Pljevlja: Probni rad postrojenja za otpadne vode kreće od novembra?
Direktor Direkcije za investicije i razvoj Nenad Rubežić kaže da je završeno 90 odsto grubih betonskih i građevinskih radova
Pljevaljsko postrojenje za preradu otpadnih voda u selu Židovići biće pušteno u probni rad najvjerovatnije u novembru, ukoliko to vrijeme dozvoli.
To tvrdi direktor Direkcije za investicije i razvoj Nenad Rubežić, koji kaže da je završeno 90 odsto grubih betonskih i građevinskih radova. On je istakao da je dopremljno i oko 80 odsto opreme.
Predviđen je probni rad postrojenja od godinu dana.
Radovi na izgradnji postrojenja i kolektora otpadnih voda vrijedni su više od 7,5 miliona eura.
Projekat se finansira iz pretpristupnih fondova (IPA) - 3,5 miliona eura, i kreditnog aranžmana sa Evropskom investicionom bankom od 2,5 miliona eura.
Radovi započeti u novembru 2014. kasne šest mjeseci, a izvođač španska firma Akvalija plaća sukcesivno penale zbog nepoštovanja ugovorenih rokova.
Radovi na izgradnji pljevaljskog postrojenja i kolektora otpadnih voda vrijedni su više od 7,5 miliona eura
“Trenutno su na postrojenju u Židovićima zastupljeni građevinski, elektro i mašinski radovi, a svakodnevno radi od 30 do 50 ljudi. Izgrađena su tri betonska bazena, ukupnog kapaciteta od oko 5.600 metara kubnih, podignuta je tehnička zgrada iz koje će se upravljati postrojenjem, tu je i administrativna zgrada sa laboratorijom za ispitivanje kvaliteta vode, bioreaktori, primarni i sekundarni taložnici, prostorija za odlaganje i sagorijevanje mulja. Urađena su četiri odvoda za premošćavanje u slučaju kvara ili zastoja rada postrojenja, kojima bi se voda slala pravo u Ćehotinu. Tu je i povratni vod kojim se nedovoljno prerađena voda vraća na početak postupka prerade”, pojasnio je Rubežić.
On je rekao da predstoje elektroinstalaterski radovi, koji su, kako je istakao, veoma složeni jer je upravljanje postrojenjem digitalizovano.
“Voda će se prečišćavati SBR metodom, gdje se dodaje kiseonik i aditivi radi bržeg pročišćavanja. Ova metoda je savremenija, brža, ali i sa skupljim operativnim troškovima od uobičajene”.
Opština ima obavezu da dovede struju i vodu za postrojenje, odnosno da izgradi trafo-stanicu.
Za struju će trebati do 300.000 eura, razmatrali da je proizvode
Troškovi električne energije za postrojenje procjenjuju se na 200 do 300 hiljada eura godišnje.
“Predlagao sam nabavku turbine koja bi proizvodila električnu energiju za postrojenje. Turbina bi koštala 250.000 i otplatila bi sama sebe za godinu. Ispostavilo se da nije tako jednostavno ubaciti taj dio opreme u projekat. Ni zakonski nije jasno određeno kako jedno postrojenje može da proizvodi sopstvenu električnu energiju, pa od turbine vjerovatno neće biti ništa zasada”, kazao je Rubežić.
( Goran Malidžan )