Australija i politika: Kolonizacija je „najbolje što nam se desilo", kaže bivši premijer
Govoreći o predstojećem glasanju za Australijen njuzpejper, Hauard je rekao da je kolonizacija bila „neizbježna"
Kolonizacija je „najbolje što se desilo Australiji", izjavio je Džon Hauard, drugi najdugovečniji premijer te zemlje.
Povod za njegovu izjavu je istorijski referendum o priznanju starosedelačkog stanovništva, koji se održava ove godine.
Glasanje bi moglo da promeni ustav, a starosedeocima donese veće pravo glasa o zakonima i politikama koje ih se direktno tiču.
- Direktor firme Rio Tinto otpušten zbog uništavanja drevne pećine
- Za isticanje nacističkog simbola, u Australiji se ubuduće ide u zatvor
- Zemlja u kojoj vam prate „otisak lica“
Politička debata podelila je australijsko društvo.
Govoreći o predstojećem glasanju za Australijen njuzpejper, Hauard je rekao da je kolonizacija bila „neizbežna".
„Smatram da je britanska kolonizacija bila najbolje što nam se dogodilo", ocenio je.
„Nije da su bili savršeni, ali su bili beskrajno uspešniji i veći dobrotvori nego drugi evropski kolonizatori".
Prestojeće glasanje je prvi referendum u Australiji od 1999. godine, a početkom 2023. najavio ga je premijer Entoni Albanez.
Protivnici promena kažu da je glasanje simboličan gest, koji neće dovesti do stvarnih promena, a istovremeno podriva postojeće vladine strukture u Australije.
Nedavne ankete su pokazale stabilan, ali dramatičan pad javne podrške promenama.
Hauard je jedan od najuticajnijih konzervativnih političara, koji vodi kampanju protiv izmena ustava, a njegova shvatanja o starosedeocima izazivaju kontroverze.
Njegova vlada oslabila je položaj starosedelaca kada je u pitanju pravo na zemljište i suspendovala akt o rasnoj diskriminaciji.
Odbila je i da se izvini desetinama hiljada dece Aboridžina i starosedelaca sa ostrva Tores Strejt, koje su vlasti oduzimale od porodica do sredine 1960-ih.
Hauard je 2007. bio idejni tvorac „Intervencije" - politike raspoređivanja australijske vojske u 73 udaljene starosedelačke zajednice širom Severne teritorije.
Ovakva odluka kritikovana je kao kulturno neosetljiva, a neki su je nazivali i politikom „prinude".
Od nje se odustalo kada su australijske vlasti objavile izveštaj o seksualnom zlostavljanju dece u zajednicama Aboridžina.
Hauard ju je u nedavnom intervjuu branio, nazivajući je „dobrom staromodnom dozom dobre uprave".
Politički saveznici bivšeg premijera našli su se na meti optužbi da namerno šire neistine o potencijalnim promenama.
Među njima je i savezni opozicioni lider Piter Daton, koji je upozorio da će glasanje imati „orvelovski efekat" na australijsko društvo, dajući starosedeocima veća prava i privilegije.
Mada netačna, tvrdnja je dodatno iskrivljena na društvenim mrežama, a neki korisnici tvrde da bi usvajanje promena podelio Australijance na „doseljenike" i „starosedeoce", i kažu da bi to rezultiralo „dvostepenom vladom".
Ako građani budu glasali za promene, biće to prva promena ustava u Australiji u poslednjih 56 godina.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )