First Republic banka još jedna žrtva finansijske krize

Kao što sam pisao pre par nedelja ne vidi se kraj bankarske krize u SAD. Iako nas ubeđuju sa raznih adresa da je situacija stabilizovana jasno je da su mnoge banke u problemu. Poslednja žrtva je First Republic banka koju preuzima država. Tokom pretprošlog vikenda je održana aukcija na kojoj je pobedila moja matična kuća JP Morgan. Svi depoziti prelaze u veliku banku kao i kapital propale bankarske institucije.

Kao i propala Silicon Valley banka (SVB), i poslednja žrtva je bazirana u Kaliforniji. Njene klijente uglavnom čine bogate porodice sa Zapadne obale Amerike. Banka im je nudila niske kamatne stope za njihove velelepne nekretnine, a zauzvrat su klijenti držali visoke keš balanse na svojim računima. Osiguranje u SAD ide do $250.000 dolara po deponentnu, po banci, tako da su milioneri pre par meseci krenuli da prebacuju novac u druge finansijske institucije. Tromesečni izveštaj koji je banka predstavila 24. aprila pokazuje da su klijenti povukli preko $100 milijardi iz First Republic banke u poslednja tri meseca.

Pored pomoći koju je banka primila prošlog meseca u obliku dodatnih depozita drugih banaka, pomoći nije bilo. JP Morgan će preuzeti ostalih $92 milijarde u depozitima. Takođe preuzima oko $173 milijarde u izdatim kreditima kao i $30 milijardi u raznim obveznicama. The Federal Deposit Insurance Corporation (FDIC), institucija zadužena za osiguranje depozita, preuzima gubitke na komercijalnim kreditima i hipotekama. Takođe izdaje kreditnu liniju JP Morganu od $50 milijardi. Tranzakcija je odlična za vlasnike akcija JP Morgana i dodaće oko pola milijarde profita na godišnjem nivou.

FDIC će izgubiti oko $13 milijardi, što je manje od dvadeset koliko su izgubili zbog propasti SVB. Po mojoj proceni još 180 banaka je u opasnosti od ovakve sudbine. I First Republic banka je po veličini imala oko $229 milijardi u kapitalu, što je nije klasifikovalo kao veliku banku. Sve velike banke u SAD prolaze dodatne stres testove dizajnirane da izbegnu ovakve situacije. Dodd-Frank zakon, donešen nakon velike finansijske krize 2008. godine je primorao velike banke na stroge regulatorne propise. Taj akt se menja 2018. godine na insistiranje Donalda Trumpa pa se definicija velike banke menja sa $50 milijardi u kapitalu na $250 milijardi. Podsećam da se i SVB provukao ispod ovog radara sa kapitalom od $209 milijardi. Izbegli su regulativu i to su platili bankrotom.

Američki Trezor je objavio sledeće saopštenje: “The banking system remains sound and resilient, and Americans should feel confident in the safety of their deposits and the ability of the banking system to fulfill its essential function of providing credit to businesses and families.” Ovakve objave ne znače ništa bez jasnih koraka šta dalje. Dodd-Frank zakon traži dalje amandmane kako bi se što više banaka podvrglo strogim stres-testovima. Učestvovao sam u ovim procesima i oni su zahtevni i traju danima, što mnogim institucijama predstavlja dodatni trošak. Bankari se često ponašaju kao da su regulativna tela tu da unište njihov biznis, a ne da osiguraju neometan i siguran rad finansijskih institucija.

Pad indeksa regionalnih banaka u SAD ilustruje brigu investitora o finansijskom zdravlju ovih institucija. Mnoge su izložene kreditima izdatim za razvoj kancelarijskog i drugih komercijalnih nekretnina. Pad vrednosti tih projekata dovodi u pitanje finansijsku strukturu čiji su nosioci regionalne banke.

Inflacija i dalje divlja širom planete i ona je glavni uzrok nestabilnosti finansijskih sistema. Dok se taj uzrok ne eliminiše u potpunosti nema mira u finansijama. U ovakvom okruženju bitno je utegnuti regulativu i obezbediti siguran san svim deponentima. Nažalost, videćemo još banaka slične veličine koje će otići pod led. Grafikon ilustruje još nekoliko banaka koje se suočavaju sa povlačenjem novca sa računa. Pacwest je verovatno sledeća u nizu s obzirom da je skoro pola novca povučeno sa računa u poslednjem kvartalu. Kriza nije sanirana, ona tek kreće.

(fejsbucenje.com)

( Vladimir Đukanović )