Njemačka: Da li mladi treba da glasaju već sa 16 godina

Vladajuće stranke Njemačke žele da snize starosnu granicu za aktivno pravo glasa na izborima za Bundestag sa 18 na 16 godina, ali za to nemaju neophodnu podršku konzervativne opozicije niti većine građana.

Nemački ustav (Osnovni zakon) jasno kaže: "Pravo glasa ima svako ko je navršio 18 godina.“

Vladajuće stranke Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali su u koalicionom sporazumu napisale: "Snizićemo starosnu granicu za aktivno glasanje za izbore za Evropski parlament na 16 godina. Hoćemo da promijenimo Osnovi zakon kako bi se starosna granica za aktivno glasanje na izborima za Bundestag snizila na 16 godina.“

Koalicija i Ljevica su za – ali nemaju većinu.

Na predstojećim izborima za Evropski parlament u junu 2024. pravo glasa prvi put će imati i 16-godišnji Njemci. Stranke na vlasti su to svojom većinom odlučile u novembru 2022.

Međutim, za izmjenu ustava i davanje prava glasa Njemcima sa navršenih 16 godina na izborima za Bundestag – potrebna je dvotrećinska većina u oba doma parlamenta Bundestagu i Bundesratu.

Šanse da to prođe su male ili nikakve, jer se tome protive konzervativni Demohrišćani i desničarska Alternativa za Njemačku.

Dvotrećinska većina iznosi 491 glas, a vladajuća koalicija ima samo 416. Ako se tu dodaju i glasovi Ljevice koja ima 39 glasova, to je ukupno 455.

Ta podjela je politički očekivana, osim donekle kod Socijaldemokrata. Naime, na prošlim izborima, Zeleni, Liberali i Ljevica prošli su kod mladih daleko bolje nego u opštoj populaciji.

Demohrišćani i Alternativa za Njemačku prošli su daleko lošije. Prvi najbolje stoje kod najstarijih birača, a drugi kod onih srednjih godina.

Većina građana je protiv

Od 16 saveznih pokrajina u Njemačkoj, u jedanaest od njih 16-godišnjaci imaju pravo glasa na lokalnim izborima – iako još ne mogu sami da se kandiduju. U šest saveznih pokrajina mogu da glasaju i na izborima za pokrajinski parlament.

Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja (Insa), 62 odsto ispitanika odbacuje ili ima tendenciju da odbaci ideju da mladi već sa 16 godina mogu da glasaju za Bundestag. Ali skepticizam se smanjuje: u sličnom istraživanju prije sedam godina ideji se protivilo četiri petine građana.

Stručnjaci računaju da bi snižavanje granice na 16 godina značilo pravo glasa za još oko 1,5 miliona Njemaca.

Samo nekoliko zemalja u svijetu dozvoljava tako mladim ljudima da izađu na birališta. Kada je riječ o Evropi, samo na Malti, u Grčkoj i Austriji mladi sa 16 ili 17 godina imaju pravo glasa na opštim izborima.

Šta kažu mladi?

Njemačko udruženje za zaštitu djece i Njemački dječiji fond su još radikalniji u svojim zahtjevima: oni žele pravo glasa već sa 14 godina.

Šesnaestogodišnjakinja Raje Linjonom Nisaiatu, kaže da je to prerano. „Ali da sa 16 godina budem u mogućnosti da glasam na saveznim izborima, mislim da bi to bilo kul“, kaže učenica iz Berlina. „Imam svoje mišljenje i već znam za koju bih stranku glasala“, samouvjereno dodaje.

Sedamnaestogodišnji Miro Lim je prilično skeptičan. Njemu je prvi put omogućeno da glasa u februaru, ali samo na lokalnom nivou, u njegovoj četvrti u Berlinu. „To je bilo pregledno i mogu da zamislim šta bi moglo da promijeni tamo gdje živim“, kaže on.

"Na saveznim izborima je sve mnogo komplikovanije“, kaže on.

Zašto su konzervativci protiv?

Ansgar Heveling, pravni stručnjak poslaničke grupe Demohrišćana u Bundestagu, za DW kaže da je kontradiktorno „ako, s jedne strane, dozvoljavate mladim ljudima da tek sa 18 godina potpisuju ugovore i budu odgovorni po građanskom zakonu, a s druge strane spuštate starosnu granicu za glasanje“.

Sa 16 godina mnogi mladi ne znaju ni profesiju kojom žele da se bave ili šta žele da studiraju, kažu još konzervativci. Ne smiju da kupuju žestoka pića, ne smiju da budu u klubovima poslije ponoći, a kod odluka o glasanju – utiču roditelji.

Šta kažu iz fondacije Bertelsman?

Zigrid Meinhold-Henšel iz fondacije Bertelsman kaže: „Različite studije pokazuju da se 16-godišnjaci po svom političkom znanju i interesovanju ne razlikuju od 18-godišnjaka“, objasnila je ona u intervjuu za DW i dodala:

"Dobro je rano se pozabaviti strankama i izborima. To održava našu demokratiju živom i čini je spremnom za budućnost.“

Ona takođe smatra da je loše postojanje različitih pravila: „Objasnite mladoj osobi da ima pravo da glasa na izborima za EU, ali ne i na izborima za Bundestag.“

Šta kaže Johanes Fogel iz FDP?

Johanes Fogel se skoro dvije decenije bori da se starosna granica za glasanje spusti na 16 godina. Ovaj 41-godišnjak je bio šef omladinske organizacije FDP, a sada je potpredsjednik te male stranke na vlasti.

Oni koji se izjašnjavaju protiv biračkog uzrasta od 16 godina morali bi „posebno dobro da opravdaju ako ne žele da daju ovo pravo nekom građaninu“, rekao je Fogel za DW.

Međugeneracijska pravda je takođe argument za rano glasanje u doba starenja društva: „Naravno da bi bilo dobro kada bi perspektive budućih generacija bile više uključene u politiku.“

( Deutsche Welle )