Vagner, Prigožin, Putin i Šojgu: Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune

Otkako je osnovao plaćeničku grupu Vagner 2014. godine, postao je ključno oruđe Putinove želje da ponovo uspostavi ruski uticaj širom planete

10340 pregleda1 komentar(a)
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Na kraju je Vagnerova pobuna trajala manje od 24 časa. Ali toksični koktel zavisti, rivaliteta i ambicije koji ga je pokrenuo nastajao je mesecima, ako ne i godinama.

Glavni likovi u ovoj drami su Jevgenij Prigožin, osnivač i lider paravojne grupe Vagner, i šefovi ogromne ruske vojske - Seregj Šojgu i Valerij Gerasimov.

Prigožin - bivši kriminalac koji je osamdesetih bio povezan sa organizovanim kriminalom, za šta je proveo nekoliko godina u zatvoru - kreacija je Kremlja koja duguje svoje ogromno bogatstvo predsedniku Vladimiru Putinu.

Otkako je osnovao plaćeničku grupu Vagner 2014. godine, postao je ključno oruđe Putinove želje da ponovo uspostavi ruski uticaj širom planete.

Iz senke, njegove snage - sastavljene od okorelih bivših pripadnika ruskih specijalnih snaga - pružili su podršku Putinovom savezniku Bašaru Al Asadu u Siriji i pomogli da se zaustavi i zameni francuski uticaj u Maliju.

Sve do prošle godine, Prigožin je uporno negirao sve brojnije dokaze da on kontroliše ovu grupu, podnoseći tužbe britanskim sudovima protiv novinara Belingketa Eliota Higinsa koji ga je optužio da vodi privatnu vojsku.

Sama priroda lakog poricanja povezanosti sa operacijama njegove grupe učinila ga je popularnim kod Putina i omogućila mu da izgradi vlastitu bazu moći, koja je poslednjih godinu dana mogla da se meri sa moći vojne i bezbednosne elite koja vlada Rusijom.

On je čovek kog prati nasilje, korupcija i ambicije - a njegov uspon je karakterističan za savremenu državu koju je gradio predsednik Vladimir Putin u poslednje 24 godine.

Ali, uprkos njegovoj sve većoj moći, ostao je autsajder u Putinovom užem krugu saradnika, ne prezajući od toga da kritikuje zvaničnike u Moskvi koje doživljava kao korumpirane, lenje ili oba.

Posebnu mržnju gajio je godinama prema glavnokomandujućem vojske Valeriju Gerasimovu i ministru odbrane Sergeju Šojguu - kolegi autsajderu.

Reuters

Za razliku od većine Putinovih ključnih saradnika, koji uglavnom potiču iz predsednikovog rodnog Sankt Peterburga, Šojgu je rođen u seocetu na rusko-mongolskoj granici.

Uprkos tome što je predvodio rusku vojsku više od decenije, Šojgu nikad nije služio u uniformi, popevši se visoko u hijerarhiji Komunističke partije pre nego što je postao šef ruskog ministarstva za vanredne situacije devedesetih.

Gerasimov, treća ličnost u ovom rivalitetu, ultimativni je vojni insajder.

On se čeličio u krvavoj pobuni u Čečeniji devedesetih, a sada je glavnokomandujući ruske vojske sa najdužim stažom u post-sovjetskom periodu.

Prigožinova sve veća važnost prilikom demonstracije ruske sile - i sposobnost njegove grupe da preotme vrhunske pripadnike specijalnih snaga od vojske nudeći im veće plate - smatra se da je godinama stvarala napetost između ovih ljudi.

Ali, tek je posle ruske invazije na Ukrajinu - a posebno posle krvavih borbi u klanici oko Bahmuta, bici u kojoj se veruje da su poginule hiljade Vagnerovih vojnika - Prigožinova mržnja prema vojnoj eliti jasno izbila na videlo.

Pokušaj da se zauzme Bahmut - gradić sa oko 70.000 predratnih stanovnika - i dalje zbunjuje mnoge.

Većina posmatrača veruje da on ima vrlo sveden vojni značaj, a neki kažu da je kampanju osmislio sam Prigožin da bi mogao da preuzme zasluge za pobedu usred vojne kampanje praćene neuspesima.

On je redovno optuživao Šojgua i Gerasimova da „neprestano pokušavaju da preotmu zasluge za pobede Vagnera" u gradovima kao što je Soledar, gde su se sa smrću susrele hiljade pripadnika paravojne formacije - često regrutovanih pravo iz zatvora.

I, u suprotnosti sa njegovim birokratski nastrojenijim rivalima, Prigožinove tirade često oštrog jezika činile su ga ličnošću koja je često privlačila pažnju svetskih medija.

Procureli dokumenti sugerišu da rusko ministarstvo odbrane nije znalo kako da izađe na kraj sa porukama koje je on slao i sa njegovom sve većom popularnošću.

Ali, u Kremlju, Vladimir Putin nije imao ništa protiv da se to nastavi.

Dozvoljavanje da rivalstva tinjaju i te kako je stil predsednika Putina.

On odavno dopušta sučeljenim centrima moći da se bore među sobom za prevlast, verujući da će to sprečiti jednu frakciju da stekne dovoljno važnosti da ga direktno ugrozi.

Danijel Tristman, profesor političkih nauka sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, napisao je prošle godine da sistem koji je stvorio Putin sadrži „potezne žice" za sprečavanje državnog udara, istakavši da zvaničnici „sa naoružanim ljudima na raspolaganju ne poseduju dovoljno međusobnog poverenja da bi organizovali zaveru".

U tom režimu, Šojgua pod kontrolom drži Vagner, dok se plaćenici i dalje plaše vojske.

Na vrhu te piramide sedi Putin, šahovski majstor koji pomera figure na tabli i održava ravnotežu u sistemu.

U međuvremenu, Prigožin je oduvek vodio računa da ne kritikuje predsednika direktno, umesto toga sugerišući da je razlog za niz ruskih neuspeha od početka invazije u februaru 2022. taj što Putina obmanjuju njegovi vlastiti komandiri.

Putin je imao koristi od dopuštanja gazdi plaćenika da za neuspelu vojnu kampanju okrivljuje njegove potčinjene.

Veruje se da je ruski predsednik privatno i sam kritikovao Šojgua i Gerasimova zbog sporosti napredovanja invazije.

Ali, poslednjih meseci, Putinova dugoročna strategija izgleda da je počela da se raspada.

Prigožin - sve nervozniji zbog sumnje da vojska uskraćuje municiju njegovim snagama dok pokušavaju da dovrše zauzimanje Bahmuta - počeo je da objavljuje sve razuzdanije tirade ne Telegramu.

Na jednom snimku - dok se u pozadini vidi da ga okružuju posmrtni ostaci desetine mrtvih Vagnerovih boraca - on je besneo: „Ti [psovka] koji nam ne daješ dovoljno municije, ti šljamu, ješćeš njihova creva u paklu!"

„Šojgu! Gerasimov! Gde je municija? Oni su došli ovde kao dobrovoljci i poginuli su za vas da biste vi mogli da se debljate u vašim kancelarijama od mahagonija", vikao je na drugom snimku, naizgled pokušavajući da uceni Moskvu preteći joj da će povući snage sa fronta i napustiti borbu za Bahmut.

Prema dokumentima američke obaveštajne službe koje je u javnost pustio američki vazduhplovac Džek Tešeira, Prigožin je 22. februara pozvan na sastanak sa Putinom i Šojguom - istog dana kada je objavio video među leševima pripadnika Vagnera.

„Sastanak se skoro sigurno ticao, makar delimično, Prigožinovih javnih optužbi i napetosti koja je nastala sa Šojguom", pisalo je u jednom dokumentu, u kom je ime ministra šefa odbrane bilo napisano pogrešno.

Ali, izgleda da sastanak nije proizveo željeni efekat.

EPA

Za to vreme, u Moskvi, Šojgu je radio na finalizaciji plana za koji se nadao da će za stalno umanjiti uticaj njegovog neprijatelja.

Ministar odbrane ponekad je bio kritikovan zato što nije služio u uniformi, ali je zato njegovo poznavanje načina kako da preokrene ruski politički sistem u svoju korist bez premca.

U Kremlju on boravi na nekoj funkciji od 1991. godine i vrlo je malo Putinovih bliskih saradnika tu duže od njega.

On je 10. juna obelodanio svoj plan, najavivši da će od „dobrovoljačkih formacija" biti traženo da potpišu ugovore direktno sa ministarstvom odbrane, integrišući ih sa vojskom i dodelivši im novi pravni status.

Predlog ovog zakona dao je dobrovoljačkim formacijama rok do 1. jula da se povinuju i potpišu ugovore.

Iako se u saopštenju ne pominje Vagner direktno, to je naširoko doživljeno kao potez čiji je cilj smanjenje Prigožinovog uticaja, momentalno izazvavši bes šefa plaćenika.

„Vagner neće potpisati nikakav ugovor sa Šojguom", ljutio se Prigožin.

„Šojgu ne ume da rukovodi vojnom formacijom."

Ipak, ovaj potez je sigurno oglasio zvona za uzbunu u Prigožinovoj glavi.

Kao iskusni politički igrač, Šojgu sigurno ne bi preduzeo korake za preuzimanje kontrole nad Vagnerom da ne zna da ima podršku predsednika Putina za to.

Prigožin je možda shvatio da je, posle više meseci trpljenja njegovih tirada u kojima je tražio pažnju i kritikovao „specijalnu vojnu operaciju", predsednik konačno odlučio da podrži svoje šefove odbrane i marginalizuje starog saveznika.

Nekoliko dana kasnije, Putin je dao i lično odobrenje za ovaj potez, rekavši novinarima u Moskvi da je to „u skladu sa zdravim razumom" i da „mora da se uradi što pre".

Neki sugerišu da je to bio trenutak kad je Prigožin počeo da planira pobunu, a američki Institut za studije rata (ISV) kaže da je on „najverovatnije shvatio da je njegov jedini put da sačuva grupu Vagner kao nezavisnu silu da krene u marš protiv ruskog Ministarstva odbrane".

Njegove trupe su uskoro eskalirale kampanju protiv redovne vojske, otevši ruskog borbenog komandanta kog su optužili da je otvorio vatru na Vagnerove trupe.

Američki mediji javljaju da su obaveštajni zvaničnici, analizirajući Vagnerove pokrete nekoliko dana, podneli izveštaj Bajdenovoj administraciji da Prigožin planira neku vrstu akcije.

I u petak je šef plaćenika izneo do tada najoštriju kritiku na račun ministra odbrane.

Odstupivši od lažne ruske priče koju odavno promoviše sam predsednik Putin da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu da bi odbila NATO i iskorenila naciste, Prigožin je besneo da sukob nije ništa drugo do izgovor za Šojgua da dobije još medalja i stekne vrhunsku vojnu počast unapređenjem u čin maršala.

„Ministarstvo odbrane pokušava da obmane javnost, da obmane predsednika", divljao je on na snimku na Telegramu.

Te večeri, manje od dve nedelje nakon što je ministarstvo odbrane najavilo plan da preuzme kontrolu nad grupom Vagner, Prigožin i njegove trupe su napustili Ukrajinu i zauzeli ruski grad Rostov.

Neki spekulišu da je Prigožin pristao da okonča pobunu pošto je dobio garancije od Putina, koje bi mogle da sadrže promenu u vrhu ministarstva odbrane, ali ostaje nejasno da li je to tačno.

Ko bi zamenio Šojgua i Gerasimova takođe je nepoznanica.

General Sergej Surovikin, nekada Prigožinov saveznik, ali koji se oglasio protiv pobune, mogao bi da bude sledeći u redu za unapređenje.

Poznat kao General Armagedon, on je komandovao snagama invazije u kratkom periodu prošle godine i stoji iza uglavnom neefikasne kampanje bombardovanja civilnih meta.

Šta će se desiti sa samim Prigožinom potpuno je druga stvar.

Njegova odluka da zaustavi prodor do Moskve verovatno je razljutila mnoge tvrdokorne pro-ratne elemente u Rusiji, dok je ISV primetio kako će „brojni pripadnici Vagnera verovatno biti nezadovoljni potencijalnim potpisivanjem ugovora" sa ministarstvom odbrane.

A nejasno je i da li će mu biti dozvoljeno da zadrži ogromno bogatstvo.

Prema napisima u ruskim medijima, tokom racije na Vagnerovo sedište u Sankt Peterburgu pronađeno je oko 48 miliona dolara u gotovini, za koje je Prigožin rekao da su se koristili za isplaćivanje odštete porodicama poginulih vojnika.

I dok je ova pobuna uglavnom sasečena još u korenu, a vojni tandem Šojgu-Gerasimov je uklonio krupnu pretnju njihovoj moći, uslovi koji su doveli do pobune ostaju na snazi.

U Rusiji trenutno operiše desetak privatnih vojnih kompanija, koje su se na vernost zarekle raznim bezbednosnim zvaničnicima, naftnim gigantima i oligarsima.

Priča se da Šojgu kontroliše vlastitu kompaniju po imenu Patriot PMC koja operiše u Ukrajini i direktna je konkurencija Vagneru, prema američkom Stejt departmentu.

Lojalnost ovih grupa režimu u ovom trenutku mora biti upitna u najboljem slučaju, a mogla bi i da oslabi pretpostavku da je Putinova vlada sposobnija da izdrži dugi sukob u Ukrajini od vlade predsednika Vladimira Zelenskog u Kijevu.

„Nadanja dela ruske elite, uključujući, očigledno, samog predsednika, da Rusija može imati koristi od dugog rata je opasna iluzija", rekao je Ruslan Puhov, analitičar moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija (Cast).

„Produžavanje rata nosi sa sobom ogromne domaće političke rizike po Rusku Federaciju."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk