Tri stadijuma vještačke inteligencije - da li može da dovede do našeg izumiranja?
Koliko smo, zapravo, blizu tome da mašine preuzmu vlast od ljudi?
Veštačka inteligencija (AI) bi mogla da dovede do izumiranja čovečanstva, upozorili su neki stručnjaci, među kojima i čelnici OpenAI i Gugl Dipmajnda.
Koliko smo, zapravo, blizu tome da mašine preuzmu vlast od ljudi?
Od lansiranja u novembru 2022. godine, ČetGPT - četbota koji koristi veštačku inteligenciju da bi na zahtev korisnika odgovarao na pitanja, generisao tekstove ili čak kodirao - postao je internet aplikacija sa najbržim rastom u istoriji.
Za samo dva meseca, dopreo je do 100 miliona aktivnih korisnika.
- Upozorenje naučnika: Veštačka inteligencija bi mogla da dovede do izumiranja ljudi
- Poslovi koje nam veštačka inteligencija neće preoteti (još)
- Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona poslova
Masovna popularnost ČetGPT-a, kog je razvila kompanija OpenAI uz finansijsku podršku Majkrosofta, pokrenula je burne spekulacije o uticaju veštačke inteligencije na budućnost ljudi.
Desetine stručnjaka podržale su saopštenje objavljeno na internet stranici Centra za bezbednost veštačke inteligencije.
„Smanjivanje rizika od izumiranja čovečanstva zbog veštačke inteligencije trebalo bi da bude svetski prioritet ravan drugim rizicima po društvo kao što su pandemije i nuklearni rat", naveli su stručnjaci.
Ali drugi tvrde da su ti strahovi preuveličani.
Imitiranje ljudi
Tekstovi (od eseja, poezije i šala do kompjuterskog koda) i slike (kao što su dijagrami, fotografije i umetnička dela) koje proizvodi veštačka inteligencija kao što su ČetGPT, DALL-E, Bard i AlfaKod često se mešaju sa ljudskim radom.
Koriste ih studenti da bi pisali domaće zadatke i političari da bi pisali govore: predstavnik Demokratske stranke Džejk Očinklos prvi je upotrebio ovaj način za obraćanje u američkom Kongresu.
Tehnološki gigant IBM kaže da će zameniti 7.800 radnih mesta veštačkom inteligencijom.
Ako su sve te promene previše, pripremite se za ovo:
Trenutno se nalazimo u tek prvom stadijumu veštačke inteligencije, nakon kog dolaze još dva za koje naučnici strahuju da bi mogli da ugroze opstanak čovečanstva.
Evo koje su to tri faze.
1. Uska veštačka inteligencija (NAI)
Uska veštačka inteligencija bavi se samo jednim zadatkom, radeći repetitivne poslove u okviru zadatih parametara njihove funkcije.
Ona uglavnom uči iz mnoštva podataka, kao što je internet, ali samo u konkretnoj oblasti za koju je programirana.
Primer za to su šahovski programi, koji mogu da pobede svetskog šampiona, ali ne mogu da obavljaju nikakve druge zadatke.
Pametni telefoni su prepuni aplikacija koje koriste ovu tehnologiju - od GPS mapa, do muzičkih i video programa koji poznaju vaš ukus i daju vam preporuke.
Još sofisticiraniji sistemi poput automobila bez vozača i ČetGPT su oblici Uske veštačke inteligencije.
Oni ne mogu da operišu izvan zadatih parametara uloge, tako da ne mogu sami da donose odluke.
Međutim, neki eksperti veruju da sistemi programirani da uče automatski, kao što su ČetGPT ili AutoGPT, mogu da pređu u sledeći stadijum razvoja.
- Guglov pandan ČetGPT-u za starije od osamnaest godina
- Hoće li veštačka inteligencija promeniti kako pretražujemo internet
- Suosnivač Epla kaže da bi veštačka inteligencija mogla da oteža prepoznavanje prevara
2. Veštačka opšta inteligencija (AGI)
Veštačka opšta inteligencija biće postignuta kad mašina bude mogla da izvede bilo kakav intelektualni zadatak koji može da izvede i čovek.
Ona je poznata i kao „jaka veštačka inteligencija".
Šestomesečna pauza
U martu 2023. godine, više od 1.000 tehnoloških stručnjaka pozvalo je sve „laboratorije veštačke inteligencije da na najmanje šest meseci momentalno zaustave obučavanje sistema veštačke inteligencije moćnije od GPT-4", najnovije verzije ČetGPT-a.
„Sistemi veštačke inteligencije sa inteligencijom konkurentskom ljudskoj mogu da predstavljaju značajan rizik po društvo i čovečanstvo", napisao je suosnivač Epla Stiv Voznijak, zajedno sa drugim vrhunskim stručnjacima za tehnologiju, uključujući vlasnika Tesle i Spejs Iksa Ilona Maska.
U pismu, koje je objavio Institut za budućnost života, neprofitna organizacija koja se bavi usmerenjem tehnologije na ljudsku korist, stručnjaci su saopštili da ako kompanije odbiju da brzo zaustave svoje projekte, „vlade treba da reaguju i proglase moratorijum" kako bi bezbednosne mere mogle biti osmišljene i primenjene.
Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija
'Glupa koliko i pametna'
Karisa Veliz, sa Instituta za etiku u veštačkoj inteligenciji na Univerzitetu u Oksfordu potpisala je to pismo.
Ali ona smatra da ovo novo saopštenje Centra za bezbednost veštačke inteligencije, koje upozorava na izumiranje čovečanstva, ide predaleko i odlučila je da ga ne potpiše.
„Ona vrsta veštačke inteligencije koju upravo stvaramo glupa je koliko i pametna", rekla je ona Endrjuu Vebu sa BBC-ja.
„Ako bilo ko isproba ČetGPT ili neke druge veštačke inteligencije, videće da one imaju veoma, veoma važna ograničenja."
Veliz kaže da se ona brine da veštačka inteligencija može da fabrikuje dezinformacije ogromnom brzinom.
„Budući da se američki izbori održavaju 2024. godine, a važne platforme kao što su Tviter i druge otpuštaju timove za etiku i bezbednost veštačke inteligencije - mene mnogo više brine to."
Američka vlada priznaje postojanje potencijalnih pretnji.
„Veštačka inteligencija je jedna od najmoćnijih tehnologija našeg vremena, ali da bi se iskoristile prilike koje nudi, prvo moramo da smanjimo njene rizike", rekla je Bela kuća u saopštenju od 4. maja.
Američki Kongres je pozvao izvršnog direktora OpenAI Sema Altmana da odgovara na pitanja o ČetGPT-u.
Tokom saslušanja u Senatu, Altman je rekao da je „ključno" da vlada reguliše industriju jer veštačka inteligencija „postaje sve moćnija".
Karlos Ignjacio Gutijerez, istraživač javne politike sa Instituta za budućnost života, objasnio je za BBC da je jedan od najvećih izazova koji predstavlja veštačka inteligencija taj da „ne postoji kolegijum eksperata koji odlučuju kako da se ova oblast reguliše, kao što se dešava, na primer, sa Međuvladinim panelom o klimatskim promenama (IPCC)".
Što nas dovodi do trećeg i poslednjeg stadijuma veštačke inteligencije.
- „To je lakrdija": Nik Kejv o programu koji je napisao pesmu u njegovom stilu
- Sting nije oduševljen pesmama koje piše veštačka inteligencija
- Dejvid Geta: Veštačka inteligencija je budućnost muzike
3. Veštačka super inteligencija (ASI)
Teorija glasi da kada postignemo Drugu fazu (AGI), bićemo katapultirani u poslednji stadijum: Veštačku super inteligenciju" (ASI).
To će se desiti kad veštačka inteligencija postane veća od ljudske inteligencije.
Filozof sa Univerziteta u Oksfordu i stručnjak za veštačku inteligenciju Nik Bostrom definiše super inteligenciju kao intelekt koji „u ogromnoj meri nadmašuje najbolje ljudske mozgove na praktično svakom polju, uključujući naučnu kreativnost, opštu mudrost i društvene veštine".
„Ljudi koji postaju inženjeri, medicinske sestre ili advokati moraju dugo za to da studiraju.
„Problem sa AGI-jem je da on može neprestano da se usavršava, u vremenskom periodu u kom mi to ne možemo", objašnjava Gutijerez.
Pogledajte video: Kako veštačka inteligencija menja zemlje u razvoju
Naučna fantastika
Ovaj koncept podseća na zaplet filma Terminator, u kom mašine izazivaju nuklearni rat da bi uništile čovečanstvo.
Arvind Narajanan, kompjuterski naučnik sa Univerziteta u Prinstonu, prethodno je rekao za BBC da naučnofantastični scenariji o katastrofi nisu realistični.
„Aktuelna veštačka inteligencija nije ni izdaleka sposobna za realizaciju ovih pretnji.
„Kao posledica toga, odvraćena je pažnja od bliske štetnosti veštačke inteligencije."
I iako se vode velike rasprave oko toga da li mašina zaista može da stekne onu vrstu široke inteligencije koju poseduje ljudsko biće - naročito kad je u pitanju emocionalna inteligencija - to je jedna od stvari koja najviše brine one koji veruju da smo blizu postizanja AGI-ja.
Nedavno je takozvani „rodonačelnik veštačke inteligencije" Džefri Hinton, pionir u obučavanju mašina na osnovu iskustva, upozorio u intervjuu za BBC da bismo mogli biti blizu te prekretnice.
„U ovom trenutku mašine nisu pametnije od nas, koliko ja mogu da vidim. Ali mislim da bi uskoro mogle postati", rekao je ovaj sedamdesetpetogodišnjak, koji se upravo penzionisao iz Gugla.
U saopštenju poslatom Njujork tajmsu u kom je najavio odlazak iz Gugla, Hinton je rekao da sada žali zbog rada koji je obavio zato što strahuje da bi „loši akteri" mogli da iskoriste veštačku inteligenciju za „loše stvari".
On je za BBC dao ovaj primer „košmarnog scenarija":
„Zamislite, na primer, da neki loš akter kao što je ruski predsednik Vladimir Putin odluči da podari robotima sposobnost da stvaraju vlastite pod-ciljeve".
Mašine bi u nekom trenutku mogle da „zadaju sebi pod-ciljeve kao što su: 'Moram da steknem veću moć'", što bi predstavljalo „egzistencijalnu pretnju", upozorio je on.
Ali Hinton je rekao da „na kraće staze" on veruje da će veštačka inteligencija doneti mnogo više koristi nego štete, „tako da ne mislim da treba da prestanemo da je razvijamo", dodao je on.
- Može li veštačka inteligencija da pomogne u lečenju Alchajmerove bolesti
- Veštačka inteligencija možda ima osećanja
- Kako je veštačka inteligencija ugrozila život deteta
Izumiranje ili besmrtnost
Britanski fizičar Stiven Hoking izneo je svojevremeno oštro upozorenje.
„Razvoj potpune veštačke inteligencije mogao bi da znači kraj ljudske rase", rekao je on za BBC 2014. godine, četiri godine pre smrti.
Mašina tog nivoa inteligencije „počela bi da radi na svoju ruku i preoblikuje se sve većom brzinom", rekao je on.
Ali jedan od najvećih zagovornika veštačke inteligencije je futuristički pronalazač i autor Rej Kurcvejl, istraživač veštačke inteligencije u Guglu i suosnivač Univerziteta za singularitet u Silicijumskoj dolini.
Pogledajte video: Veštačkom inteligencijom oživeli glas preminulog pevača
Nanoboti i besmrtnost
Kurcvejl veruje da će ljudi moći da iskoriste super inteligentnu veštačku inteligenciju za prevazilaženje bioloških barijera.
On je 2015. godine predvideo da će do 2030. godine ljudi moći da postignu besmrtnost zahvaljujući nanobotima (izuzetno malim robotima) koji rade unutar naših tela, popravljajući i lečeći bilo kakvu povredu ili bolest.
Upravljanje veštačkom inteligencijom
Gutijerez se slaže da je od ključne važnosti stvoriti sistem upravljanja veštačkom inteligencijom.
„Zamislite budućnost u kojoj neki entitet ima toliko informacija o svakoj osobi na planeti i njenim navikama [zahvaljujući internet pretragama] da može da nas kontroliše tako da toga nismo ni svesni", kaže on.
„Najgori scenario nisu ratovi između ljudi i robota. Najgore je da ne budemo svesni da smo izmanipulisani, zato što delimo planetu sa entitetom koji je mnogo inteligentniji od nas."
Dodatno izveštavanje: Endrju Veb i Kris Valans
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )