Zdravlje: Utiče li ishrana na neplodnost
Za početak, kad je u pitanju podrška zdravoj trudnoći i fetusu, određeni hranljivi sastojci prave razliku - kao što je, na primer, folna kiselina
Posetite bilo koju forumsku diskusiju o plodnosti i jedna od glavnih tema rasprave verovatno će biti šta jesti da biste povećali šanse za začeće.
Pored obilja suplemenata koji se promovišu kao podstrekivači plodnosti, postoji i čitav dijapazon hrane koja bi trebalo da pomogne u postizanju zdrave trudnoće.
Među svim tim mitovima i marketingom, kako izgledaju pravi dokazi o korišćenju određene hrane za pojačavanje muške i ženske plodnosti i pomoć u razvoju fetusa?
Za početak, kad je u pitanju podrška zdravoj trudnoći i fetusu, određeni hranljivi sastojci prave razliku - kao što je, na primer, folna kiselina.
Kad se uzima pre i za vreme trudnoće, pokazalo se da pomaže u sprečavanju anencefalije, nerazvijenog mozga bebe po rođenju, baš kao i spine bifide, koja pogađa bebinu kičmu.
Zato što se ovi defekti razvijaju veoma rano u trudnoći, često pre nego što žena uopšte zna da je trudna, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju da sve žene u godinama sposobnim za rađanje uzimaju 400 mikrograma folne kiseline svaki dan.
Obogaćivanje osnovne hrane kao što su pahuljice folnom kiselinom može da pruži još snažniju zaštitu, zato što su mnoge trudnoće neplanirane.
- Pet razloga zašto opada broj spermatozoida kod muškaraca
- SZO: Svaka šesta osoba u svetu pati od neplodnosti
- Pad broja rođenih beba u svetu imaće „zapanjujuće“ posledice
- Kako bi paradajz mogao da poboljša plodnost muškaraca
Procenjuje se da su 2019. godine efikasni programi obogaćivanja osnovne hrane širom sveta sprečili 22 odsto potencijalnih slučajeva spine bifide i anencefalije koje je mogla da spreči folna kiselina.
Od folne kiseline može da postoji još jedna dodatna korist: kad je uzimaju kao suplement žene koje pokušavaju da začnu, ona može da poveća šanse za trudnoću, mada postoji potreba za dodatnim ispitivanjima da bi se to konačno potvrdilo.
Šta je sa drugom hranom i suplementima?
Da li postoji „ishrana za plodnost" koja će maksimizovati vaše šanse da začnete?
Da bismo dobili odgovor na to pitanje, pomaže ako analiziramo glavne razloge za neplodnost.
U Sjedinjenim Američkim Državama, posle jedne godine nezaštićenog seksa, 15 odsto parova ne može da začne.
Postoje brojni potencijalni uzroci.
Sa ženske strane, jajnici možda ne mogu da proizvode zdrave jajne ćelije ili jajna ćelije ne može da se pređe iz jajnika u matericu - na primer, zbog zapušenih jajovoda.
Čak i ako jajna ćelija uspešno prevali to putovanje, možda se neće usaditi u zid materice ili preživeti kad se usadi.
Sa muške strane, kvalitet spermatozoida je ključan za plodnost.
To uključuje njihovu sposobnost da se kreću efikasno (pokretljivost), njihov oblik i veličinu (morfologija) i koliko ih je u bilo kojoj količini sperme (broj spermatozoida).
Širok dijapazon faktora može da ugrozi kvalitet sperme, uključujući ekološke probleme kao što su zagađenje.
Čak i nakon testiranja, uzrok neplodnosti možda neće uvek biti očigledan: oko 15 odsto slučajeva neplodnosti ostaje do kraja neobjašnjen.
Iako nijedna pojedinačna hrana ili suplement neće predstavljati brzo rešenja za ove potencijalne probleme, eksperti kažu da ishrana može da igra važnu ulogu tokom procesa pokušavanja začeća i nakon njega.
Najočiglednije od svega, hraniti se zdravo je od ključne važnosti.
Posledice neuhranjenosti mogu da budu poražavajuće po prenatalno zdravlje.
Verovatno najvažniji nalazi u ovoj oblasti potiču iz studije na bebama začetim tokom takozvane „Holandske gladne zime" iz 1944. godine; radilo se o osmomesečnoj masovnoj gladi do koje je došlo kad su nacisti presekli snabdevanje hranom u Holandiji krajem Drugog svetskog rata.
Buduće majke su preživljavale na samo 400 kalorija dnevno, što je tek delić unosa hrane neophodne za zdravu trudnoću.
Bebe začete tokom tog perioda suočile su sa čitavim dijapazonom negativnih posledica po zdravlje uključujući da su bile niže i mršavije od onih rođenih pre ili posle njih, kao i da su imale manje glave.
Kao odrasle osobe, imale su veću stopu gojaznosti, dijabetesa i šizofrenije, i bile su sklone da umiru mlađe.
Za one koji imaju pristup dovoljnoj količini hrane, i dalje je važno da dobijaju pravilnu mešavinu hranljivih sastojaka.
- Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
- Zašto su veganska i vegetarijanska ishrana dobre za srce
- Može li spremanje hrane biti opasno po zdravlje
Iako se rasprave o korisnoj hrani često usredsređuju na žensku plodnost, sve je veća svest o tome da ishrana može da utiče i na mušku plodnost.
Studija iz 2015. godine na parovima koji su prolazili kroz vantelesnu oplodnju pokazala je da unos mesa kod muškaraca a naročito vrsta mesa koju jedu, utiče na ishod, meren prema stopi plodnosti.
Kad su jeli više živine, to je imalo pozitivan uticaj na stopu plodnosti, dok je unos mesnih prerađevina (kao što su slanina i kobasica) imao negativan uticaj.
Muškarci koji su jeli najmanje mesnih prerađevina, u proseku manje od 1,5 porcije nedeljno, imali su 82 odsto šansi da postignu trudnoću sa partnerkom - dok su muškarci koji su jeli najviše prerađevina, u proseku 4,3 porcije nedeljno, imali samo 54 odsto šanse.
Da li alkohol utiče na mušku plodnost?
Čak i nakon začeća, očeva ishrana može indirektno da utiče na nerođeno dete.
Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu, u Australiji, pokazala je da ono što očevi jedu ima trajni efekat na buduće zdravlje njihovog nerođenog deteta.
Tim je analizirao podatke o ishrani skoro 200 parova koji su dobijali antenatalnu zaštitu u najvećem australijskom porodilištu Bolnica Majki Mejter u Brizbejnu.
Studija je pokazala da je ono što muškarci jedu značajno uticala na ženu, a da je to, zauzvrat, uticalo na razvoj bebe.
Druge studije ukazuju na to da očeva težina može da ima međugeneracijski efekat, utičući na težinu deteta.
„Zdravlje muškaraca i njihova ishrana radi plodnosti se zanemaruje, ali su oni veoma važni", kaže Šeli Vilkinson, dijetetičarka koja je bila jedna od autorki studije na Univerzitetu u Kvinslendu a sada radi u Lajfstajl Maternitiju, privatnoj klinici u Australiji specijalizovanoj za poboljšanje plodnosti.
„To može da utiče čak i na zdravlje unuka."
Vilkinson takođe ističe važnost uvođenja ishrane kao paru.
„Ako jedna osoba sledi smernice u vezi sa ishranom, najverovatnije će i druga osoba to raditi", kaže ona.
„Moramo da podržavamo žene baš kao i muškarce prilikom unošenja promena u njihovu ishranu. Inače, gubimo pola bitke."
Jedna korisna promena može biti povećanje količine masti u ishrani para - dok god se radi o pravoj vrsti masti.
Zdrave masti se mogu naći u orašastim plodovima, semenju, lososu, avokadu i maslinovom ulju.
Međutim, transmasne kiseline - koje mogu poteći iz prirodnih ili industrijskih izvora, i mogu da se nađu, na primer, u margarinu, krofnama, prženoj hrani i drugim prerađevinama - povezuju se sa većim rizikom od neplodnosti.
Ishrana bogata biljem takođe može da bude od koristi.
Istraživači iz Harvardske škole javnog zdravlja proučili su ishranu grupe od 18.555 žena u periodu od osam godina, dok su pokušavale da zatrudne ili su zatrudnele.
Unos proteina biljnog porekla kao što su mahunarke, umesto proteina životinjskog porekla kao što je crveno meso, bilo je povezano sa više od 50 odsto nižim rizikom od materične neplodnosti, otkrili su oni.
Autori pregleda istraživanja o mogućoj vezi između ishrane i ženske plodnosti iz 2021. godine zaključili su da, iako su se njihove preporuke odnosile na žene, „ishrana i obrasci u ishrani nesumnjivo su značajni i za mušku i za žensku plodnost".
Istraživači su dali detaljan pregled efekata pojedinačnih hranljivih materija i hrane koja ih sadrži.
Oni su takođe istakli važnost uključivanja kliničkog dijetetičara u nezi parova koji planiraju trudnoću.
Naširoko gledano, njihova preporuka uključivala je hranu kao što je povrće, voće, pasta od celog zrna pšenice i hleb od celog zrna pšenice (za ugljene hidrate); izvore zdravih masti kao što su uljasta riba; i mahunarke, jaja i nemasno mesto za protein.
Oni su takođe istakli važnost uloge određenih hranljivih sastojaka koji se nekada možda previde: u njih spadaju jod, koji pomaže pravilan razvoj fetusa i funkciju tiroidne žlezde kod buduće majke.
Što se alkohola tiče, savet je nedvosmislen i dosledan tokom čitavog istraživanja.
CDC navodi: „Ne postoji poznata bezbedna količina unosa alkohola tokom trudnoće ili pokušaja da se zatrudni."
Ovo važi za sve tipove alkohola, uključujući sva vina i piva.
Savet je da se on potpuno izbegava.
Ako imate bilo kakvih briga ili pitanja u vezi sa ishranom i kako bi ona mogla da utiče na vašu plodnost, najbolji korak je da se posavetujete sa vašim lekarom.
I iako izgleda da neka hrana zaista ima pozitivnu ulogu u plodnosti, važno je da ne preuveličavate njenu moć.
Neplodnost je složena, baš kao i njen uzrok.
Briga oko ishrane može da izazove nepotreban stres, baš kao i osećanja krivice i sramote.
Oni koji imaju problema da začnu mogu da budu sigurni da je malo verovatno da problem potiče od jedne konkretne stvari koju su pojeli ili nisu pojeli.
Vilkinson kaže da ljudi sa problemima sa plodnošću često traže jednu vrstu hrane koja poboljšava plodnost - ali je bolje da vam cilj budu sveukupno zdrave navike u israni.
„U forumskim diskusijama o plodnosti, mnogo se govori o ananasu kao nekakvoj magičnoj hrani za plodnost ako želite da zatrudnite. Međutim, ne postoji jedna vrsta hrane ili suplementa koji funkcioniše na taj način."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )