Šta će biti s Prigožinovim fabrikama trolova?

Izgleda da neuspješni ustanak Jevgenija Prigožina protiv ruskog Ministarstva odbrane nije doveo u pitanje samo opstanak njegove paravojne grupe Vagner. Krajem juna, publikacije iz Prigožinove medijske grupacije „Patriot“ objavile su da obustavljaju rad. Da li to znači da je došao kraj zloglasnoj „fabrici trolova“ u Rusiji čiji „internet-plaćenici“ već godinama u komentarima i člancima hvale Kremlj i huškaju protiv opozicije?

„Fabrika trolova“ postala je poznata 2013. kad su novinari otkrili takozvanu „Agenciju za internet-istraživanja“, čiji su službenici plaćani za objave na društvenim mrežama. „Agencija“ je ubrzo dovedena u vezu s Jevgenijem Prigožinom, ali on je opovrgavao da u tomu učestvuje. Tek u februaru 2023. priznao je da ju je on osnovao „kako bi štitio ruski informativni prostor“.

Po Jevgeniju Zubarevu, šefu „Federalne novinske agencije“, koja pripada medijskoj grupaciji „Patriot“, fabrika trolova počela je s radom još 2009. godine. „Prvi komentatori djelovali su protiv opozicionara kao što je Aleksej Navalni i drugih“, kaže on. Prigožinova privatna „internet-vojska“ rasla je i bila aktivna na međunarodnom planu od sredine 2010-ih godina. Zbog miješanja u američke predsjedničke izbore 2016, američko Ministarstvo pravde podiglo je protiv Prigožina optužnicu.

Desetine hiljada komentara trolova

Prigožin je u početku imao samo nekoliko desetina saradnika od kojih je svaki morao dnevno da plasira stotinak komentara. Do 2023. je fabrika trolova porasla na 400 saradnika. Jedni su pisali članke za Prigožinove medije, a najmanje jedna četvrtina je pisala komentare na društvenim mrežama. Tehnički je moguće objaviti desetine hiljada postova dnevno, tvrde u istaživačkom centru „Dosije“, čija je veb-stranica u Rusiji blokirana. Taj projekat je osnovao bivši šef ruskog naftnog koncerna Jukos, Mihail Hodorkovski, protivnik Kremlja koji danas živi u Londonu.

S obzirom na to da su iz Prigožinovih struktura procurila dokumenta, centar „Dosije“ je mogao da objavi i neke druge pojedinosti o fabrici trolova. Prema njima, Prigožinova internet-imperija ima na raspolaganju oko sto miliona rubalja mjesečno (oko milion eura).

Ko kontroliše medijsku imperiju?

Za vrijeme pobune grupe Vagner 24. juna, snage bezbjednosti pretražile su poslovni centar „Lahta 2“ u Sankt Peterburgu, u kojem su smješteni saradnici Prigožinovih medija. Neke od njihovih stranica nakon toga nisu više aktuelizovane. Tako su nalozi na Tviteru „RussiaActually“ i „WorldActually“ nakon 23. juna objavili samo dva posta, a nakon 29. juna nisu objavili više ništa. A ranije su svakodnevno objavljivali deset do 12 tvitova.

Nezavisni ruski onlajn-medij u inostranstvu „The Bell“ izvijestio je da se traži novi vlasnik za Prigožinovu „internet-fabriku“. Navodno bi Prigožinovi mediji trebalo da budu stavljeni pod nadzor „Nacionalne medijske grupe“ Jurija Kovalčuka. Predsjednica uprave te grupacije je bivša gimnastičarka Alina Kabajeva, o kojoj se piše i kao partnerki Vladimira Putina. Milijarder Kovalčuk smatra se bliskim prijateljem ruskog predsjednika.

Kasnije je „The Bell“ objavio da je Prigožin sam odlučio da raspusti svoju medijsku imperiju. Svojim urednicima je navodno naredio da „uklone sve tragove prisustva“ na internetu – ne samo veb-stranice, već i s njima povezane naloge na društvenim mrežama. Istovremeno, rusko nadzorno tijelo „Rsokomnadsor“ ograničilo je pristup Prigožinovim medijima, među njima i „Federalnoj novinskoj agenciji“.

Da li je to kraj internet-trolova?

Evropska unija ne vidi razlog da slavi pobjedu protiv lažnih vijesti i internet-trolova. „Još je suviše rano za konačan sud o situaciji u ruskom sistemu dezinformacija nakon navodnog obustavljanja Prigožinovih dezinformacionih aktivnosti“, rekao je za DW Peter Stano, portparol EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku.

I stručnjaci koji već dugo prate aktivnost trolova sumnjaju da je s njima sada gotovo. „Bot Blocker“, koji vodi nalog na Tviteru „natibot4navalny“, ukazuje na to da, pored Prigožinovih medijskih projekata, ima još komentatora za društvene mreže. „Njihov rad nije bitno smanjen nakon pobune“, kaže „Bot Blocker“ za DW, koji ne želi da mu se objavljuje pravo ime. „Trolovi odani Kremlju, odnosno oni koji djeluju po nalogu Kremlja, i dalje su aktivni i prave nove naloge na Tviteru (…). Posljednjih dana nismo uočili nikakav prekid ili bitno smanjenje njihove aktivnosti“, naglašava sagovornik DW.

Situaciju slično vide i aktivisti projekta „Falle des Chefkochs“ (Zamka glavnog kuvara), koji prate internet-trolove u ruskoj društvenoj mreži „VKontakte“. „Brojni mediji pišu da je poznata fabrika trolova od 24. juna zatvorena, ali prema našim podacima, njihov rad se nastavlja“, navodi se na veb-stranici toga projekta, čije je ime aluzija na Prigožinov nadimak: „Putinov kuvar“. Prigožin se obogatio sa svojim gastronomskim preduzećem „Konkord“ zahvaljujući patronatu Vladimira Putina.

Koga slušaju trolovi?

No, pod čijom komandom su trolovi? Mišljenja posmatrača se tu razilaze. U projektu „Falle des Chefkochs“ smatraju da je od maja, kad je sukob grupe Vagner i ruskog Ministarstva odbrane eskalirao, većina objava trolova bila usmjerena protiv Prigožina. U međuvremenu je od 15.000 trolova, njih oko 13.000 otkazalo poslušnost svom pobunjeničkom šefu. Moguće je, kažu u projektu „Falle des Chefkochs“, da je Prigožinu i oduzeta njegova fabrika trolova.

„Bot Blocker“ ima drugačije mišljenje. „Ponašanje i retorika trolova se nastavlja i zastupa interese Kremlja, isto kao i tokom čitavog perioda tokom kojeg je mi pratimo. Promejna stava prema Prigožinu najvjerovatnije se može objasniti promjenom u izvještavanjo o njemu u vijestima, a ne predajom fabrike nekom drugom ’vlasniku’“, kažu u „Bot Blockeru“.

Ni Evropska unija ne očekuje da će se smanjiti broj ruskih dezinformacija. „Očigledno je da aktivnosti dezinformisanja ne počinju, a ni ne završavaju samo s Prigožinovim firmama. Kremlj će i dalje pokušavati da djeluje dezinformacijama i manipulisanim informacijama preko različitih aktera i sredstava, kao što to čini već godinama“, zaključuje portparol EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Peter Stano.

( Deutsche Welle )