Lik i djelo Klare Cetkin: Feministkinja i komunistička revolucionarka čiji je uticaj obojio Jugoslaviju

Ova komunistička revolucionarka jedna je od inicijatorki i utemeljivačica Međunarodnog dana žena koji se obilježava 8. marta

6972 pregleda1 komentar(a)
Foto: Corbis / Hulton Deutsch
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Školovala se za učiteljicu, uređivala levičarski časopis, bila narodna poslanica u nemačkom parlamentu i godine života provela u izgnanstvu.

Danas mnogima nepoznato ime doživotne borkinje Klare Cetkin u bukvarima i lektirama radničkog i ženskog pokreta zauvek će biti ispisano crvenim slovima.

„Ona je bila vodeća nemačka marksistička teoretičarka i jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija, feministkinja u čitavoj istoriji socijalističkog i marksističkog feminizma", navodi Ankica Čakardić, doktorka nauka i profesorka Filozofskog fakulteta u Zagrebu za BBC na srpskom.

Ova komunistička revolucionarka jedna je od inicijatorki i utemeljivačica Međunarodnog dana žena koji se obeležava 8. marta.

Veliki uticaj je takođe ostavila i na ženski i levičarski pokret na Balkanu i prostoru bivše Jugoslavije.

Klara Cetkin je sa saborkinjama „organizovala internacionalne konferencije socijalistkinja koje su održavane uz veće međunarodne kongrese", kaže Nađa Bobičić, doktorka političkih nauka i feministkinja.

„Uz Aleksandru Kolontaj, rusku revolucionarku i feministkinju, ona je bila jedna od prvih socijalistkinja koja je ni iz čega gradila masovni internacionalni ženski pokret unutar radničkog", ocenjuje ona u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Klara Cetkin je preminula 20. juna 1933. u Arhangelskoju, nadomak Moskve, prestonice tadašnjeg Sovjetskog saveza.

Trnovit životni i politički put ka socijalizmu

Rođena je 5. jula 1857. u mestu Viderau na istoku Nemačke.

Njen pobožni otac Gotfrid bio je učitelj i poticao je iz nadničarske porodice, dok je obrazovana majka Žozefina Vitale, francuskih korena, dolazila iz srednje klase.

„U njenoj porodici su se negovale hrišćanske i humanističke ideje, tako da se već odmalena vrlo zainteresovala za različita socijalna, filozofska i politička pitanja, za žustre polemike o ljudskim pravima i političkoj budućnosti sveta", ukazuje Čakardić.

U susednom Lajpcigu je pohađala učiteljsku školu, posle koje „nije mogla da nastavi studije jer na nemačkim univerzitetima žene još uvek nisu stekle pravo na visoko obrazovanje".

„Baš tu, školujući se za učiteljicu povezuje se sa ženskim i radničkim pokretom Nemačke, te će uskoro postati jedna od ključnih figura u čitavoj istoriji komunističkog pokreta", dodaje Čakardić, fakultetska profesorka socijalne filozofije, marksizma i feminističke teorije.

Oblast u kojoj je živela - Saksonija, bila je „vrlo razvijeno područje Nemačke", gde se „tek nešto manje od trećine stanovništva bavilo se poljoprivredom", što je, između ostalog, uticalo i na jaki razvoj socijalističkog radničkog pokreta, kaže Čakardić.

„Tu se inicijalno oblikovao i socijalistički feministički pokret, a ključna osoba za njegov razvoj i uključivanje žena u sindikalne organizacije bila je Cetkin."

U to doba je bilo izuzetno nezahvalno, a donekle i opasno, baviti se društveno-političkim radom.

Posle pobede Nemaca u Francusko-pruskom ratu 1871, zemlja se ujedinila pod imenom Nemačko carstvo, a na čelu vlade bio je kontroverzni Oto Fon Bizmark koji je sedam godina kasnije uveo antisocijalističke zakone.

Tako je 1878. van snage stavljena Socijalistička radnička partija Nemačke, kojoj je Klara Cetkin nešto ranije pristupila, i zabranjene su joj sve aktivnosti.

Mlada socijalistkinja ipak učestvuje u ilegalnim aktivnostima stranke, da bi ubrzo bila „prisiljena da ode u egzil na nekoliko godina", podseća Čakardić.

Iz Lajpciga odlazi u Austriju, a potom u Cirih i naposletku Pariz.

Prezime je preuzela od partnera Osipa Cetkina, ruskog socijaliste sa kojim je imala dva sina, Maksima i Konstantina, rođena u izgnanstvu, u francuskoj prestonici.

Borba za ženska prava kroz socijalizam

Klara Cetkin je bila učesnica osnivačkog kongresa Druge internacionale, organizacije socijalističkih i radničkih partija, u Parizu u julu 1889.

Tamo je održala govor u kome je zahtevala uključivanje radnica u radnički pokret.

„Bez pomoći muškaraca, štaviše, često i protiv njihove volje, žene su stupile pod barjak socijalizma.

„Sada stoje pod tim barjakom i ostaće pod njim!", rekla je tada Klara Cetkin.

Naredne godine se vratila u Nemačku, pošto su ukinuti zakoni protiv socijalista, a formirana Socijaldemokratske partije Nemačke SPD, na temeljima Socijalističke radničke partije Nemačke.

Preselila se u Štutgart, „bez ikakvih sredstava za život", gde krajem 1891. izlazi prvi broj radničkog ženskog lista „Jednakost" (Die Gleichheit) koji je Klara Cetkin uređivala.

Nađa Bobičić kaže da je ovaj časopis „poslužio za slične publikacije u drugim državama Evrope", pa je tako u ondašnjoj Srbiji „postojao magazin žena socijalista" identičnog imena.

„U tadašnjem kontekstu imati kvalitetno glasilo štampano u stotinama hiljada primeraka bilo je pandan današnjim influenserskim profilima na društvenim mrežama", ocenjuje ona.

Cetkin je uporno govorila da žene mogu postati emancipovane samo ako rade kao muškarci i zarađuju vlastiti prihod.

To bi ih učinilo „nezavisnim i integrisalo u društvo i politiku", a trebalo bi da „dobijaju istu platu i privilegije kao i muškarci na radnom mestu".

Ranije objavljena brošura Klare Cetkin Pitanja radnica i savremeno žensko pitanje, i danas se čita „kao jedan od ključnih tekstova ranog socijalističkog feminizma", kaže Ankica Čakardić

U njoj je, dodaje, pisala „da rad žena treba doživljavati ne samo kao ekonomsku nužnost, već i kao neizostavan korak prema emancipaciji žena".

„Verovala je da radnice treba da se udruže s drugovima radnicima u zajedničkoj proleterskoj borbi i time poneti aktivnu snagu u klasnoj borbi", ističe Čakardić.

Mnogi tadašnji levičari nisu gledali blagonaklono na učešće žena u političkim aktivnostima, te je Klara Cetkin „vodila borbu i unutar sopstvenih krugova za potpunu jednakost žena", kaže Bobičić.

„Nije prezala da se suočava sa konzervativnim akterima spolja, ali ni sa konzervativnim tendencijama u sopstvenim redovima."

Prvi i druga međunarodna konferencija žena socijalista

U Štutgartu, nemačkom gradu u koji se preselila iz Pariza, 1907. je održana prva Međunarodna konferencija žena socijalista, istovremeno kada i socijalistički kongres, gde je osnovan Međunarodni sekretarijat žena.

Klara Cetkin je izabrana za sekretara, dok je časopis Jednakost prihvaćen kao „međunarodni organ".

„Usvojena je i rezolucija u korist opšteg prava glasa za žene, u kojoj je naglašeno da to pravo mora biti izboreno istovremeno s ekonomskom emancipacijom žena.

„U zahtevima koje je Cetkin predstavila na konferenciji podržale su je, pored ostalih, Roza Luksemburg i Aleksandra Kolontaj", objašnjava Čakardić.

Na drugoj Međunarodnoj konferenciji žena socijalista tri godine kasnije u Kopenhagenu, Klara Cetkin sa još nekoliko saborkinja predlaže obeležavanje međunarodnog dana žena - 8. marta.

Seme njegovog nastanka posejano je 1908, kada je 15.000 žena prošetalo Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.

Naredne godine je na međunarodnom nivou, prvi put obeležen Dan žena u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, da bi praznik ozvaničile Ujedinjene nacije 1975.

„Njena uloga je nesumnjiva, i ona je svojim autoritetom podržala osnivanje Međunarodnog dana žena, ali nije to uradila samostalno, što je zasluga koja joj se pojednostavljeno pripisuje", smatra Bobičić.

Kaže da Klara Cetkin „jeste inspirativna, ali upravo zato što je doprinela građenju ženskog krila radničkog pokreta".

„Ona nije delovala kako bi postigla karijerne ciljeve i probijala stakleni plafon, već u pravcu omasovljavanja i razvijanja ženskog socijalističkog pokreta", dodaje Bobičić koja se u doktorskoj disertaciji u jednom delu bavila delom Klare Cetkin.

Prvi svetski rat

Getty Images

Uz nekolicinu saboraca iz SPD-a, poput Roze Luksemburg i Karla Libknehta, Cetkin je bila otvoreno protiv Prvog svetskog rata.

Međutim, bili su velikoj u manjini.

Njena partija je 1913. podržala odluke vlade koje su se ticali „povećanja vojnog budžeta", dok se u avgustu naredne godine samo četrnaest poslanika Socijaldemokratske partije Nemačke, „i to pre glasanja" u Rajhstagu, nemačkoj skupštini, izjasnilo protiv ratnih kredita.

Klara Cetkin je na „mogućnost rata neumorno upozoravala" znatno ranije jer je već „početak 20. veka obeležilo osnaživanje militarizma, posebno nemačkog", ukazuje Čakardić.

Više puta je hapšena zbog antiratnih delatnosti, a sa Rozom Luksemburg, Libknehtom i ostalim saradnicima, osniva Spartakističku ligu, koja će prerasti u Komunističku partiju Nemačke.

„Nakon ubistva Roze Luksemburg i Karla Libknehta početkom 1919, Cetkin preuzima glavnu ulogu u vođstvu Komunističke partije, baš kao i unutar Komunističke internacionale (Kominterne) u celini", kaže Čakardić.

Veza sa Jugoslavijom

Između Klare Cetkin i jugoslovenskih prostora je postojala direktna veza preko Srpske socijaldemokratske partije (SSDP), članice Druge internacionale, ukazuje Čakardić.

„Znamo da je Dimitrije Tucović (istaknuti član partije direktno sarađivao s Luksemburg, Lenjinom, Kauckim, gotovo sigurno i sa Cetkin, jer je pisao za socijalističke časopise Die Neue Zeit i Vorwärts", kaže zagrebačka profesorka.

Godinama posle smrti, nemačka revolucionarka je uticala na „formiranje ideje u okviru Antifašističkog fronta žena, kao i na razvoj socijalističkog feminizma na našim prostorima", ocenjuje ona.

Iako je tek nekoliko njenih eseja prevedeno, Čakardić kaže da su njene marksističko-feminističke ideje „i te kako bile poznate socijalistkinjama u Jugoslaviji", poput analize o „odnosu neplaćenog kućnog rada i onog plaćenog na radnom mestu, ideje o seksualnoj slobodi žena i kritike patrijarhalne nuklearne porodice.

Ideje „važnosti uloge žena u antifašističkom i antiimperijalističkom pokretu, ali i isticanje važnosti terenskog agitatorskog rada" bile su usmerene ka cilju što brojnijeg uključivanja žena „u radničko-feministički pokret i ujedinjeni antikapitalistički front", dodaje.

Za socijalistkinje Jugoslavije, čak i pre Prvog svetskog rata, Klara Cetkin je „bila vrlo uticajna kao jedna od najvažnijih figura međunarodnog radničkog pokreta", kaže Bobičić.

„Prema podacima koje je još sedamdesetih prikupila Jovanka Kecman, istraživačica međuratnog ženskog i radničkog pokreta u Jugoslaviji, tekst Klare Cetkin Žensko pitanje preveden je već 1903. u Radničkim novinama", tvrdi ona.

Žene su u Sarajevu 1914. godine „obeležavajući Osmi mart, kao poseban segment programa pročitale i pozdravni telegram koji je uputila Klara Cetkin", pokazuju ova istraživanja.

„I nakon Prvog svetskog rata, 1920. Klara Cetkin je uputila pismo predstavnicama tadašnjih socijaldemokrata Srbije, dajući im podršku i saosećajući se sa njihovim ratnim gubicima", dodaje Bobičić.

I u socijalističkoj Jugoslaviji, Cetkin se pominje kao jedini ženski autoritet „kada predratne generacije borkinja, uveliko već na najvišim pozicijama odlučivanja u SFRJ, konceptualizuju žensko pitanje povodom UN dekade žena od 1975. do 1985".

„Za narednu mlađu generaciju aktivistkinja, koje se od druge polovine sedamdesetih okreću zapadnim feminističkim strujanjima takozvanog drugog talasa feminizma, Klara Cetkin više nije neupitni, ni jedini autoritet", ukazuje ona.

Bobičić ukazuje da se „danas njen opus manje proučava."

„Ona se posmatra sa istorijske distance, pre svega kao figura od političkog značaja, a manje se analizira njeno pisanje ili delovanje", zaključuje Bobičić.

„Šteta, jer mnoga njena pisanja, govori i prakse, mogu biti inspirativni i poučni danas".

Nacisti u Nemačkoj i poslednje izgnanstvo

Getty Images

Njen govor, kao najstarije poslanice u parlamentu, 30. avgusta 1932, na zasedanju u Berlinu na koje je „tajno doputovala iz Moskve", ukazao je „na formalni početak nacističkog preuzimanja Rajhstaga", kaže Ankica Čakardić.

„Tom je prilikom, okružena u dvorani nacističkim zastupnicima i njihovim agresivnim nasrtajima i ciničnim upadicama, još jednom hrabro... uputila poziv na antifašističku borbu ujedinjenog fronta",

Po dolasku Adolfa Hitlera na vlast početkom 1933, KPD je zabranjena, a Cetkin je ponovo otišla u izgnanstvo, u Sovjetski Savez.

Tamo je i umrla 20. jula 1933. godine.

„Nažalost, nije dočekala ispunjenje njenog sna da vidi osnivanje socijalističke Nemačke", zaključuje Nađa Bobičić.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk