„Čak se ni pas nije probudio" - kako ruski mediji izvještavaju o napadu dronova na Moskvu
Ruske dnevne novine u najnovijim izdanjima nisu zaobišle temu najmasovnijeg napada dronom na Moskvu od početka rata
Poput ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je pokazao smirenost povodom napada dronova na Moskvu, tako su i ruski mediji bez dramatičnosti prenosili šta se desilo 30, maja.
BBC ruski servis je proučio izveštaje ruskih medija o napadu dronova na glavni grad zemlje.
Ruske dnevne novine u najnovijim izdanjima nisu zaobišle temu najmasovnijeg napada dronom na Moskvu od početka rata, a državni kanali su prenosili izjave očevidaca koji su tvrdili da „ništa nisu ni čuli ni videli, ili da se čak ni pas nije trgao".
- Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
- Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
- Rusija optužuje Ameriku da stoji iza napada dronovima na Kremlj, Vašington poriče
- Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
List „Komersant" je u centar naslovne strane stavio izveštaj dopisnika iz Kremlja Andreja Kolesnikova, koji na uobičajen način ironično pisao o tome da su se okupljeni na sastanku sa predsednikom Putinom u centru Zotov (bivša pekara ) nisu bili zabrinuti zbog napada dronom na rusku prestonicu, kao i mogućnosti otkazivanja događaja sa šefom države upravo zbog ovog napada.
U Kolesnikovom izveštaju dat je veliki prostor Putinovom obraćanju u vezi sa napadom na Moskvu, ali se ne pominje broj dronova niti činjenica da su tri drona pogodila stambene zgrade - akcenat je na činjenici da će napad bespilotnih letelica na Moskvu biti istraženo kao ratni zločin.
I list „Vedomosti" opširno je preneo reagovanja poslanika i njihovih predloga da ljudima zabrani snimanje palih dronova.
Denis Fedutinov, glavni i odgovorni urednik portala Bespilotna avijacija, zaključuje da su „uopšteno govoreći, protivvazdušni sistemi ruske armije pokazali sposobnost da se nose sa takvim ciljevima sa prilično visokom efikasnošću".
„Moskovski komsomolec" je sebi dozvolio da prenese „alarmantnu" prognozu veterana vojne obaveštajne službe, pukovnika u rezervi Rustema Klupova, koji nosi orden Heroja Rusije.
„Morate da shvatite da će dalje biti teže. Napadi mogu da budu češći i precizniji. Zato ljudi koji žive u blizini vojnih objekata treba da budu oprezni - neprijateljski dronovi će pokušati da ih pogode.
„S druge strane, vojne objekte pokriva naša protivvazdušna odbrana. Dakle, gde je bezbedno - ne možete da pretpostavite", zaključio je on.
„Ništa nisam videla, imam slab vid"
U međuvremenu, ako je verovati vestima na centralnim kanalima, stanovnici Moskve i Moskovske oblasti ne pokazuju previše brige u vezi sa onim što se dogodilo.
Vredi napomenuti, međutim, da su prodržavni centralni kanali posvetili neuobičajeno mnogo vremena u programu temi napada na Moskvu.
Tako je na Prvom kanalu voditeljka rekla da je „u prepadu" na prestonicu, „prema podacima Ministarstva odbrane, učestvovalo ukupno osam dronova" i da su se tri „pala na kuće", a pomenute su i „lažne informacije" koje su kružile društvenim mrežama o broju dronova.
- Dnevnik iz Moskve: Grad u kojem nema rata
- Zašto toliko Rusa žmuri pred ratom u Ukrajini
- Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
- Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini
Lajtmotiv izjava svih očevidaca bio je „sve je u redu".
„Nema panike, hvala Bogu", kaže jedna od stanarki, koja je odmah posle incidenta legla u krevet, navodi se u izveštaju.
„Probudla sam se ujutru i zatičem 100 poruka, svi su u panici, a ja pitam: šta se desilo?", kaže ona u prilogu Prvog kanala.
„Nema potrebe za panikom, sve će biti u redu", ponavlja drugi očevidac.
Kod žitelja Lenjinove ulice, gde je „punom brzinom" u stan uleteo i dron, prema njegovim rečima, čak se „pas nije probudio".
„Policija je morala da probudi vlasnike stana u koji je uleteo dron", rekao je dopisnik Panjuškin.
„U tom trenutku smo spavali. Otišli smo na spavanje prilično kasno, u tri sata ujutru, i nismo čuli kako se to dogodilo", potvrđuje žena njegove reči.
U večernjem izveštaju na kanalu Rosija 1, stanovnica stana na Lenjinove ulice u koji je uleteo dron rekla je da se probudila zbog „kucanja i zvonjave na vratima".
Nije mogla da opiše scenu incidenta: „Nisam ništa videla jer slabo vidim".
Uprkos činjenici da je većina izveštaja bila posvećena trima mestima u Moskvi, gde su bespilotne letelice udarile u stambene zgrade, dopisnik je naveo i predgrađe Moskve, gde su pronađeni fragmenti ukrajinskih dronova.
„Primarnu listu mesta pada oborenih bespilotnih letelica" u Podmoskovlju objavio je u sredu ujutru poslanik Državne dume, Jedinstvena Rusija Aleksandar Hištajn.
Osim njega, niko od zvaničnika nije pomenuo mesta u okolini Moskve na koja su pali dronovi.
Publikacija Meduza, u Rusiji proglašena za „stranog agenta" i nepoželjna u Rusiji, tvrdi da je u priručniku Kremlja o praćenju napada dronom preporučivano da se Hištajnovi komentari citiraju isključivo u negativnom smislu.
Ilja Šumanov, generalni direktor Transparensi internešenela - Rusija, organizacija takođe proglašene za „stranog agenta", na kanalu Telegram objavio je spisak predstavnika ruske elite koji žive mestima u blizini Moskve gde su navodno padali dronovi.
Ali u večernjim informativnim emisijama na NTV, nakon što je dopisnica Ina Osipova „predstavila sve najnovije informacije", rečeno je da je „svih osam dronova uništeno".
Zatim je još jednom ponovljeno da se „devojke u čiji su stan kroz prozor uleteli ostaci drona nisu ni probudile".
Na osnovu ovih i nekoliko sličnih izjava, dopisnik NTV-a je zaključio da je „glavni cilj ovog napada bio psihološke prirode".
„Cilj Kijeva bio je da izazove paniku među stanovništvom, ali nije u tome uspeo".
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )