Zašto naučnici sve češće pribjegavaju direktnim akcijama „van laboratorije, direktno na ulicu"

Epidemiološkinja sa više od 20 godina iskustva, učestvovala je u nekoliko klimatskih protesta. Posle blokade puta u Minhenu u oktobru prošle godine, bila je uhapšena i optužena za prisilno sprečavanje kretanja automobila na putevima i ometanje normalnog odvijanja saobraćaja

7512 pregleda0 komentar(a)
Foto: Scientist Rebellion
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Sve veći broj naučnika iz svih delova sveta pribegava direktnoj akciji, kao što je vezivanje za javne objekte i blokiranje puteva, iz protesta zbog onoga što nazivaju odsustvom rešavanja klimatskog vanrednog stanja.

Oni tvrde da se poruke o klimatskoj krizi više ne mogu svoditi na naučne publikacije, zato što je „kuća u plamenu".

Ali ima naučnika koji veruju da, pre ukazivanja na zabrinutost zbog klimatske krize putem protesta, oni moraju da rade više na pronalaženju naučnih rešenja.

„Pobuna naučnika", međunarodna naučnička mreža, organizuje proteste i direktnu akciju u nekoliko zemalja više od poslednjih godinu dana.

Ona kaže da je broj njihovih učesnika premašio 2.000.

„Sramota me je klimatske nepravde, a ne hapšenja"

Jedna takva naučnica je Kornelija Hat iz Nemačke.

Epidemiološkinja sa više od 20 godina iskustva, učestvovala je u nekoliko klimatskih protesta.

Posle blokade puta u Minhenu u oktobru prošle godine, bila je uhapšena i optužena za prisilno sprečavanje kretanja automobila na putevima i ometanje normalnog odvijanja saobraćaja.

Sudski proces je u toku, ali Hat kaže da je čvrsto rešena da nastavi.

„Nauka nudi rešenja za zaustavljanje klimatskog sloma, ali naša vlada ih ne usvaja i to je razlog zašto moramo da je prozivamo - sa ulice."

Sledeća klimatska konferencija Ujedinjenih nacija - COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - trebalo bi da izvrši prvi globalni pregled napretka svake pojedinačne zemlje u klimatskim ciljevima dogovorenim na velikoj međunarodnoj konferenciji u Parizu 2015. godine.

Sporazum želi da zadrži rast prosečne globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period i teži ka 1,5 stepeni koje naučnici ističu da je mnogo bezbedniji prag.

Da bi to postigao, svet mora do 2030. godine da smanji emisije ugljenika za 43 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Jordan Andres Cruz

Ali poslednja procena UN-a iz prošle godine pokazala je da se u svetu povećava emisija ugljenika za 11 odsto u odnosu na nivo iz 2010. umesto da se smanji.

Hat kaže da postoje još i veći rizici za globalni jug.

„Ljudi koji tamo žive doprineli su mnogo manje emisiji gasova efekta staklene bašte, ali su zato značajno ugroženiji od njihovog uticaja nego što smo mi u Nemačkoj i ja osećam sramotu zbog te klimatske nepravde."

Javna akcija ili publikacija?

Neki naučnici tvrde da su ljudi savršeno svesni klimatske krize i da im nisu potrebni protesti naučnika da bi razumeli ozbiljnost situacije.

Jedna od njih je Džesika Džuel, vanredna profesorka sa Univerziteta Čalmers, koja misli da bi protestovanje moglo da naškodi kredibilitetu naučnika.

„Uloga naučnika je da nezavisno procenjuju rizike i opcije, a ovo je posebno važno kad se ima u vidu da svaka klimatska opcija, uključujući odsustvo delovanja, ima dobitnike i gubitnike. Da bi zaštitili vlastiti kredibilitet, naučnici moraju da izbegavaju služenje konkretnim političkim akterima u ovoj raspravi", kaže ona.

„Činjenica da se suočavamo sa krizom zapravo čini još važnijim da više poradimo na naučnom aspektu kako bismo ovo rešili."

Drugi klimatski naučnik Zik Hausfader tvitovao je prošle godine: „Navikao sam na luckaste i zabludele pokušaje da se okrive klimatske naučnici za to što društvo nije efikasno izašlo na kraj sa klimatskim promenama.

„Ali predlagati da je rešenje da klimatski naučnici štrajkuju i prestaju da se bave naukom je supernova gluposti."

Renovate Switzerland

Anketa Svetskog servisa BBC-ja u 31 zemlji 2021. godine pokazala je da u proseku 56 odsto ljudi želi da njihova vlada što pre odredi strože ciljeve za rešavanje problema klimatskih promena.

Još 36 odsto njih želi da njihova vlada zauzme umereniji pristup i podrži postepeno delovanje.

„Dosta je bilo klimatske nauke"

Naučnici koji pribegavaju protestima tvrde da je u poslednje četiri decenije urađeno dovoljno istraživanja.

Oni kažu da su rešenja već predstavljena u šest izveštaja IPCC-a, ali da vlade ništa ne preduzimaju na osnovu tih dokaza.

Profesorka Džulija Stajnberger, koja se suočila sa hapšenjem i suđenjem zbog klimatskih protesta, bila je vodeća autorka izveštaja IPCC-a objavljenog prošle godine.

„Kad je objavljen, odgovarala sam na medijske zahteve u narednih nekoliko dana, što je za posledicu imalo 42 članka u medijima.

„Šest meseci kasnije, sedela sam iz protesta na švajcarskom autoputu možda 20 minuta i ja još uvek dobijam medijsku pažnju zbog te jedne akcije.

„Dakle, u pogledu medijskog uticaja i zadržavanja pažnje na hitnosti teme klimatske krize, nekoliko minuta provedenih na autoputu imali su mnogo više efekta nego godine i godine mog rada na izveštaju IPCC-a."

„Kad naučnici nešto preduzmu, ljudi obrate pažnju"

Pre nego što iznesu procene, naučnici IPCC-a provedu dane i dane na sastancima iza zatvorenih vrata sa političarima i predstavnicima vlada koji učestvuju u klimatskom procesu UN-a, kako bi se složili oko sadržaja izveštaja.

Rouz Abramof, naučnica o Zemlji iz SAD veruje da je, uprkos svim naporima naučnika, jedva došlo do bilo kakve promene politike među vladama uglavnom zbog lobista fosilnih goriva i poljoprivrednog biznisa koji još uvek imaju veliki uticaj na kreiranje politike zemalja.

Do pre dve godine, Abramof je obično stajala mirno na otapajućem permafrostu na Aljasci i merila koliko se gasova efekta staklene bašte emituje u atmosferu, praveći simulacije koliko će otopljavanje povećati emisije ugljenika iz zemlje.

„Nisam videla realističan način da moje istraživanje promeni politiku brzinom koja je neophodna", kaže nam ona.

„I zato sam pomislila da je vreme da se isproba nešto drugačije."

Ona je uhapšena šest puta u poslednjih 12 meseci zato što je učestvovala i direktnoj akciji - poslednji put 10. maja u Masačusetsu, u SAD, gde su ona i drugi naučnici i aktivisti zauzeli odbor državnog zakonodavstva satima zahtevajući kraj ulaganja u infrastrukture fosilnih goriva.

Na sastanku Američke geofizičke unije (AGU) u decembru prošle godine, neposredno pre nego što su govornici izašli na binu, ona i klimatski naučnik NASA-e Piter Kalmus razmotali su natpis na kom je pisalo: „Iz laboratorije pravo na ulice".

„AGU nas je izbacila sa konferencije", rekla je ona.

Ali bilo je i uspeha, kaže ona.

Ona i drugi demonstranti vezali su se na više od desetine privatnih aerodromskih terminala u 13 zemalja u novembru prošle godine kako bi protestovali zbog luksuznih putovanja.

Jedan od njih je bio aerodrom Shipol u Holandiji.

Četvrtog aprila 2023. godine, aerodrom je izdao saopštenje u kom najavljuje nekoliko planova uključujući zabranu privatnih aviona.

„Shipol želi zabranu privatnih aviona i avijacije malih preduzeća, koji izazivaju neproporcionalno zvučno zagađenje i emisije ugljen dioksida po putniku", saopštio je aerodrom.

„Kad naučnici nešto preduzmu, ljudi obrate pažnju", kaže Abramof.

Džordan Andres Kruz, naučnik za ugljenik iz Ekvadora, slaže se s tim.

„Naše akcije ne samo da vrše pritisak na vlade, već i pobuđuju znatiželju javnosti, a to joj pomaže da shvati koliko je ozbiljna klimatska kriza", kaže naučnik koji je organizovao proteste u zabitim planinama Anda, baš kao i u velikim gradovima.

Jedan od njih bio je u ministarstvu za životnu sredinu u glavnom gradu Kitu prošle godine kad su on i drugi naučnici zalepili naučne radove u vezi sa klimatskim promenama na zidove i prozore vladine agencije.

„Cilj je bio da se razotkriju dvostruki aršini vlade: s jedne strane se na globalnim forumima ona predstavlja kao eko-svesna, dok istovremeno sledi cilj povećanja proizvodnje nafte u amazonskoj oblasti Ekvadora.

„Naš prozor da preduzmemo nešto u vezi sa klimom zatvara se veoma brzo i ako naučnici, koji poseduju znanje, ne uzbune obične ljude i izvrše pritisak na vlasti, ne znam ko će."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk