Kosovo i Srbija: Kada je bilo sukoba srpske zajednice sa vojnicima KFOR-a

Srbi sa sjevera Kosova ne veruju da bilo ko može da ih potpuno zaštiti u slučaju međuetničkih oružanih incidenata koji bi mogli da izbiju, podaci su istraživanja iz 2022.

5559 pregleda2 komentar(a)
Foto: REUTERS/Fatos Bytyci
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Sukob Srba i pripadnika KFOR-a, međunarodnih NATO snaga na Kosovu, poput onog ispred opštine Zvečan krajem maja u kom je povređeno više desetina ljudi, prvi je takav posle čitave decenije relativno mirnih odnosa.

„Ne sećam se kad je bilo poslednjih neprijateljstava između srpske zajednice i KFOR-a, možda u nekom početnom periodu.

„Srpska zajednica posmatra KFOR kao jednog od partnera u većini slučajeva, jer je njihov mandat utemeljen u Rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244", kaže Miodrag Marinković iz kosovske nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije, za BBC na srpskom.

KFOR predstavljaju zvanične oružane međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO alijanse.

U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 snage NATO-a su na Kosovu od 12. juna 1999. kao podrška širim međunarodnim naporima za izgradnju mira i stabilnosti u ovoj oblasti.

Napadi na trupe KFOR-a su direktan napad na NATO, ocenjuje Adrian Štuni sa holandskog Međunarodnog instituta za kontraterorizam.

„Napad srpskih demonstranata na vojnike KFOR-a je veoma ozbiljan incident kakav odavno nismo videli.

„Najmanje 30 vojnika je povređeno, uglavnom improvizovanim eksplozivnim napravama, a mirni demonstranti ne dolaze na skup naoružani takvim uređajima, što znači da su nasilni ekstremisti zainteresovani za eskalaciju situacije prodrli u masu", naveo je Štuni u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Dodaje i da stanovništvo na severu Kosova treba da se distancira od ekstremističkih pojedinaca i podrži KFOR u njihovom pronalaženju i pritvaranju.

Švedski diplomata Karl Bilt, koji je dobro upoznat sa prilikama na Balkanu, napisao je na Tviteru da su sukobi 29. maja „najgore što smo videli mnogo godina unazad" i da se krug nasilja mora što pre zaustaviti.

Prethodni sukobi

I Goran Bogdanović, nekadašnji ministar za Kosovo u Vladi Srbije, kaže da je ovo prvi sukob KFOR-a i Srba u proteklih deset godina, kao i da ih je pre 2012. bilo više.

„Sukob između KFOR-a i Srba, nažalost je jedan u nizu sukoba koji se odigrao u poslednjih 24 godine, od dolaska mirovne misije na prostor Kosova i Metohije.

„Imali smo više incidenata počev od sukoba u Severnoj Mitrovici na mostu (2000.), preko 2004, 2007. i 2008., do barikada 2011. i 2012, ali nije bilo takvog incidenta kao u Zvečanu", kaže Bogdanović za BBC na srpskom.

U međuvremenu je bilo incidenata sa kosovskim specijalnim snagama, ali se KFOR uglavnom držao po strani.

Marta 2004. desio se talas nasilja na Kosovu u kojima su povređene desetine civila i pripadnika međunarodnih organizacija, a incidenata je bilo i pred 2008. kada su vlasti u Prištini proglasile nezavisnost.

Kosovska policija je u leto 2011. preuzela kontrolu nad graničnim prelazima Jarinje i Brnjak između Kosova i Srbije, koji se nalaze na severu, što je izazvalo nezadovoljstvo u lokalnoj srpskoj zajednici i postavljanje barikada, kao i brojne incidente.

Vojnici mirovnih snaga NATO-a povređeni su na Kosovu u junu 2012. godine, kada su uklanjali barikade u Leposaviću, a tom prilikom je povređeno troje civila i dva vojnika.

Ni u jednom od ranijih sukoba nije bio toliki broj povređenih i ranjenih sa obe strane kao u ponedeljak, dodaje Bogdanović.

Više od 50 demonstranata je povređeno u ponedeljak u opštini Zvečan, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dok je KFOR saopštio da je 30 vojnika zadobilo povrede u ovim, kako su naveli, neisprovociranim incidentima.

Međunarodna mirovna misija je saopštila i da su trojica ranjeni iz vatrenog oružja, ali da povrede nisu opasne po život.

Kako Srbi doživljavaju KFOR?

Nekad se KFOR doživljavao i kao „prijateljska" misija, ističe aktivista Marinković, pozivajući se na nedavna istraživanja na severu Kosova koja pokazuju da Srbi upravo najviše veruju međunarodnim mirovnim snagama.

Srbi sa severa Kosova ne veruju da bilo ko može da ih potpuno zaštiti u slučaju međuetničkih oružanih incidenata koji bi mogli da izbiju, podaci su istraživanja rađenog 2022. povodom krize u vezi sa registarskim tablicama.

Najviše poverenja imaju u delimičnu zaštitu koju bi im pružio KFOR (42 odsto ispitanika), a mnogo manje njih takav vid pomoći očekuje od misije UN na Kosovu - UNMIK (19,33 odsto), Kosovske policije (18,66 odsto) i evropskih snaga - Euleksa (15,33 odsto).

Zato Marinković smatra da su incidenti u ponedeljak posledica situacije „koja se otrgla kontroli".

„Deluju kao proizvod situacije u kojoj je bilo mnogo napetosti, kad imate naoružane ljude s jedne strane, mesnu zajednicu s druge i KFOR između, ta situacija se ne kontroliše i mala varnica može da započne sukobe", kaže Marinković.

Bogdanović smatra da sukobi od ponedeljka, 29. maja pokazuju da je značajan deo Srba, ipak, nezadovoljan radom KFOR-a.

„Očigledno oni nisu ispunili ona očekivanja koja su Srbi imali da im obezbede mir, sigurnost i zaštite imovinu ljudi i radna mesta na kojima su radili godinama", ocenjuje Bogdanović.

GEORGI LICOVSKI/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Dodatno, kaže, otežava pogrešna percepcija među srpskim stanovništvom da se KFOR „svrstava na albansku stranu i podržava okupiranje opštinskih zgrada i štiti kosovske specijalne snage", napominje političar koji živi na severu Kosova.

„Ta percepcija se primila kod dobrog dela Srba i ulogu u tome su odigrali i mediji i političari, a KFOR ima potpuno jasan mandat i tu nema dileme.

„Ko hoće realno da sagleda situaciju to će reći, tačno se zna šta je obaveza KFOR-a, mislim da je, uz sve manjkavosti i probleme, stvarno garant mira na prostoru Kosova i štiti srpsku zajednicu", kaže Bogdanović.

Šta je KFOR?

U martu 1999. snage NATO otpočele su bombardovanje Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), posle skoro dve godine žestokih sukoba između snaga SRJ i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine označilo je kraj bombardovanja.

Reč je o vojno-tehničkom sporazumu, koji je sklopljen između KFOR-a, vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.

U skladu sa odredbama sporazuma, vojska i policija SRJ napustile su teritoriju Kosova i međunarodne snage su ih zamenile, a UN preuzeo upravljanje.

Dan kasnije, 10. juna, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244 - jedan od najčešće citiranih međunarodnih dokumenata na Balkanu.

U skladu sa odredbama tog dokumenta poslate su međunarodne snage (Kosovo Force), poznate po skraćenici KFOR, sa ciljem da obezbede mir i stabilnost, osiguraju međunarodno prisustvo i sprovedu demilitaritaciju OVK-a.

U izgradnji mirnog i stabilnog Kosova NATO sarađuje sa Ujedinjenim nacijama i Evropskom unijom i drugim međunarodnim partnerima.

Snage KFOR-a su tad imale oko 55.000 ljudi, dok sada broje skoro 3.800 vojnika, uglavnom iz zemalja članica NATO.

Posle nemira u ponedeljak, šef NATO-a Jens Stoltenberg objavio je da će na Kosovu biti raspoređeno još 700 vojnika, čime će broj biti 4.500.

Od 27 zemalja čiji su vojnici danas u ovoj mirovnoj misiji, najbrojniji su italijanski, američki i mađarski kontigent KFOR-a.

Prve četiri godine posle rata na Kosovu deo trupa su bili i ruski vojnici koji su pomagali NATO-u u mirovnim operacijama.

Pored redovnih dužnosti, ruski kontingent je bio zadužen za renoviranje i rad prištinskog aerodroma, koji je bio teško oštećen tokom sukoba.

Rusi su vodili i bolnicu koja je pružala medicinsku pomoć za oko 10.000 pacijenata, a napustili su KFOR jula 2003.

Među aktivnostima KFOR-a je i čuvanje manastira Srpske pravoslavne crkve, poput Visokih Dečana i Pećke patrijaršije.

Politika kao izlaz

Ove situacije nisu poželjne i nisu dobre, ali sa prisustvom dugih cevi u prostoru blizu škola i vrtića nije moguće nastaviti normalan život, kao što se danima događa u Zvečanu, ocenjuje Miodrag Marinković.

Protesti su počeli u petak 26. maja kada je trebalo da albanski gradonačelnici, izabrani na aprilskim izborima koje su Srbi masovno bojkotovali, uđu u zgrade opština na severu Kosova, u čemu su im pomagali pripadnici Kosovske policije u punoj opremi.

Istog dana, u petak, bilo je sukoba Srba i pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije u Zvečanu, a oni su eskalirali u ponedeljak u istom mestu, na par kilometara od Kosovske Mitrovice.

„Mislim da se u ponedeljak dogodio vrhunac sukoba i pokazalo svim stranama kakav potencijal jedna nekontrolisana situacija može da ima i da je neophodno da se stavi pod kontrolu i nađe političko rešenje", navodi Marinković.

Ako sukobi budu nastavljeni, dodatno će pogoršati bezbednosnu situaciju na severu Kosova, ocenjuje stručnjak za bezbednost Adrian Štuni.

„Imajući u vidu osetljivu bezbednosnu situaciju u istočnoj Evropi zbog sukoba u Ukrajini koji je u toku, važno je biti svestan da zlonamerni akteri koji su zainteresovani za stvaranje nestabilnosti i sukoba u regionu mogu iskoristiti lokalne sukobe zarad sopstvenih političkih ciljeva.

„Lokalno stanovništvo, bilo da su Albanci ili Srbi, treba u potpunosti da sarađuje sa KFOR-om i da ne bude manipulisano od nasilnih ekstremista koji žele da seju razdor i stvaraju nestabilnost", zaključuje Štuni.

Pogledajte snimak sukoba u Zvečanu:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk