminuli su od opasnog oticanja mozga.

Lepljiva masa

Donanemab dejstvuje na istom principu kao i lekanemab, lek koji je dospeo na naslovnice kada je dokazano da usporava bolest.

Oba leka su zasnovana na antitelima poput onih koji telo pravi da bi napalo viruse. Ali ova antitela su osmišljena da očiste lepljivu masu iz mozga, nazvanu beta amiloid.

Amiloidi se skupljaju u prostorima između moždanih ćelija, praveći prepoznatljive plake, jedne od karakteristika Alchajmerove bolesti.

„Decenijska borba za pronalaženje tretmana koji će promeniti Alchajmerovu bolest se menja", rekla je doktorka Ket Mameri koja vodi kliniku za kognitivne poremećaje u britanskoj Nacionalnoj bolnici za neurologiju i neurohirurgiju."

„Zakoračili smo u doba modifikacije bolesti, i zaista možemo da se nadamo da ćemo moći da održimo stanje obolelima od Alchajmera dugoročnim tretiranjem bolesti, a ne samo palijativnom negom i podrškom."

Detalji probnog istraživanja kompanije Eli Lil tek treba da budu objavljeni u potpunosti, ali su objavljeni ključni detalji:

  • Istraživanje je obuhvatilo 1.734 pacijenata u najranijoj fazi Alchajmera
  • Donanemab je davan mesečno, kroz infuziju, sve dok prepoznatljive plake u mozgu nisu nestale.
  • Brzina napredovanja bolesti je usporena za ukupno oko 29 odsto - i 35 odsto u grupi pacijenata za koje su istraživači smatrali da će bolje reagovati.
  • Oni koji su dobijali lek su vodili život sličniji onom pre oboljevanja, na primer, razgovarali su o aktuelnim događajima, vozili automobil ili uživali u hobijima.

Međutim, oticanje mozga je uočeno kao kontraindikacija kod trećine pacijenata.

Uglavnom je bilo blago ili asimptomatično, iako je zabeleženo na snimcima skenerom, ali je kod 1.6 odsto pacijenata došlo do opasnog oticanja mozga, a dva smrtna slučaja su direktno pripisana ovom procesu. I treći dobrovoljac u istraživanju je preminuo od posledica oticanja mozga.

„Ohrabreni smo potencijalnim kliničkim koristima koje bi donanemab mogao da donese iako, poput mnogih drugih efikasnih tretmana za oslabljujuće i fatalne bolesti, postoje rizici koji mogu da budu ozbljni i ugroze život", rekao je doktor Mark Mintun, potpredsednik kompanije Eli Lili za neuronaučna istraživanja i razvoj.

Kompanija je saopštila da će proces odobravanja leka za korišćenje u bolnicama početi za nekoliko meseci.

Doktorka Liz Kotard sa Univerziteta u Bristolu kaže da postoje „značajni sporedni efekti", te da nedostaju dugoročni podaci, ali da bi lek mogao da „pomogne ljudima obolelim od Alchajmera da žive duže."

'Mislili smo da je nemoguće'

Pojava dva leka koji mogu da uspore bolest ciljajući amiloide u mozgu ubedila je naučnike da su na pravo putu posle decenija neuspeha i razočarenja.

„To bi trebalo da rasprši preostale sumnje o ovakvom pristupu", rekao je profesor Džon Hardi iz britanskog Instituta za istraživanje demencije.

Hardi, čiji je rad doveo do ideje o usredsređivanju na amiloid pre 30 godina, rekao je da je „postojanje dva leka sjajno za konkurenciju."

Doktorka Suzan Kolhas iz britanskog Udruženja za istraživanje Alchajmera, rekla je da je nauka sada „na korak od prve generacije tretmana za Alchajmerovu bolest."

„Tako nešto nije moglo ni da se zamisli pre samo deset godina", rekla je ona.

Međutim, čini se da oba leka deluju samo u najranijim fazama bolesti, pre nego što mozak bude previše uništen.

Ako budu odobrena u Velikoj Britaniji, ipak će biti potrebno još revolucionarnih poteza u načinu na koji se dijagnostikuje ova bolest da bi zaista došlo do promene.

Samo jedan do dva odsto ljudi se podvrgava skeniranju mozga ili analizi kičmene moždine da bi se utvrdilo da li zaista boluju od Alchajmera ili nekog drugog oblika demencije za koje ovaj lek ne bi bio od koristi.

Državno zdravstvo u zemljama širom sveta takođe bi moralo da proceni da li može da ih priušti.

Doza lekanemaba za jednu osobu godišnje košta oko 23.000 evra.

Pratite Džejmsa na Tviteru

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk