Vulkan i Tihi okean: Erupcija Tonga Hunga izazvala najintenzivniju munju ikada viđenu
Vulkan je eruptirao u januaru 2022. godine, izbacivši 10 kubnih kilometara kamenja, pepela i sedimenta u nebo, stvarajući oblak visok 58 kilometara
Iz južnog Tihog okeana vire dva mala ostrva, čije mrke stene odudaraju od azurne vode koja ih zapljuskuje.
Naizgled neupadljivi, oni su ipak sve što se trenutno može videti od ogromnog podvodnog vulkana.
Ostrva su zapravo mali vrhovi na obodu velike rupe nalik kotlu koja je u srcu vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai.
Vulkan je eruptirao u januaru 2022. godine, izbacivši 10 kubnih kilometara kamenja, pepela i sedimenta u nebo, stvarajući oblak visok 58 kilometara.
Bila je to najveća atmosferska eksplozija koju su zabeležili savremeni instrumenti.
- Kada je lava tekla Srbijom
- Erupcija vulkana na Islandu u blizini prestonice
- U fotografijama: Dramatična erupcija vulkana Etna
Ogroman vulkanski oblak prekrio je region i bio je toliko velik da su mogli da ga vide i astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Erupcija je izazvala masivni cunami sa talasima visokim do 45 metara, koji je razorio arhipelag Tongu, nanoseći štetu čak i u Rusiji, Havajima, Peruu, i Čileu.
Najmanje šest ljudi je poginulo u cunamiju, prema izveštajima, među kojima dvoje u Peruu.
Ali eksplozija i cunami nisu jedini događaji izazvani erupcijom vulkana koji su oborili rekorde.
Vulkanska erupcija izazvala je i najmoćniju oluju do sada viđenu.
„Ovo je erupcija superlativa", kaže Aleksa Van Iton, vulkanološkinja iz Geološkog zavoda Sjedinjenih Država koja je vodila studiju o izuzetnoj električnoj aktivnosti unutar oblaka pepela koji je proizveo vulkan Hunga Tonga-Hunga Ha'apai.
Oluja sa intenzivnom grmljavinom praćena je iz svemira pomoću satelita, nudeći jedinstveni pogled na udare groma na velikim visinama unutar vulkanskog oblaka.
A bes munja - „kakve do sada nikada nismo videli", kaže Van Iton koji takođe daje nove i vredne uvide u sam vulkan i u to šta se dogodilo tokom erupcije.
Oluja sa rekordnom grmljavinom
Na vrhuncu, oluja sa grmljavinom koju je izazvao vulkanski oblak iznad Hunga Tonga-Hunga Ha'apai proizvela je 2.600 bljeskova munja svakog minuta.
Skoro 200.000 bljeskova munja sevalo je unutar tamnog oblaka pepela tokom 11 sati.
Munje su sevale između 20 i 30 kilometara iznad okeana, što je skoro trostruko više od maksimalne visine leta putničkog aviona Boing 747.
Pojedine su sevale na najvećim do sada zabeleženim visinama.
„Pojava munja toliko daleko u stratosferi je veoma neobična", kaže Van Iton.
Vulkanske munje nisu neuobičajene.
Prvi ih je, verovatno, zabeležio starorimski advokat i pisac Plinije Mlađi u pismu prijatelju.
Opisao je „cik-cak bljeskove" koji su pratili erupciju Vezuva, koja je uništila Pompeju 79. godine nove ere.
Ali sam broj munja koju je proizvela Hunga iznenadila je vulkanologe.
„To je više nego što smo videli bilo gde na planeti, između ostalog i kod superćelija", kaže Piter Rouli, fizički vulkanolog sa Univerziteta u Bristolu.
Superćelije su snažni oblik grmljavine koja donosi intenzivne bljeskove munja, ekstremne padavine, pa i jak grad.
Poređenja radi, one mogu da proizvodu desetine bljeskova munje u minuti.
Oluja sa grmljavinom i munjama u vulkanskom oblaku Hunga Tonga-Hunga Ha'apai bila je toliko snažna da su aktivnost zabeležile i zemaljske radio antene udaljene hiljadama kilometara.
- Vulkan se probudio - pepeo prekrio karipsko ostrvo Sent Vinsent
- Planinski čovek slavi pola veka od dolaska na vulkan Etnu
- Etna: Kako izgleda kad vam vulkanski pepeo pada na glavu
Istraživači smatraju da se oluja razvila usled veoma aktivnog izbacivanja magme u plitki okean.
Rastopljeni kamen je ispario morsku vodu, koja se podigla u oblak pepela i krhotina.
Erupcija je u stratosferu izbacila više od 146 miliona tona vodene pare, čime je stratosfera dobila dodatnih 10 odsto količine vode koja je već u njoj samo nekoliko dana.
Američka svemirska agencija NASA je kasnije objavila da je količina vode bila dovoljna da napuni 58.000 olimpijskih bazena.
Vodena para je čak stigla i do mezosfere, jednog od gornjih slojeva atmosfere.
Interakcija između vulkanskog pepela, molekula vode i čestica leda u oblaku, koje su nastale kada su se kapljice vode ohladile u visokoj atmosferi, izazvala je ogromna naelektrisanja, što je stvorilo savršene uslove za pojavu munja.
„Ispostavilo se da vulkanske erupcije mogu da izazovu ekstremnije munje od bilo koje druge vrste oluje na Zemlji", kaže Van Iton.
Ali nije samo učestalost munja zaintrigirala Van Iton i njene kolege.
Koncentrični prstenovi munje, usredsređeni na vulkan, vremenom su se širili i skupljali u oblaku.
„Veličina ovih prstenova munje nas je zaprepastila.
„Nikada ranije nismo videli ništa slično. Nema ničeg uporedivog u meteorološkim olujama. Uočeni su pojedinačni prstenovi munja, ali nisu višestruki, i mali su u poređenju", kaže ona.
Pogledajte i ovu priču
Zadivljujući prizor
Istraživači veruju da je za to odgovorna intenzivna turbulencija na velikim visinama koju je izazvala vulkanska eksplozija.
Ogromna količina materijala koju je vulkan izbacio brzo je dostigla maksimalnu visinu i proširila se, stvarajući oblak u obliku kišobrana širine više od 300 kilometara.
Sila izazvana eksplozijom je upumpala toliko mase u stratosferu da je poslala koncentrične talase koji se brzo kreću, poznate i kao gravitacioni talasi, nešto poput bacanja kamenčića u jezerce.
Činilo se da munja „jaše" ovim talasima i kreće se napolje u prstenovima širine 250 kilometara.
„Bilo je zadivljujuće gledati formiranje prstenova munje, koje su stvorili gravitacioni talasi koji se kreću kroz oblak, ili su barem povezani sa tom pojavom", kaže Iton.
Bio je to prvi put da su podaci pokazali kako moćna vulkanska perjanica može da stvori sopstvene vremenske prilike, održavajući uslove za električnu aktivnost na visinama i učestalost koje ranije nisu zabeležene.
„Moguće je da u veoma velikim erupcijama, ova vrste koncentričnih rastućih prstenova prati munje, možda više nego što mislimo", kaže Rouli, koji nije radio na studiji koju je vodila Van Iton.
Ali on kaže da je potrebno više podataka da bi se to potvrdilo.
Munja je ponudila više od zadivljujućeg svetlosnog spektakla - pomogla je da se otkriju nove pojedinosti o erupciji vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai i vremenskoj liniji erupcije.
Kombinujući podatke sa satelitskih snimaka i zemaljskih radio antena, istraživači su utvrdili da se ponašanje vulkana može definisati u četiri različite faze aktivnosti.
Broj bljeskova munje je rastao i smanjivao se u skladu sa promenama visine oblaka dima.
Počelo je veoma malim oblakom dima, „toliko slabašnim da niko nije obraćao pažnju na njega", objašnjava Iton.
U drugoj fazi, oblak dima je počeo da se izdiže usled mnogo snažnije erupcije koja je trajala nekoliko sati, izbacujući ogromnu količinu kamenja, pepela i sedimenta - čak 3.800 puta više kamenja nego što je bilo potrebno za izgradnju Velike piramide u Gizi.
- Erupcija Vezuva: Vrelina „pretvorila ljudski mozak u staklo“
- Novi Zeland: Policija izvlači tela žrtava uprkos opasnosti
- Vulkan oduševljava Islanđane, neki peku viršle na lavi
Erupcija koja se može ponoviti
U trećoj fazi, erupcija je oslabila, pa je vrh oblaka dima pao na oko 20-30 kilometara.
„Ali i to je samo po sebi neverovatno", kaže ona.
Zatim je usledila intrigantna pauza, kada je vulkan očigledno predahnuo, objašnjava ona, pre četvrte faze kada je žestina erupcija počela da slabi.
„Mogućnost da se izvuku podaci o tom poslednjem dahu vrhunca erupcije zaista je od pomoći onima koji treba da predvide emisije pepela i njegov prenos u atmosferi", dodaje Iton.
U danima posle erupcije, ogroman oblak pepela koji je proizveo vulkan Hunga Tonga-Hunga Ha'apai vetar je odneo na skoro 3.000 kilometara zapadno do Australije.
Na mestima gde padne, pepeo može da utiče na snabdevanje vodom i da ometa pružanje pomoći.
Prekidi i poremećaji u vazdušnom saobraćaju usled pojave vulkanskog pepela mnogo koštaju avio-prevoznike.
Na primer, šteta koju je avio-industrija pretrpela zbog erupcija vulkana Ejafjalajokul na Islandu 2010. godine, procenjena je na 1.24 milijarde evra.
Trenutno je teško dobiti pouzdane informacije o vulkanskim perjanicama na početku erupcije, posebno za udaljene, podvodne vulkane.
Ali podaci o vulkanu Hunga Tonga-Hunga Ha'apai-a mogli bi da pomognu meteorolozima da uskoro u realnom vremenu prate opasnosti po vazdušni saobraćaj od erupcije vulkana, poput razvoja i kretanja oblaka pepela.
Razumevanje toga je ključno, jer naučnici kažu da će se erupcija razmera Hunga Tonga-Hunga Ha'apai verovatno ponoviti.
A takva pretnja podstiče saradnju među istraživačima.
Dejvid Tapin, stručnjak za cunamije izazvane vulkanima u britanskom Geološkom zavodu Kejvort i bivši glavni geolog za Kraljevinu Tongu, upozorava da je neočekivana priroda erupcije vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai potvrdila da je opasnost po svet od velikih vulkanskih erupcija potcenjena.
Postoje oko 42 vulkana u svetu čija erupcija bi mogla da bude podjednako spektakularna kao vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai, kaže Tapin.
Ova rekordna erupcija trebalo bi da posluži kao poziv za buđenje da se pripremimo za još takvih, ali mi smo u velikoj meri nepripremljeni za posledice takvih događaja, kaže on.
„Ova erupcija je imala takve globalne i široko rasprostranjene posledice da nas je naterala da počnemo drugačije da razgovaramo", dodaje Van Iton.
Niski oblak dima se nadvijao nad područjem nekoliko nedelja pre nego što je Hunga Tonga-Hunga Ha'apai „poludela", kaže ona.
„To pokazuje da čak i prilično uobičajena erupcija može da promeni ćud u bilo kom trenutku, a zaista ne postoji lak način da se to prognozira ili predvidi."
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )