Kad skeniranjem pratimo kako tijelo stari bolje razumijemo nastanak bolesti

Proučavanjem načina na koje tijela stare, studija koja je u toku bi mogla da pomogne da se predvide osobe sklonije obolijevanju od demencije ili različitih tipova kancera

5441 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

U toku je najveći svetski projekat snimanja ljudi u okviru koga će se mozak i telo 60.000 britanskih dobrovoljaca ponovo skenirati kako bi se otkrili novi načini za lečenje i sprečavanje bolesti.

Proučavanjem načina na koje tela stare, studija bi mogla da pomogne da se predvide osobe sklonije obolevanju od demencije ili različitih tipova kancera.

Studija je već dovela do genetskih testiranja ljudi rođenih sa povećanim rizikom od koronarnih srčanih bolesti.

Bio sam prvi dobrovoljac koji je skeniran pre devet godina i vratio sam se po još.

Po drugi put će se analizirati sve, od mog mozga, srca i očiju do gustine kostiju.

Kao i ja, svi dobrovoljci su deo Britanske Biobanke, a istraživači iz više od 90 zemalja koriste ovu bazu podataka za zdravstvene studije.

Činjenica da imate dva seta izuzetno detaljnih MRI snimaka i snimaka gustine kostiju, načinjenih sa nekoliko godina razmaka, moglo bi da otvori nove mogućnosti za prepoznavanje i sprečavanje bolesti kao što su demencija, rak i srčane bolesti.

Glavna naučnica Naomi Alen rekla je za BBC: „Naučnici će moći da proučavaju promene u našim organima kako starimo, što će pomoći da se razviju biomarkeri za bolesti, moguće mnogo godina pre kliničke dijagnoze i simptoma."

BBC

Biće i mnogih drugih potencijalnih koristi od ovog istraživanja.

Ono bi moglo da pokaže ko će najbolje reagovati na lečenje i zašto deluje da su neki ljudi mnogo otporniji na određene bolesti od nekih drugih, rekao mi je profesor Pol Metjuz, šef katedre za istraživanje demencije na Imperijalnom koledžu u Londonu i predsednik Radne grupe za snimanje u Britanskoj Biobanci.

Šta je Britanska Biobanka?

Prvi put pokrenuta 2006. godine, Britanska Biobanka zacrtala je cilj da postane najiscrpnija studija o zdravlju u zemlji.

Angažovala je pola miliona odraslih, među kojima sam bio i ja, da se podvrgnu zdravstvenim pregledima, odgovaraju na pitanja o zdravlju i načinu života, i doniraju genetske uzorke, kako bi se pohranili i proučavali decenijama.

Svim učesnicima je sekvenciran njihov genom - njihova čitava DNK.

Deo projekta sa snimanjem započeo je 2014. godine i podrazumeva detaljno skeniranje mozga i ostatka tela.

Svi sakupljeni podaci su anonimni i obično nema povratne informacije za učesnike.

Kakvu onda korist od toga imaju oni, a kakvu ja?

Merien Kiling (67) je to najbolje sažela ovako: „Deo se krije u altruizmu, to je pomalo kao kad ste dobrovoljni davalac krvi, radite to za svoju braću i sestre ljude."

Koleginica dobrovoljka Meri Vilson (81) istakla je sličnu poentu: „Pomoći će budućim generacijama i pomoći će zdravstvenoj službi. Što duže uspete da ostanete zdravi, to će bolje biti."

Postoje i druge biomedicinske baze podataka, ali one su ili manje ili se ne vode toliko dugo kao Britanska Biobanka.

Ona već uspeva da bude od pomoći po svetsku medicinu.

Objavljeno je više od 7.000 stručno odobrenih studija, skoro trećina samo prošle godine, pokazavši koliko se njena naučna vrednost vremenom povećava.

Istraživači su 2018. godine osmislili genetski test za prepoznavanje ljudi rođenih sa povećanim rizikom od koronarnih srčanih bolesti analiziranjem genomskih podataka iz Britanke Biobanke.

„Ako kombinujte sve vaše genetske varijacije u čitavom vašem genomu, svaka varijacija za sebe ima mali efekat, ali kad se uzmu sve zajedno, vidite da neki pojedinci imaju prilično visok genetski rizik od dobijanja srčane bolesti ili različitih oblika kancera, što naprosto ranije nismo mogli unapred da znamo", kaže profesorka Alen.

Profesor Pol Eliot, epidemiolog iz Škole javnog zdravlja sa Imperijalnog koledža u Londonu, rekao je da ogromne količine skenova dobrovoljaca mogu da poboljšaju razumevanje kako naši geni i naše okruženje utiču na rizik od bolesti.

„To se nadovezuje na sposobnost NHS-a da prati ljude kroz sve njihove medicinske kartone, uz njihovo odobrenje, i preeminentan je primer koristi koju imamo od javno finansiranih istraživanja", kaže on.

On kaže da je Britanska Biobanka postala „zlatni standard" u svetu za ovu vrstu studija.

Projekat finansiraju Medicinski istraživački savet, trust Velkam, Britanska fondacija za srce i Britanska platforma za borbu protiv demencije.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk