„Zovu nas Duhovi Bahmuta" - BBC na frontu sa ukrajinskim snajperistima

Ukrajinske snage pokušavaju da povrate grad Bahmut na istoku zemlje.

Ekipa BBC-ja dobila je ekskluzivni pristup timu elitnih snajperista, koje nazivaju „Duhovi Bahmuta", a koji vrebaju neprijatelja noću.

Duh, komandant snajperskog tima, vodi nas do mesta koje on naziva „ivicom postojanja" - njihove baze na periferiji grada.

„Duh je moj kodni znak", kaže mi.

„Kada smo počeli da unosimo strah među ruskim vojnicima u Bahmutu, dobili smo nadimak 'Duhovi Bahmuta'".

• BBC na frontu dok Ukrajina napada ruske rovove
• Lim, drvo ili staklo: Kako ukrajinski vojnici na frontu vide odbrambene linije Rusa
• Zašto je Bahmut važan i za Rusiju i za Ukrajinu

Njihova baza je u dometu ruske artiljerije.

Duh se ne trza na granatu koja je pala u blizini.

„Artiljerija uvek plaši ljude. Ali od artiljerije možete da se sakrijete, od snajpera ne", kaže on.

Duhovi, tim od oko 20 vojnika, poslednjih šest meseci operišu na rubovima Bahmuta.

Često ciljaju važne mete - visoke ruske oficire.

Pitam Duha koliko je Rusa njegov tim ubio.

Odgovara: „Postoji potvrđen broj - 524. Od toga sam ja ubio 76."

Tim elektronski beleži svaki hitac kroz nišane pušaka.

Ipak, ne računaju svi žrtve.

Kuzja, strelac određen za večerašnju akciju, kaže da „to nije nešto čime se treba ponositi".

„Mi ne ubijamo ljude, mi uništavamo neprijatelja."

Pre rata je radio u fabrici.

Kaže da nikada nije voleo oružje, ali se osećao primoran da ga uzme u ruke kada je Rusija izvršila invaziju.

Kuzja obavlja poslednju proveru snajperske puške Beret američke proizvodnje.

„Svaka misija je opasna. Ako napravimo grešku, neprijatelj može da nas pogodi", kaže on.

„Naravno da se bojim, pa samo budala ne bi."

U ovu noćni akciji ide u timu sa Tarasom, zaduženim za osmatranje.

Kuš je vozač čiji je zadatak da ih dovede što bliže liniji fronta.

Odatle će tim od dva čoveka morati da prepešači više od 1,6 kilometara da bi došao do željene tačke.

Duh ostaje u bazi zajedno sa početnikom, poznatim jednostavno kao Britanac.

Najmlađi član tima je ime dobio posle početne obuke u Velikoj Britaniji.

Tek ga čeka njegovo prvo potvrđeno ubistvo.

Duh kaže da je svakog člana tima birao na osnovu njihove „humanosti i patriotizma", a ne vojnog iskustva i veština.

Kako se sumrak približava, tim se ukrcava u blindirani Hamvi.

Ja i kamerman Mus Kembel pratićemo ih do mesta odakle će pešačiti.

Kuš, vozač, kaže nam da ruska artiljerija i dalje gađa deo rute kojom prolazimo.

Dok on pokreće motor, u vozilu su se svi prekrstili.

Kuš počinje da pušta muziku sa telefona.

Kaže da im ukrajinska rep pesma podiže raspoloženje.

Ali služi i da priguši zvuk granatiranja.

U početku je teško čuti eksplozije u blizini zbog truckanja Hamvija, koji Kuš vozi velikom brzinom preko staza sa rupama.

Nekoliko puta pokazuje na nebo i upozorava: „Dolazi".

U blizini se čuje nekoliko eksplozija.

Prolazimo pored pola tuceta rasturenih ukrajinskih oklopnih vozila koja nisu imala sreću da ih granata promaši.

Kuš pokazuje na minska polja sa obe strane zemljane staze.

Dvadeset minuta kasnije naglo se zaustavljamo u blizini srušene kuće.

Dvočlani snajperski tim otvara vrata i nestaje prema drvoredu.

Kuš dobacuje: „Neka vas bog čuva", pre nego što okrene vozilo i krene nazad.

Dok se vraćamo, bljesak narandžaste i glasnije eksplozije.

Hamvi počinje još više da se trese.

Dok vozi, Kuš otvara vrata da se osvrne i izgovara niz psovki.

Komad gelera je raskomadao jednu od zadnjih guma.

Sledi nervozan povratak u bazu.

Kada smo se konačno vratili, pokazuje nam veliki komad nazubljenog metala koji je pocepao gumu.

Sada je mrak i granatiranje je utihnulo.

U bazi, Ukrajinci zabrinuto drže radio stanice iščekujući vesti od snajperskog tima.

Kuš i Britanac koračaju po parketu.

Duh telefonira sedmogodišnjoj ćerki.

Uključio je spikerfon i ona uzbuđeno viče: „Volim te tata".

To je kratak nalet normalnosti, ali on ju je već naučio kako da rasklopi pištolj.

Sedam sati kasnije, uz malo sna, vreme je za novu akciju.

Sklanjamo se u zgradu dok traje razmena vatre, a onda ponovo ulazimo u Hamvi.

Ovog puta je mrak, ali Kuš pokušava da vozi po sećanju, izbegavajući da upali farove kako ne bi privukao pažnju.

Još jedno naglo zaustavljanje i dvojac snajperista ulazi u Hamvi.

Kad smo se vratilu u bazu, olakšanje se gotovo može dodirnuti.

Kuzja kaže: „Jedan hitac, jedna meta."

Potom nam pokazuju snimak sa noćnog nišana.

Kažu da je to bio ruski mitraljezac koji je pucao na ukrajinske vojnike blizu linije fronta.

Snajperisti odlaze na odmor do sledeće noći i novog zadatka.

„Srećan sam što sam se vratio i srećan što smo svi živi", kaže Kuzja.

Tokom proteklih šest meseci nekoliko članova tima je ranjeno, među kojima i komandant Duha.

Ali niko od njih nije ubijen.

„Možda nam je svaki sledeći odlazak poslednji, ali činimo plemenito delo", kaže Duh.

Mali tim snajperista neće pobediti u ovom ratu, pa čak ni povratiti Bahmut.

Ali veruju da imaju uticaja.

Kuš kaže da njihova dejstva imaju psihološki uticaj na neprijatelja - love jednog po jednog ruskog vojnika koji ih ne vide i ne mogu da ih čuju.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )