Kratka analiza programa Evropa sad 2.0: Odstupanje od obećanja

Nema prosječne plate od 1.000 eura za godinu dana. Nema prosječne penzije od 600 eura za godinu dana. Nema pune zaposlenosti za godinu dana. Tri ključna obećanja iz dosadašnje predizborne kampanje se NE nalaze u juče predstavljenom programu Evropa sad 2.0 Dakle, nema ih ni za 4 naredne godine. I, to je dobro; konačno imamo priznanje da su inicijalno data obećanja - nemoguća.

U momentu kada je urađena prosta matematika gore navedenih obećanja, u PES-u je neko dovoljno pametan shvatio da su ipak pretjerali sa obećanjima, što je rezultiralo drastično drugačijim ekonomskim programom u odnosu na prvobitna.

Međutim, i novi program je takođe pun netačnih podataka o ostvarenim uštedama budžeta, proizvoljnih konstrukcija o zakonskim rješenjima koja treba da donesu nova sredstva u budžet, nepreciznih formulacija oko sudbine Fonda PIO, ali i neutemeljenih obećanja o minimalnoj penziji od 450 eura i minimalnoj plati od 700 eura.

Ukratko, inovirani program Evropa sad 2.0 predstavlja značajno odstupanje od predizbornih obećanja o enormnom uvećanju prosječnih plata i penzija uz dostizanje pune zaposlenosti za 12 mjeseci. I pored navedenog, realizacija ovako koncipiranog programa je upitna jer postoji visoki rizik i neizvjesnost implementacije predloženih, šturo pojašnjenih, reformi a što je prikazano u tabeli 1.

Krenuću redom da citiram rečenice iz programa koji je juče predstavljen i na koje ću dati zaista kratak osvrt.

“Prvo - potrebno je smanjiti neproduktivnu potrošnju za 150-200 miliona eura - isto smo uradili i u martu 2021. godine kada smo uz pomoć programskog budžeta, koji je prvi put implementiran u Crnoj Gori, identifikovali troškove koji nisu išli ni na plate, ni na penzije, ni na socijalu, ni kapitalne investicije ni na AGRO-budžet”.

Jednostavnim pregledom izvršenja budžeta za 2021. godinu iz izvještaja DRI, ušteda u odnosu na 2020. iznosila je svega 23,4 miliona eura (pogledajte tabelu 2).

Na navedeno se nadovezuje sljedeća tvrdnja: “Smanjenjem neproduktivne potrošnje se vraćamo u fiskalno održiv okvir, te otvaramo prostor da sprovedemo mjere koje kratkoročno imaju efekat na budžet - kao što je minimalna penzija od 450 eura, koja će biti prva proaktivna mjera koju će građani osjetiti već od januara 2024. godine”.

Zasnivati povećanje minimalne penzije sa 250 na 450 eura na održiv način, kroz uštedu od svega 20-ak miliona eura godišnje, nije utemeljeno u ekonomskoj praksi. Zapravo, stvoriće se fiskalno neodrživ okvir u javnim finansijama koji će dovesti do potrebe daljeg zaduživanja i neće imati fiskalno neutralan efekat.

Posebno je zanimljiv dio programa ES 2.0 o uspjehu programskog budžeta. Evo šta o tome kaže Državna revizorska institucija u reviziji budžeta 2021. godine: “Zakonom o budžetu Crne Gore za 2021. godinu planirano je 157 programa od kojih 26 (17%) sadrži indikatore, dok je 131 ili 83% programskih sadržaja bez indikatora. Isto tako 51% ili 122 potprograma nijesu imali indikatore, dok je 118 potprograma ili 49 % imalo indikatore”.

Iz navedenog je jasno da je programski budžet u 2021. imao ozbiljne nedostatke u postavljenim indikatorima koji su važni za praćenje realizacije programskog budžeta, te stoga brine uporno insistiranje na uspješnosti programskog budžeta.

Nadalje, u programu ES 2.0 piše: “Izglasaćemo i dodatne mjere na prihodnoj strani kao što su markiranje goriva, zakon o igrama na sreću itd. Primijenićemo zakon koji smo usvojili 2022. godine i naplatićemo 80% poreza na svu nelegalno stečenu imovinu“.

Osnovni problem kod ovog obećanja je to što je ovo već jednom bilo obećano kod pripreme budžeta za 2022. Rezultat ovih obećanja u 2022. godini je imalo finansijski efekat od ukupno nula (0) eura, dok je planirana naplata od oko 50 miliona eura.

Zanimljivo je da se upravo iz tih nula eura planira finansirati obimna infrastruktura: “Tako ćemo obezbijediti finansijski okvir koji je neophodan za izgradnju saobraćajne infrastrukture i to dva autoputa i dvije brze ceste, koja je u našem programu definisana kao jedan od ključnih prioriteta i koja predstavlja nužan preduslov za budući ekonomski razvoj Crne Gore”.

Letimičnim pregledom pomenutih projekata, lako se dolazi do podatka da je za njihovu implementaciju potrebno nekoliko milijardi eura, što znači da predložene mjere, čak i da budu realizovane, nisu dovoljne ni za kreditno finansiranje predložene infrastrukture.

Polako dolazim na najkritičniji dio programa, reforme Fonda PIO: “Takođe, sprovešćemo i sveobuhvatnu reformu penzionog sistema koja podrazumijeva odvajanje zarađenog i socijalnog dio penzije. Socijalni dio penzije će se finansirati zaustavljanjem zloupotreba u socijali, koje se mogu spriječiti socijalnim kartonom koji je bio u fazi izrade u 42. Vladi.”

Ukupno dvije nepovezane rečenice su posvećene najvažnijoj reformi koje crnogorsko društvo treba da sprovede u doglednoj budućnosti - reformi Fonda PIO, koji je od 2006. godine do danas u deficitu od oko 1,6 milijardi eura.

Iz dvije rečenice programa, nejasno je šta će PES uraditi po ovom pitanju, pa bi trebalo tražiti dodatno pojašnjenje kako bi se preduprijedio rizik ukidanja doprinosa za Fond PIO koji je sasvim realan.

Nejasna je i finansijska konstrukcija sljedeće teze iz programa: “Kao četvrti korak - 12 mjeseci od formiranja Vlade (do kraja 2024. godine, ukoliko se ona formira ubrzo poslije parlamentarnih izbora), sprovešćemo sveobuhvatnu reformu koja će uključivati minimalnu zaradu od 700 eura, novu poresku reformu koja bi oslobađala poslodavce od fiksnih troškova kao što su direktni porezi čime bi se napravio balans između prava radnika i održivosti privrede”.

Ponavljam još jednom, dobro je što nema pomena o prosječnoj plati od 1.000 eura. Međutim, pominje se povećanje minimalne zarade sa 450 na 700 eura tako što će se poslodavci osloboditi direktnih poreza. Moje pitanje za predstavnike PES-a je samo jedno - iz kojih će se sredstava finansirati ovako veliko oslobađanje poreza poslodavaca ako ne iz doprinosa za Fond PIO, ako smo prethodno iscrpili sve mogućnosti za dodatne prihode iz kojih se planira finansiranje povećanje penzija i kritična infrastruktura.

Za sami kraj, PES obećava: „Sa programom Evropa Sad 2.0 Crna Gora će imati najkonkurentniju privredu u Evropi, uz maksimalno poštovanje prava radnika, što će dovesti do velikog investicionog zamaha u 2025. godini i ekonomskog preporoda Crne Gore“.

Moram priznati da dostizanje statusa najkonkurentije privrede u Evropi liči na obećanje na izbor za miss u vezi mira u svijetu - zvuči lijepo ali svi znaju da je nemoguće.

Ostajem otvoren za diskusiju na ovu temu i javno pozivam predstavnike PES-a da se u narednim danima organizuje razgovor na temu oko programa Evropa sad 2.0.

Autor je izvršni direktor Fidelity consultinga

( Miloš Vuković )