Šta bi predsjednički izbori u Turskoj mogli da znače za ostatak svijeta

Ako Kilidždaroglu bude izabran za predsjednika Turske, on će se usredrediti na popravljanje odnosa sa Zapadom, kaže Galip Delaj iz Četam Hausa, londonske ekspertske grupe za inostranu politiku

11201 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images

Ako aktuelni turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bude izgubio na izborima 28. maja, zemlju bi mogle da čekaju krupne promene u njenom odnosu prema zemljama širom sveta.

Pod Erdoganovim vođstvom, Turska je naljutila zapadne saveznike stvaranjem bliskih veza sa Rusijom.

On je takođe slao turske trupe u sukobe u Iraku, Siriji i Libiji.

Opozicioni kandidat Kemal Kilidždaroglu obećava da će biti više pro-zapadnjački orijentisan i da će manje intervenisati u inostranstvu.

Kako bi Turska mogla da se odnosi prema sirijskim izbeglicama?

U Turskoj živi zvanično registrovanih 3,7 miliona Sirijaca, nakon što su pobegli od građanskog rata u domovini - baš kao i izbeglice iz drugih zemalja kao što je Avganistan.

Predsednik Erdogan je rekao da Turska „ne može da se izbori" sa tim brojem.

I on i Kemal Kilidždaroglu izjavljuju da žele da „normalizuju" odnose sa Sirijom kako bi izbeglice mogle biti vraćene.

Ali to bi značilo povratak životu pod autoritarnim režimom predsednika Bašara Al Asada.

Ovog meseca su turski mediji naveli kako je Kilidždaroglu izjavio: „Vratiću sve izbeglice kući čim budem izabran kao predsednik, i tačka."

On je zapretio da će raskrstiti sporazum sa Evropskom unijom prema kom je Turska pristala da primi milione izbeglica iz Sirije, sprečivši ih da prelaze u zemlje EU i tamo traže azil.

Kilidždaroglu kaže da EU nije ispunila njen deo dogovora.

Kako bi mogli da se promene odnosi Turske sa Zapadom?

Otkako je Turska Republika osnovana 1923. godine, ona je tradicionalno bila saveznik zapadnih sila.

Turska ima jednu od najvećih vojski u NATO, odbrambenom savezu Zapada. Podnela je i zahtev za članstvo u EU.

Međutim, predsednik Erdogan redovno opisuje zapadne zemlje kao „imperijalističke" ili „nepravedne".

Getty Images

Pod njegovom vladavinom, Turska je produbila odnose sa Rusijom.

Ona je 2019. godine kupila veliki broj ruskih raketnih sistema za protivvazdušnu odbranu S-400.

Iz odmazde, SAD su Turskoj zabranile učešće u međunarodnom konzorcijumu koji radi na razvijanju borbenog lovca F-35.

Turska takođe blokira ulazak Švedske u NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu, tvrdeći da Švedska pruža utočište neprijateljima turske države.

Mahmut Serdar Alakus/Anadolu Agency/Getty Images

Ako Kilidždaroglu bude izabran za predsednika Turske, on će se usredrediti na popravljanje odnosa sa Zapadom, kaže Galip Delaj iz Četam Hausa, londonske ekspertske grupe za inostranu politiku.

„On će negovati formalnije odnose sa Zapadom. Spoljna politika će biti manje lična nego pod predsednikom Edroganom i viša diplomatska."

Kilidždaroglu kaže da će kao predsednik obnoviti zahtev Turske za ulazak u EU i osigurati da se odluke Evropskog suda za ljudska prava poštuju u Turskoj.

Ali pretnjom da će izaći iz sporazuma sa EU da Turska bude domaćin milionima sirijskih izbeglica on je pokazao da je spreman da se suoči sa zapadnim silama.

Kako bi mogla da se promeni politika Turske prema ratu u Ukrajini?

Turska se od početka rata trudi da balansira podršku Rusiju i Ukrajini.

Odbila je da uvede zapadne sankcije Rusiji, ali je prodala vojne dronove Bajraktar Ukrajini.

Turska je takođe odigrala ulogu posrednika u sporazumu koji je omogućio izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora ostatku sveta.

Ako Kilidždaroglu bude postao predsednik, on bi mogao da pruži manju podršku Rusiji, kaže Hamdulah Bajkar sa Univerzitetu u Egzeteru.

„On ne bi imao tako bliske odnose", kaže on.

„S druge strane, ne bi ni postao neprijatelj Rusije."

Kako bi mogli da se promene odnosi Turske sa zemljama Bliskog istoka?

Od 2008. godine, Turska šalje oružane snage u sukobe u Iraku, Siriji i Libiji.

U Libiji, njene snage podržavaju Vladu nacionalnog jedinstva - sa sedištem u glavnom gradu Tripoliju - protiv pobunjeničkih snaga na istoku zemlje koje predvodi general Haftar.

„Turska ima dugogodišnje poslovne interese u Libiji i želi da u zemlji zavlada mir", kaže doktorka Begum Zorlu sa Gradskog univerziteta u Londonu.

Getty Images

U Iraku i Siriji, turske snage se suprotstavljaju grupi zvanoj Jedinice za zaštitu naroda (JPG), kao i elementima Kurdistanske radničke partije (PKK), koja je zabranjena u Turskoj i mnogim drugim zemljama kao teroristička organizacija.

Turska vlada sumnja da JPG podržava PKK.

Ovo je naljutilo SAD, koja JPG doživljava kao jednog od svojih ključnih saveznika u Siriji, zato što se suprotstavlja režimu predsednika Bašara Al Aasada.

Kilidždaroglu tvrdi da bi kao predsednik vodio „neintervencionističku" spoljnu politiku.

Međutim, nejasno je da li bi povukao turske snage iz Iraka, Sirije ili Libije.

„Ima mnogo nacionalista u Kilidždarogluovoj opozicionoj koaliciji koji bi se tome usprotivili", kaže doktorka Zorlu.

Kako bi mogli da se promene odnosi Turske sa Kinom?

Odnos Turske sa Kinom vrti se oko trgovine i finansija.

Ona se pridružila kineskoj inicijativa Pojas i put kako bi ojačala trgovinske veze i uzela je kredite od Kine.

Getty Images

Kina je tokom pandemije Turskoj poslala svoje prve vakcine protiv kovida.

Erdoganova administracija je vodila računa da ne naljuti kinesku vladu i ćutala je o navodnoj represiji Kine prema Ujgurima - uprkos tome što se smatraju turkijskim narodom.

Kilidždaroglu tvrdi da će kao predsednik o ovom problemu razgovarati sa kineskom vladom.

Međutim, Bajkar kaže: „Kilidždaroglu je sada glasan po pitanju Ujgura, ali moguće je da će se stišati ako dođe na vlast."

Da li bi se promenila turska politika „meke moći" u Africi?

U poslednjih 20 godina, Turska je otvorila nove ambasade u desetinama afričkih zemalja.

Tamo je ispoljavala svoju meku moć, otvorajući škole širom kontinenta i odobravajući stipendije Afrikancima za studiranje u Turskoj.

Prodavala je afričkim vladama odbrambenu opremu kao što su dronovi.

Doktorka Zorlu kaže da je Erdoganova vlada aktivna u Africi zato što se on trudi da učvrsti status Turske kao zaštitnika siromašnih zemalja.

„Predsednik Erdogan pokušava da napravi koaliciju država koje se osećaju kao da ih je Zapad napustio", kaže ona.

Međutim, kaže ona, politika Turske prema Africi najverovatnije će ostati ista čak i ako se predsednik promeni.


Pogledajte video


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk