Balkan i politika: Jesu li parlamenti ogledalo društva
Riječi poput "bitanga, splačina i ološ", prijetnje lomljenjem nosa i ućutkivanje čule su se i u crnogorskoj skupštini
Tuče, uvrede, šutiranja, pljuvanja, šamari, polivanja, gađanje poslovnikom, čupanje mikrofona, svađe zbog jedenja jabuka, iznošenja iz sale, ali i fizički napadi na poslanike iz suprotnih redova.
Sve to i dalje povezuje parlamente i poslanike država nastalih posle raspada bivše Jugoslavije.
Parlamenti na Zapadnom Balkanu ne samo da su podložni incidentima, već su takve situacije postale sastavni deo političke agende većine stranaka, ocenjuje Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.
„One na taj način prikupljaju podršku ljudi, odnosno glasača.
„Građani ovih zemalja danas očekuju da će parlamentarno zasedanje biti incidentno - neko će nešto blokirati, pašće teške reči, potegnuće se uvek spremno pitanje ugrožavanja etnonacionalnog identiteta", kaže profesor Mujkić za BBC na srpskom.
Kaže da se više ne može govoriti o „incidentima", nego o „modusu operandi", odnosno načinu funkcionisanja skupština.
- Rasprava u Skupštini: „Ostavke, ostavke", vikali poslanici opozicije i pitali „koliko košta miting SNS i ko ga plaća"
- Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda"
- Ko je ko u Skupštini Srbije
Ovakva vrsta političkog delovanja uglavnom je karakteristična za partije s desne strane političkog spektra, ocenjuje Mujkić.
„Kada govorimo o području bivše Jugoslavije, reč je o partijama s etno-nacionalističkim programima.
„Može se čak tvrditi da je takav stil političkog delovanja na ovim prostorima patentirao Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, brutalnim uvredama, pretnjama, mahanjem pištoljem, najavom etničkog čišćenja i slično", kaže Mujkić.
Srbija: Duga istorija skupštinskih meteža
Vanredna sednica Skupštine Srbije počela je 30. maja, a završena je 5. jula.
Nesuglasje između vlasti i opozicije kulminiralo je u utorak, 4. jula, kada je ministar Aleksandar Martinović rekao da „oni koji nemaju decu kritikuju vlast povodom postupanja u vezi sa dva masovna ubistva u kojima je stradao veliki broj dece".
„Hoćete da nabrajam ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, mače, zlatnu ribicu.
„Kako vas, bre, nije sramota", rekao je Martinović.
Neki od poslanika opozicije su dan kasnije zatražili da Martinović napusti salu, što se i dogodilo posle rasprave, koškanja i lupanja u klupe.
Prethodni incident je zabeležen u februaru 2023, na posebnoj sednici o Kosovu.
Poslanici opozicionih stranaka Dveri, Zavetnici, Narodne stranke i Nove Demokratske stranke Srbije prekinuli su obraćanje Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i skandirali „izdaja" i „ne damo Kosovo".
Krenuli su ka predsedniku Srbije, zbog čega su iz klupa ustali poslanici Srpske narodne stranke i došlo je do koškanja.
Ovogodišnji događaji ipak nisu najradikalniji prizori viđeni u skupštinskim klupama:
- Poslanik Srpske radikalne stranke je udario člana Srpskog pokreta obnove u holu Savezne skupštine i polomio mu vilicu 1993. godine;
- Godinu dana kasnije, Vojislav Šešelj je iščupao kablove mikrofona za govornicom;
- Vođa radikala je ostao upamćen i po tome što je iznet iz sale 2000. godine;
- Šešelj je, takođe, polio vodom predsednika Skupštine Srbije 2001, a njegova stranačka koleginica je isto to uradila nekoliko meseci kasnije;
- Aleksandar Vučić, tada član Srpske radikalne stranke, doneo je na poklon zatvorsku uniformu sa imenom tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, 2006. godine;
- Dve godine kasnije, Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije i osnivač Srpske napredne stranke, počupao je bivšeg stranačkog kolegu iz SRS-a Srboljuba Živanovića;
- Radikal Živanović je naredne godine pesnicom razbio nos poslaniku Srpske napredne stranke;
- Poslanica radikala Gordana Pop-Lazić je 2009. godine cipelom gađala predsedavajuću Skupštine;
- Boško Obradović, lider pokreta Dveri, 2017. je gađao tada poslanika naprednjaka Aleksandra Martinovića kompjuterskim mišem;
- Poput Šešelja, i Obradovića su iznosili iz skupštinske sale 2020. godine, dok se on držao za srpsku zastavu;
- Iste godine je radikal Milorad Mirčić tokom sednice na poklon doneo roze donji veš tadašnjoj ministarki i članici SNS-a Zorani Mihajlović.
Incidenti su beleženi i prilikom poseta evropskih političara.
Šešelj je skandiranjem „ua" pozdravio Federiku Mogerini, tadašnju visoku predstavnicu Evropske unije, 2017.
Zajedno sa Dverima, radikali su godinu dana kasnije vikali prilikom obraćanja Majkla Davenporta, tadašnjeg šefa Delegacije EU.
Balkan prvi među jednakima
Neobične scene iz skupštinske sale ipak nisu posebne samo za Balkan.
Predstavnici građana tukli su se u parlamentima, između ostalog, u Jermeniji, Gruziji, Senegalu, Turskoj, Južnoj Africi, Tajvanu i Japanu.
U osnovi je čoveka tendencija uma da je uvek u pravu, smatra Suad Kurtćehajić, predsednik Bosanske akademije nauka i umetnosti i profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.
„Može se čitavim bićem boriti za jednu opciju, a kada se predomisli, isto tako se boriti za suprotnu.
„U razvijenim demokratijama, čovek ima unutrašnju rezervu kada izloži mišljenje i ne smatra da je po svaku cenu u pravu", objašnjava Kurtćehajić za BBC na srpskom.
Dodaje da na Balkanu ljudi smatraju da je njihovo mišljenje jedino ispravno.
„Tu je problem brojnih sukoba zato što imamo talentovane ljude, ali zadržali smo sirov mentalitet.
„Moramo se učiti demokratiji, a ona podrazumeva da, kad si i najsigurniji u nešto, moraš ostaviti prostor za mogućnost da grešiš", kaže Kurtćehajić.
Čak i u razvijenim zemljama sa visokom političkom kulturom, podseća Mujkić, viđeni su slični prizori kao na Balkanu.
„Kada god političke elite nemaju odgovor na konkretne, egzistencijalne probleme građana, onda posegnu za ovakvim populističkim potezima.
„Incidentima u skupštini se nepogrešivo skreće pažnja sa pravog problema na pretnju koja dolazi od nečeg drugog", objašnjava.
U zavisnosti od društva, često su na meti manjine: migranti, pripadnici LGBT populacije, crnci, muslimani, Jevreji ili nevećinske etničke ili verske zajednice, kaže Mujkić.
„Uvek je reč o manjini koja ne može uzvratiti udarac i služi kao vreća za udaranje frustriranom građanstvu.
„Suvišno je govoriti koliko nas to udaljava od prave demokratije čija svrha je da poveća učešće građana, a ne da ga smanji", ističe Mujkić.
Hrvatska: 'Ne tući se u Saboru, izaći van pa se tući'
Poslednji incident u hrvatskom Saboru zabeležen je u aprilu kada je zamalo došlo do fizičkog obračuna dvojice poslanika.
Tokom godina je bilo izbacivanja iz sale, teških reči i uvreda poput „nakazo i glupane", okupiranja govornice, gađanja papirima, zamahivanja šakom, ometanja konferencija za novinare suparničkih stranaka i verbalnih pretnji.
Početkom 2017. godine obezbeđenje je iznelo poslanika Ivana Pernara iz sale posle svađe koja je započeta zato što je jeo jabuku tokom sednice.
Fizički obračuni se pamte iz 1990-ih godina.
Jednom je na govornika u Saboru poletela aktovka, a jedina tuča se odigrala u skupštinskom kafiću 1994. godine.
U oktobru 2022, dva poslanika su se gurala u hodniku, ali su ih prisutni razdvojili.
Taj slučaj je prokomentarisao i Zoran Milanović, predsednik Hrvatske.
„Ne tući se u Saboru, izaći van i lepo se potući.
„Neka se konačno potuku, to je fora", izjavio je Milanović.
Bosna i Hercegovina: Žuti kartoni i zavrtanje ruke
Konstitutivnu sednicu Narodne Skupštine Republike Srpske, održanu u oktobru 2022, obeležili su incidenti - vređanje, transparenti i pokušaj izbacivanja iz sale.
Mesec dana kasnije, ponovo je došlo do vređanja, a jedan poslanik je drugom rekao da „ima žuti karton i da ne sme više da mu se obraća".
Sredinom 2020. godine je umalo došlo do tuče u skupštinskoj sali, ali su poslanici „hladnije glave" razdvojili zavađene.
Do intervencije nije došlo na vreme godinu dana ranije, kada je Dragan Lukač, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, udario tada poslanika, a sada gradonačelnika Banja Luke Draška Stanivukovića.
U lokalnom parlamentu Sarajevskog kantona došlo je do tuče 2016, kada je tadašnji odbornik Rasim Smajić nasrnuo na člana druge stranke, zavrnuo mu ruku i bacio ga na pod.
Godinu dana ranije, stranačke kolege su se potukle tokom sednice Kluba poslanika Stranke demokratske akcije u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.
Fizički napad u skupštini Republike Srpske zabeležen je i 2014. godine.
Miladin Stanić, tadašnji poslanik Srpske demokratske stranke, kritikovao je premijerku zato što je u belim čizmama posetila poplavljene delove Bijeljine.
Dodao je da se „ženama gleda u noge".
On je potom krenuo da pljuje druge poslanike, a jednog je i udario.
Crna Gora: Gas maske i pirotehnika
Reči poput „bitanga, splačina i ološ", pretnje lomljenjem nosa i ućutkivanje čule su se i u crnogorskoj skupštini.
Andrija Popović iz Liberalne partije Crne Gore gađao je poslovnikom predsednika Skupštine Aleksu Bečića.
Više puta su se poslanici zamalo potukli, a do pravog okršaja je došlo krajem 2019. godine prilikom usvajanja Predloga zakona o slobodi veroispovesti.
U salu je bačena petarda ili suzavac, a članovi Demokratskog fronta su polomili deo tehnike i gađali flašama druge poslanike.
Intervenisali su policija i obezbeđenje sa gas maskama, a svi poslanici Demokratskog fronta su privedeni.
Tada je došlo i do incidenta u Skupštini Srbije pošto su poslanici Dveri protestovali što vlast nije reagovala na usvajanje pomenutog zakona u Crnoj Gori.
Nešto ranije, 2014. godine, poslanici su se potukli u Skupštini tokom rasprave o nastavku učešće crnogorskih vojnika u mirovnoj misiji u Avganistanu.
Severna Makedonija: Najmanje incidenata
Najmanje incidenata je zabeleženo u Skupštini Severne Makedonije, ali jeste bilo oštrih diskusija, svađa, uvreda i gurkanja.
Do tuče je došlo 2007, ali i 2014. tokom diskusije o budžetu.
Fizički obračun se odigrao i 2017. godine, ali ne među poslanicima.
Tada su demonstranti upali u Sobranje i napali tadašnje lidere.
Gledaj parlament - biraj državu
Mujkić smatra da stanje u balkanskim parlamentima ne predstavlja ogledalo društva.
„Pre će biti da elite stvaraju društvo prema njihovom liku", ocenjuje on.
Važno je braniti sopstvene stavove u svakodnevnom životu, ali su političari ipak odgovorni za narod i državu, smatra Kurtćehajić.
„Zbog toga političari moraju da ostave prostor za mogućnost da nisu u pravu."
Takav način razmišljanja na Zapadu odavno je razvijen, , kaže on.
„Zato oni nisu u stanju da se biju pesnicama da bi dokazali da su u pravu."
Turski poslanik razbio mobilni telefon čekićem u parlamentu:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )